"Nije dovoljnoi samo reći "mi potpisujemo nešto", a onda se jednostavno izvući i reći - mi dalje nećemo. Sada se traži apsolutno konsekvenstnost i solidarnost od strane Srbije i na kraju krajeva to je pitanje verodostojnosti Srbije u pogledu EU", izjavio je poslanik Bundestaga Josip Juratović, koji je i predsednik odbora za Zapadni Balkan u nemačkom parlamentu i član vladajuće SPD. On kaže da je potreban jasan stav Srbije na čijoj je strani - da li štiti vrednosti ruskog predsednika Vladimira Putina ili vrednosti slobodnih demokratskih zemalja i navodi da je na jučerašnjem sastanku nemački kancelar dao apsolutno jasan signal šta Nemačka i EU očekuje od Srbije po pitanju odnosa prema ratu u Ukrajini.
Juče su bila dva ključna pitanja – jedno se tiče za mira i stabilnosti regije i približavanja Srbije i Kosova, nastavljanjem dijaloga, a druga tema je Srbija na putu u EU. „Mi želimo Srbiju u EU, Srbija se za taj put odlučila i očekujemo da se Srbija sa EU, u zajedničkom dijalogu i sa zajedničkim ciljem, i postavlja prema pitanju agresije Putina nad Ukrajinom“, naveo je gost emisije „N1 Studio Live“.
Na pitanje da li je na jučerašnjem sastanku Olaf Šolc preneo jasnu poruku predsedniku Vučiću, Juratović kaže da, poznajući nemačkog kancelara i sve aktere koji su bili tamo – apsolutno je dat signal šta Nemačka, odnosno EU, koja je zajednica vrednosti koje su sada ugrožene u Ukrajini agresijom Putina, očekuje – i od Srbije i od svih zemalja Zapadnog Balkana koje su na putu EU, a to je da stanu u zaštitu tih vrednosti, „sa svim merama o kojima ćemo se dogovoriti“.
Povezano:
Upitan da li je Šolc uputio poruku da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, Juratović navodi da je nemački kancelar jasno izrazio da je za svaku pohvalu to što je Srbija osudila agresiju Putina nad Ukrajinom, ali isto tako se onda očekuje, pošto je Srbija na putu EU, da mora poštovati i štititi temelje EU. „Nije dovoljnoi samo reći „mi potpisujemo nešto“, a onda se jednostavno izvući i reći – mi dalje nećemo. Sada se traži apsolutno konsekvenstnost i solidarnost od strane Srbije i na kraju krajeva to je pitanje verodostojnosti Srbije u pogledu EU“, dodao je.
Juratović navodi da mu je potpuno jasno da Srbija ima problema sa izrazom „sankcije“ zbog prošlosti, „ali radi se o restriktivnim merama koje nisu za sve zemlje jednake, ali moraju biti usaglašene sa EU“.
On je podsetio da je 70 odsto sredstava uloženih spolja u Srbiju iz EU, a najvećim delom iz Nemačke. „I ta sredstva mi dajemo iz solidarnosti, iz našeg budžeta, a tu solidarnost očekujemo… Potreban je jasan signal Srbije na čijoj je strani – da li štiti Putinove vrednosti ili vrednosti slobodnih demokratskih zemalja“. kaže gost N1.
Juratović je nedavno bio u Srbiji, i navodi da misli da Srbija deli vrednosti slobodnog demokratskog sveta i da se ne sme zamajavati sa par hiljada bukača, koji su samo glasni „ali politički iza njih ne stoji ništa“. „Apsolutno sam siguran u srpski narod, koji je pre svega pošten narod, koji želi bolji život i slobodu i sve vrednosti koje mi delimo u EU“, naglasio je sagovornik N1.
S obzirom na to da se ovih dana održava nekoliko važnih sastanaka najviših državnih zvaničnika Nemačke i Srbije, a na pitanje da li se radi o nekoj vrsti diplomatske ofanzive, Juratović kaže da su Srbija i Nemačka oduvek imale dobre partnerske odnose i da to sada ništa nije striktno pojačano. „Razlog je što nova Vlada u Nemačkoj želi konstruktivno i kontinuirano da nastavi tu saradnju, ali je istina da se svi zajedno nalazimo u specifičnoj situaciji… Ne zato što ne verujemo Srbiji, mi želimo da se Srbija jasno solidariše, jer je ona bitan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu, koji je od nas od velikog značaja“, navodi Juratović.
Nemački kancelar Olaf Šolc na jučerašnjem sastanku sa Vučićem razgovarao i o situaciji u BiH, navodeći da je zabrinut zbog „secesionističkih istupa srpskog člana Predsedništva biH Milorada Dodika“. Juratović kaže da je tokom nedavnog boravka u Beogradu razgovarao s ministrom spoljnih poslova Srbije i da mu je on jasno stavio dao znanja da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH. „I mislim da je potpuno jasno da osuđuje pokušaj secesije koje komunicira Dodik“, naveo je.
„Dijalog neophodan, kompromisom niko nije potpuno zadovoljan“
Govoreći o dijalogu sa Prištinom, kaže da je veoma bitan i neophodan. Bitno je da se sprovodi u mirnom okruženju, da se pokuša razumeti i jedna i druga strana – da se izbace politička i ideološka pitanja već da se vodi računa o potrebama ljudi Kosova i Srbije, da se izgrade demokratska društva, kaže.
U kompromisu niko nije potpuno zadovoljan i svako mora nešto da ustupi nekom drugom da bi se došlo do zajedničkog zaključka, ali u tom kompromisu moraju svi da imaju mogućnost da vode normalan život i to je najvažnije, dodao je Juratović.
Upitan o procesu proširenja EU, gost N1 kaže da je ova agresija nad Ukrajinom svima pokazala da „EU nije više sigurna u svojim teritorijama i da ratovi za koje smo mislili da su iz 20. veka, da je to prošlost, da su još uvek prisutni u 21. veku“.
„Moramo ozbiljno misliti o svojoj odbrani i sigurnosti. Najbolja sigurnost za nas Evropljane je to da shvatimo da ne možemo imati „crne rupe“ unutar EU i da moramo raditi sve da se Zapadni Balkan što pre integriše u EU, jer na kraju krajeva – to je i srce Evrope. Apsolutno moramo da mislimo o miru i stabilnosti celokupne Evrope, a to možemo samo ubrzanjem procesa ulaska, ali neće se gledati kroz prste nikome. Osnovna ljudska prava, nezavisno sudstvo, suzbijanje korupcije i kriminala, sloboda medija – tu neće biti nikakvih propusta, ali za svakog demokratu to bi trebalo da bude nešto što je sasvim razumljivo“, zaključio je.
Ceo razgovor pogledajte u okviru emisije N1 Studio Live:
Komentari (7)
Vidi sve komentare