Porodilje u Beogradu tri meseca bez roditeljskog dodatka

Kako piše nova.rs, Ivana iz Surčina (puni podaci sagovornice poznati redakciji Nova.rs), porodila se pre više od dva meseca. Na svet je donela drugo dete, dok ima i dvogodišnjeg dečaka.

Pošto prima minimalac, Ivana gaji decu samo od tog primanja, dok su ona novčana sredstva koja godinama unazad država i Grad Beograd daju porodiljama – na čekanju. Razlog tome jeste aktuelni štrajk zaposlenih u Centru za socijalni rad, a kom se ne nazire kraj. A ne nazire se ni početak isplate ove finansijske pomoći.

„Pre dva meseca rodila sam svoje drugo dete i do danas nisam počela da primam roditeljski dodatak, iako sam blagovremeno predala svu potrebnu dokumentaciju. Kada sam kontaktirala Grad Beograd da se informišem o statusu svog zahteva, rečeno mi je da moj predmet još uvek nije ušao u obradu iz razloga što je Centar za socijalni rad Surčin u štrajku, i to do daljnjeg. Bila sam šokirana“, priča za naš portal ova uzrujana majka.

Kolateralna šteta

Ivana dodaje da je dalje obaveštena da, dok traje štrajk, njen slučaj neće biti ni razmatran.

„To praktično znači da nemam pravo ni na dinar dok se štrajk ne okonča. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da u javnosti nigde nije istaknuto da CSR Surčin, kao ni neki drugi centri u Beogradu i Srbiji, štrajkuju, niti da štrajk direktno utiče na obustavu isplata prava na dečji dodatak i druge socijalne pomoći“, naglašava ona.

Kao porodilja i majka dvoje dece, oseća se prevareno i bespomoćno, kaže naša sagovornica.

„Zakon mi garantuje to pravo, a sistem me trenutno kažnjava zbog situacije na koju nemam nikakav uticaj. Smatram da je neprihvatljivo da majke i deca ispaštaju zbog institucionalnih problema i da se o ovome mora javno govoriti. Zahtevam da se hitno pronađe privremeno rešenje kojim bi se omogućilo da prava roditelja i dece ne budu uskraćena dok traje štrajk“.

Inače, kao majci drugog deteta, Ivani sleduje jednokratna pomoć od Grada Beograda u iznosu od 135.000 dinara i 25.000 dinara mesečno narednih dve godine, kojih daje država kao finansijsku pomoć.

„Pošto sam više puta zvala nadležne iz Grada da se raspitam, poslednji put mi je rečeno da dokle god traje štrajk, ja nemam pravo ni na kakvu pomoć od države. Rekli su mi da to može da traje i po nekoliko meseci i da nemaju informaciju koliko će zaposleni u Centrima biti još u štrajku“, objašnjava naša sagovornica.

Ističe da su ona i ostale porodilje koje su u istoj situaciji „kolateralna šteta“, te da poštuje sve zaposlene u Centrima i podržava njihov štrajk za bolje uslove rada, ali da je situacija prilično teška.

„Oprema za bebe je preksupa, pelene, dohrana… Taj novac i jeste namenjen kao pomoć od Grada i države, za prvo opremanje bebe. Međutim, pomoć je izostala i snalazimo se kako moramo, šta da radimo. Čekam, biću strpljiva kako su mi i rekli, ali jako je teško. Pored bebe imam i starije dete, potrebe porodice su jako velike“, poručuje ona.

Isto i na Paliluli

Slična situacija je i na opštini Palilula. Mlada mama Milica kaže za Nova.rs da još uvek nije dobila roditeljski dodatak.

„Nažalost, baš u tom periodu Centar na Paliluli je ušao u štrajk, tako da sam ostala bez dečijeg dodatka. Živimo od minimalca mog supruga, što je najgore, on je bolestan, tako da sav novac ode na lekove i ono najosnovnije za bebu. Trudim se da kupujem najpovoljnije pelene i dohranu. Šta da radimo“, kaže ona.

Iz Centra za socijalni rad Surčin potvrdili su za Nova.rs da ne rade jer su u štrajku. Međutim, konkretne odgovore na pitanja o porodiljama i finansijskoj pomoći nismo dobili.

Uputili su nas na i-mejl adresu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, kome smo i poslali pitanja u vezi ove teme. Ipak, do kraja objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

S druge strane, Željka Novaković, zamenica predsednice štrajkačkog odbora, kaže za Nova.rs da je mnogo nagomilanih zahteva, te da im je žao što dolazi do ovakvih situacija.

„Ne mogu da komentarišem konkretan slučaj jer ne radim u tim odeljenjima. U nekim odeljenjima bila je praksa da su se roditlejski zahtevi radili, a u nekima ne. Dakle, različita je situacija po odeljenjima u zavisnosti od toga koliko je ljudi u štrajku. Negde su cela pisarnica i administracija u štrajku, pa zavode samo ono što je propisano kolektivnim ugovorom i statutom kao minimum rada“, objašnjava ona.

Ono što je sigurno, ističe, da je kolateralne štete na mnogo frontova.

Zahtevi sa svih strana

„Štrajk se dosta prolongirao, evo već tri meseca koliko traje, naši poslodavci su to tako dopustili i ne bave se time da korisnici Centra trpe. Trpe i deca koja treba da idu na usvojenje, to su nepovratne posledice. Nažalost, mi nemamo drugi mehanizam dok ne dođemo do nekog sporazuma ili rešenja. Do tada, moramo da nastavimo štrajk“.

Kaže i da postoji mnogo nagomilanih zahteva, ne samo porodilja, nego i ljudi koji primaju novčane socijalne pomoći. Tamo gde je urgentno odnosno gde su egzistencijalne potrebe ugrožene, onda se rešenje za isplatu u tom slučaju i uradi.

„Ali šta ćemo sa onima što je ušlo, a vi ni ne znate da li je prioritetno, a to stoji, jer ne spada u minimum rada? Nažalost, mnogo ljudi sada čeka da ostvari neka svoja prava. Situacija je odmakla kontroli. Evo mi čekamo da dobijemo termin za nastavak pregovora“, poručuje ona.

Podsetimo, zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu stupili su 24. februara u štrajk zbog teškog materijalog položaja i uslova rada, kao i neadekvatnog odnosa poslodavca prema njima.

Tada su istakli da će obavljati samo hitne zadatke odnosno slučajeve, kao što su nasilja, hitna premeštanja maloletne dece…