"Politička kriza mora se razrešiti primarno unutar Srbije. Uloga Evropske unije je da jasno i bez dvostrukih standarda komunicira svoje vrednosti prema građanima Srbije i da osigura jasne korake za ulazak Srbije u Evropsku uniju, naravno ako to njeni građani žele", kaže u intervjuu za novine Nova Gordan Bosanac, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu.
Kako piše portal nova.rs., time je Gordan Bosanac jasno poručio da borbu za ispunjenje studentskih zahteva moraju da osiguraju samo građani Srbije.
Šta mislite o svemu što se dešava u Srbiji od urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu?
U svetu koji sve više podilazi autoritarnim vođama, koji nude brza i nasilna rešenja na račun ljudi, masovna mobilizacija građana Srbije – inicirana od strane studenata i studentkinja, i utemeljena na vrednostima nenasilja, vladavine prava i demokratije – nadilazi lokalni kontekst i poprima šire značenje za celu Europu.
Poslednjih godina svedočimo nizu masovnih građanskih, nenasilnih protesta u Srbiji, jer građani svoje nezadovoljstvo ne mogu izraziti kroz uobičajene demokratske procese, poput izbora. Nažalost već je puno puta utvrđeno da izbori u Srbiji nisu ni slobodni ni pošteni, već obeleženi prevarama. To je stav, između ostalog, i Evropskog parlamenta.
Na sednici EP rekli ste da vas “ima i s jedne i s druge strane zida koji ne damo da nam lome bagrenje”. Šta ste pod time mislili?
Time sam poslao poruku da sam svestan grešaka koje Evropska komisija čini i u koracima prema Srbiji i u politikama koje predlaže, a koje nisu u skladu s principima solidarnosti, vladavine prava i demokratije. Otpor takvim trendovima jasno postoji u Srbiji, ali i u EU.
Pozvali ste novu komesarku za proširenje Martu Kos da da jasnu i glasnu podršku studentima. Zašto izostaje ta podrška? Zbog veza Vučića i ljudi koji vode Komisiju?
Tako je. Ponekad su stvari neverojatno banalne. Naime, ja potpuno podržavam strateški interes EU za kritičnim sirovinama, jer smatram da je tranzicija s fosilnih na obnovljive izvore energije nužna kako bismo osigurali život budućim generacijama na ovoj planeti. Ali to ne znači da do vrednih sirovina imamo pravo doći preko leđa ljudi i zajednica. Ako neko zagovara zelenu tranziciju to smo mi iz grupacije Zelenih, ali za razliku od na primer evropskih naprednjaka, mi dodajemo i reč “pravedna”. Dakle, način na koji se pristupilo iskapavanju litijuma u Srbiji je školski primer nepravedne zelene tranzicije.
Nema sumnje da velike zalihe litijuma predstavljaju veliku priliku za Srbiju, ali o njegovoj mogućoj eksploataciji moraće se razgovarati na potpuno drugačiji način. Mlade generacije koje su inicirale proteste kojima trenutno svedočimo, dobile su zaista široku podršku javnosti u Srbiji, u regionu i u EU, i ogroman su kapital Srbije. Ovim protestima mladi pokazuju koliko vole svoju zemlju i uveren sam da će jednog dana biti u prilici donositi odluke na puno bolji način za većinu građana Srbije.
Kako vidite nedavno pisanje srpskih režimskih medija o studentima u inostranstvu kao stranim plaćenicima? Primera radi, zimus je predsednik Vučić okarakterisao hrvatske studente, koji su došli na proslavu Nove godine u Beograd, kao pripadnike hrvatske obaveštajne službe.
U svakom priručniku autoritarnih režima pronaći ćete da je jedna od uobičajenih metoda autokratskih političara prebacivanje krivice za probleme koje sami stvaraju na “strane neprijatelje”. To je već toliko puta viđeno i prokazano da postaje smešno. Pogotovo kada prst uperite u druge studente koji takođe pružaju otpor autokratskim tendencijama u svojoj zemlji. Ja se nadam da tako jeftinu propagandu više niko ne shvata ozbiljno, već služi kao još jedan dokaz slabljenja režima.
Takođe, kako Evropa posmatra ovo targetiranje hrvatskih studenata od strane srpskih vlasti?
Evropske insitucije su to jasno i glasno osudile.
Ima li EU mehanizme da podstakne vlast u Srbiji da ispuni studentske zahteve? Isto tako, može li Unija da bude neko ko će izvršiti pritisak na vlast da to učini?
Jedino Srbija može ispuniti studentske zahteve. Evropska unija može biti promatrač, ali i jasno artikulisati EU vrednosti. Na građanima Srbije je da odluče preklapaju li se te vrednosti s onima koje žele u Srbiji.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare