Poruke bivše gruzijske predsednice građanima Srbije na ulicama: Oduprite se do kraja

Protesti opozicije u Gruziji traju već mesecima, ali već neko vreme nisu u centru pažnje evropske i svetske javnosti. Naime, način na koji se predsednik bira u ovoj zemlji je promenjen. Sada ga bira parlament. Opozicija to ne priznaje. Oni veruju da je Salome Zurabišvili i dalje predsednica Gruzije.

N1: Kao što sam rekao u uvodu, protesti u Gruziji traju skoro 200 dana. Ali čini se da od januara nisu pod svetlom reflektora u Evropi i ostatku sveta. Krajem januara rekli ste gospodinu Trampu: "Ne zaboravite nas". Da li mislite da je Gruzija trenutno zaboravljena?

Pa, prirodno je da, s obzirom na sve druge krize i mnogo otvorenije krize koje danas postoje u Evropi, u Gazi ili situaciju u samim Sjedinjenim Državama, mi nismo na prvoj liniji. Ali protesti se nastavljaju. Mislim da i dalje imamo pažnju, čak i ako nije iz medija. Znate, kada nema otvorenog nasilja na ulici, uvek ima manje pažnje iz medija. Danas živimo u sistemu u kojem represija nije na ulicama, već kroz različite zakone, represivne zakone koji su doneti, i koji vode Gruziju ka režimu tipa Belorusije, ka režimu tipa Rusije, modelu režima u kojem su sve institucije zarobljene, i u kojem su sve individualne slobode postepeno ograničene, a prostor za slobodu izražavanja, za slobodu demonstracija, postepeno se sužava. Ali naravno, to je manje privlačno, rekla bih, za strane medije. Dakle, imamo problem da se situacija u Gruziji bolje predstavi javnosti u Evropi.

N1: Vi i dalje gotovo svakodnevno srećete evropske zvaničnike. Kakva je njihova poruka? Pitam vas to jer u Srbiji imamo skoro sličan slučaj gde se članovi Evropske unije sastaju i sa opozicionim studentima i sa članovima vlade. A kada se sastaju sa članovima vlade, to je sve osmesi i rukovanja. Da li je to isti slučaj i u Gruziji?

Ne baš, jer posle izbora, nameštenih izbora prošlog oktobra, i posle ovih sedam meseci protesta, povratak na uobičajeno poslovanje sa nelegitimnom vladom se nije desio. Vlada se ponaša na tako antievropski i agresivan način prema lokalnim ambasadorima, kao i prema evropskim liderima, da se "posao kao i obično" nije vratio. Tu i tamo uspeju da se rukuju na nižem nivou, ali to je sve. Moram reći da su za sada, barem opozicija i protestni pokret na ulicama, pravi partneri evropskih lidera i civilnog društva takođe u Evropi, kao i novinara.

N1: Kako se ljudi u Gruziji trenutno osećaju? Da li su razočarani? Da li i dalje veruju u promene?

Mislim da i dalje postoji vera u promene. Svi smo mi u istoj situaciji, rekla bih, da smo jednog dana veoma optimistični jer gledamo sve znakove koji pokazuju da diktatorski, autoritarni režim postepeno gubi tlo pod nogama. Postoje unutrašnji protesti, unutrašnje podele, i režim zaista ne upravlja Gruzijom, koja ima i veoma ozbiljne ekonomske probleme. On samo vrši represiju. A kako svi znamo, samo represija nije dovoljna da se upravlja i kontroliše zemlja. To je jedan dan. Sledećeg dana, vidimo ljude koji su uhapšeni. Vidimo kazne koje zaista ekonomski guše građane Gruzije. Vidimo ljude otpuštene iz javnih službi, jednog po jednog. I tada postajemo pesimisti. Tako da imamo ovu smenu osećanja, što je, rekla bih, veoma normalno. Ali civilno društvo generalno opstaje. I to je ono što nas razlikuje od Belorusije ili Rusije.

Ovde to civilno društvo i njegova otpornost postoje, i zato protesti traju već skoro 200 dana. To je zaista rezultat godina podrške naših evropskih i američkih partnera u jačanju pravog civilnog društva. I to je dalo rezultate. Zato su oni na ulicama, takođe i u regionima, i nastaviće. I ono što čujemo sa ulica, čak i ako je ponekad veoma teško odupreti se u ovim uslovima, jeste da je njihov glavni poziv - do kraja, dok režim sam ne padne. I to je kraj koji vidimo kod ovakvog tipa režima.

Gospođo predsednice, podržali ste i proteste ovde u Srbiji. Ima mnogo poređenja između Gruzije i Srbije. Vidimo pad demokratskih vrednosti, slične stvari sa pravosuđem koje se dešavaju u Gruziji. Da li to vidite kao trend u delovima Evrope, i da li vas to zabrinjava?

Naravno da zabrinjava napad na demokratiju. Uverena sam da ti napadi nisu nešto što se dešava slučajno ili iznenada. Vrlo je jasno da je to nova strategija koju Rusija razvija protiv Evrope, protiv demokratija. Rusija je sada shvatila da vojna intervencija koju je sprovela prvo u Gruziji 2008, zatim na Krimu 2014, i protiv cele Ukrajine 2022. – ne funkcioniše. Ne uspeva da stvarno stavi te zemlje pod dominaciju Rusije, nazad pod dominaciju Rusije. Zato sada Rusija testira alternativu, hibridnu strategiju sastavljenu od propagande protiv demokratije, protiv institucija, sastavljenu od manipulacija izborima, od posredničkih vlada poput ove koju imamo u Gruziji.

I to je isti cilj – da se te zemlje odvoje od svog evropskog puta i vrate pod dominaciju Rusije. Ali to je nešto što mi Gruzijci razumemo, i zato se borimo do kraja, jer Gruzijci se nikada neće vratiti pod dominaciju Rusije. Vidimo da se ni Ukrajinci nikada neće vratiti pod dominaciju Rusije, i zato se bore. Mi se borimo na veoma drugačiji način. Borimo se mirno, ali takođe do kraja.

Rusija kontroliše delove vaše teritorije, teritorije Gruzije. Kako je moguće da postoji politička opcija koja zapravo razgovara sa Moskvom, ima dogovore sa Moskvom? Kako biste to objasnili?

Ne mogu to objasniti, osim da je to veoma suptilna, hibridna strategija Rusije koja koristi propagandu, koristi kompromise. Mi ni do sada ne znamo čitav spektar instrumenata koje su koristili, jer je i vama i meni potpuno neverovatno da u zemlji kojoj su dve teritorije okupirane, 20 posto teritorije Gruzije, i sa istorijom u kojoj je Gruzija mnogo puta bila napadnuta i invadirana od strane Rusije – da u takvoj zemlji mogu da postoje čak i male grupe ljudi ili partija koja je za bliže veze sa Rusijom na način na koji to danas radi partija "Gruzijski san", koju sada zovemo "ruska noćna mora", pokušava da uspostavi veze sa Moskvom. To je neverovatno, nelogično i to je nešto što nikada neće ozbiljno zaživeti u Gruziji.

I za sam kraj, na osnovu vašeg iskustva i svega što se dogodilo u Gruziji, koja bi bila vaša poruka ljudima u Srbiji koji su takođe na ulicama?

Oduprite se do kraja.