Poseta Varheljia Srbiji brižljivo isplanirana baš u finišu kampanje za izbore za Evropski parlament

Bojana Selaković za N1 kaže da je Varhelji u Srbiji bio i kao mađarski političar i kao predsednik Evropske unije.

"I očigledno je da je ova zvanična poseta kao funkcionera EU možda brižljivo isplanirana da bude baš u finišu kampanje za izbore za Evropski parlament, imajući u vidu da jedan deo njegove posete se obavlja upravo u onom delu Srbije gde žive pripadnici mađarske nacionalne zajednice, koji će imati pravo da glasaju na ovim izborima. To nam pokazuje da prakse koje mi ovde ne smatramo dobrim, koje se često zameraju i samoj Srbiji, kad su u pitanju izborni uslovi i sve ono što čini onaj deo oko političkih kriterijuma, kad govorimo o jasnom razgraničenju, ovlašćenja nisu strana ni evropskim zvaničnicima", navodi Selaković na početku razgovora.
Tokom posete komesara mogli su da se čuju komentari "Orbanov čovek dolazi da pomogne Vučiću u kampanji o Srbiji".

"Ovaj put imamo preplitanje dve kritike i to je specifična situacija, imajući u vidu da godinama unazad komesar Varheji važi za evropskog službenika koji je izuzetno blizak vlastima u Beogradu i da je on vrlo često protežirao poziciju Srbije u različitim procesima kada je trebalo davati ocene o stepenu ispunjenosti određenih uslova o napretku", objašnjava ona.

Varhelji se, dodaje, zalagao za ubrzanu integraciju Srbije i čitavog regiona u Evropsku uniju, ne vodeći računa o tome šta je zapravo zaista urađeno u smislu reformi.

Selaković je komentarisala i da je licitiranje u vezi sa tim kada će određena zemlja ući u EU izuzetno nezahvalno.

"To licitiranje rokovima se do sada pokazalo kao izuzetno nezahvalno, ali nekako postoji pritisak vrlo često da se daju ocene tog tipa. Kad kažemo taj period od pet godina, on jeste i realan, i nerealan. Srbija jeste tehnički spremna da otvori jedan novi klaster, to znači i nova poglavlja i da otpočne nekakve nove procese, ali za to su postojali uslovi i ranije. Međutim, kad govorimo o stepenu ispunjenosti i kad govorimo o toj nekoj vrsti nagrade, odnosno pozitivnog fidbeka koji dolazi kroz institucionalne korake, mora da se ima na umu šta se dešava u onim oblastima, u onim klasterima i poglavljima koji su otvoreni. Srbija ima hroničan problem kad govorimo o toj oblasti osnovnih principa, gde se ubrajaju vladavina prava, borba protiv korupcije... Videli smo brojne probleme i odnos samih evropskih institucija kad su u pitanju izborni uslovi", ističe Selaković.

Proces proširenja bio zakočen 10 godina

Kako dodaje, jedna zemlja, ukoliko želi da napreduje, prvo mora da osigura bazične principe bez kojih ne može biti suštinskog napretka.

"Ako imamo hroničan problem sa borbom protiv korupcije, onda ne možemo da govorimo o stvarnom napretku, niti možemo očekivati bilo šta kada je u pitanju poglavlje 27, koje je izuzetno značajno za nas, kao građane Srbije, ali koje podrazumeva ogromna ulaganja i investicije, samo da bi se stvorili uslovi za početak otvaranja tog poglavlja", napominje sagovornica N1.
Dodaje da imamo problem jer je deset godina proces proširenja bio zakočen, ne samo zbog onoga što se dešavalo u zemljama kandidatima, već jer EU nije imala jasnu viziju o tome šta zapravo proširenje znači za nju.

"Sada je interes EU vrlo jasan i moj je utisak da se ovoj "izlazećoj" Evropskoj komisiji više žuri, možda više nego zemljama kandidatima, da se dese institucionalni pomaci", kaže Selaković.

"Izgledalo je kao da nas EU tera na članstvo"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nijedna zemlja neće ući u EU pre Ukrajine, a da bi Srbija trebalo da postane članica makar u isto vreme kad i oni.

"To su lične projekcije i lepe želje. Kod nas je svih ovih godina postavljen narativ tako da je ponekad izgledalo kao da je EU ta koja tera Srbiju da postane njena članica, pa onda EU ispostavlja nekakve zahteve, pa se to čak u nekim situacijama dovodilo u vezu sa nekakvim ultimatumima iz bliže i dalje prošlosti. Pri tome, potpuno zaboravljujući da je Srbija podnela kandidaturu za članstvo... I da je članstvo i dalje strateški prioritet", objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da smo sada došli u situaciju da sada, i kad se stvorila prilika, odnosno kad više ne postoje nikakve kočnice na strani Evropske unije, mi kasnimo.

"Mnogo kasnimo i još se bavimo rešavanjem osnovnih, bazičnih postulata koje je trebalo da rešimo na samom početku procesa, kada je Srbija podnela kandidaturu za članstvo u EU. O vladavini prava, o borbi protiv korupcije nije smelo da bude nikakve debate, niti da čekamo bilo kakve signale i alarme iz Brisela, da reformišemo pravosuđe, da se bavimo slobodom medija, već je to trebalo da bude nešto što se podrazumeva, a tek onda da govorimo o tehničkim aspektima koji su suštinski komplikovaniji", ističe Bojana Selaković.