Poslanik Bundestaga: Nemačka ne učestvuje ni u kakvim hibridnim ratovima

"Ukoliko imate bilo kakve indicije za takve tvrdnje, molim vas da nam ih dostavite. Nemačka ne učestvuje u bilo kakvim hibridnim ratovima, niti isporučuje oružje stranama u konfliktima na Zapadnom Balkanu", rekao je Rovekamp, saopšteno je iz Skupštine Srbije.

Govoreći o prisustvu Nemačke u okviru mandata Kfora, naglasio je da je doneta odluka da ono bude povećano, jer je Nemačka zainteresovana da da veći doprinos kao partner u okviru tog mandata.

Rovekamp je pozdravio posvećenost Srbije procesu pristupanja Evropskoj uniji, ali je ukazao da je neophodno uložiti značajne napore kako bi se ostvario napredak u oblastima koje su negativno ocenjene u Izveštaju o napretku Srbije za 2025. godinu.

"Razočarani smo što je proces normalizacije odnosa sa Prištinom došao u zastoj. Kritikovali smo kršenje i prekoračenje sporazuma kako na kosovskoj, tako i na srpskoj strani", rekao je Rovekamp, dodajući da se ne slaže sa tvrdnjama da se Nemačka ili EU jednostrano svrstavaju uz jednu stranu, jer nije u njihovom interesu da dođe do eskalacije.

"Želimo da se ispune uslovi za mirni suživot", rekao je Revekamp i apelovao da se ulože dodatni napori kako bi postojeći sporazumi bili u potpunosti implementirani, te da se kroz evropske integracije stvore preduslovi da na evropskom kontinentu ne dođe do daljih bezbednosnih i vojnih eskalacija.

Predsednik Odbora Milovan Drecun je rekao da je osnovna bezbednosna pretnja za Srbije proces otcepljenja Kosova i istakao da priznanje Kosova nepovoljno utiče na jačanje poverenja i saradnje, kao i da usporava proces stabilizacije u regionu.

Specifična pozicija Srbije u procesu evropskih integracija dodatno je usložnjenja zahtevom za usklađivanje spoljne politike sa EU, kao i normalizacija odnosa sa Prištinom, pri čemu Briselski sporazum do danas nije implementiran u delu koji se odnosi na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, rekao je Drecun.

Prema njegovim rečima, kompleksnost situacije dodatno povećava protivpravno naoružavanje Prištine i stvaranje regionalnih vojnih saveta.

Kada je reč o saradnji Srbije i NATO, Drecun kaže da se ona nalazi na najnižem nivou od priključenja Programu "Partnerstvo za mir" 2006. godine i ocenjuje da je to posledica instrumentalizacije događaja u Zvečanu i Banjskoj od, kaže, pojedinih država NATO.

Drecun je naglasio da tome svedoče i izazovi u vezi sa naoružavanjem KSB, kao i podrška određenih država NATO procesu transformacije u Vojsku Kosova.

Uz to, Drecun je upozorio da postoji mogućnost da Srbija izgubi priliku za učešće u aktivnostima praktične saradnje sa NATO, ukoliko se pravno-institucionalni vauum produži.

Drecun je podvukao da je glavni strateški cilj Srbije članstvo u EU, kao i unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane neodvojivo od procesa evropskih integracija.