"Potrebna promena sistema vrednosti, država nije naučila lekciju"

Trebješanin kaže da se slaže da je "prošao šok".

"To jeste bio jedan šok, ne znam koga nije uzdrmao iz temelja, to je normalno, da prođe taj šok, ali tačno je, kriza ostaje, kriza nije rešena. To je ono što se i dalje oseća, mislim da makar sudeći po ovim potezima vlasti, izgleda da nisu shvatili dubinu tog potresa, te jedne spontane želje za promenom u smislu da se osigura da se to više zaista nikad ne desi, da se to nasilje koje se preliva svuda, da se prosto smanji na minimum, i da pogotovo to među mladima u školi, da se to više nikako ne dešava. Mi i dalje nismo sigurni, jutros je maloletnik ubio, što znači da problem nije rešen", kaže.

Na pitanje da li se nešto promenilo, kaže, "ne može da se generalizuje odgovor".

"Da kažete da to važi za sve, pogledajte ipak posle dva meseca, imate i dalje proteste, imate ljude na ulici, hiljade ljudi... Ja sam siguran da se razlog nije zaboravio. Kada gledate da li se nešto izmenilo, imate stvarno kao dva sveta. Imate ljude na vlasti koji se neprestano brane, samo se brane, da nema nikakve krivice, odgovornosti, a s druge strane imate građane, koji vrlo jasno shvataju odakle to nasilje dolazi, nije to elementarna nepogoda, nije to suša, nisu poplave, poplave možete dap predviđate, nije zemljotres bio, nego nešto što svako uređeno društvo mora da vodi računa o prevenciji pre svega. Ovde nije bila prevencija kako valja, moraju da preuzmu odgovornost oni koji su zaista odgovorni", kaže Trebješanin.

Đurić ističe da su posledice trajne i da ih vidimo i sada.

"Pozitivno je što ljudi protestuju, mislim da su vrlo iskreni u tome, što protestuju protiv nasilja, traže društvenu akciju, da se tom nasilju stane na put. Iz mog utiska, čini mi se da smo mogli više da uradimo kao društvo, meni i danas nije jasno koji je postupak u školi, sa školom, sa decom, postoje samo naznake da se nešto radi sa decom, postoje neka grupna okupljanja, ne znam da li se to i dalje održava, čini mi se da to nešto gubi dah", rekao je.
Nema utisak, dodaje, da roditelji znaju kako će krenuti u školu za dva meseca.

"Mislim da su prepušteni sami sebi, da oni odlučuju šta će sa decom, nemaju smernicu", kaže.

O odluci o prekidu škole, kaže da se "nešto uradilo da bi se reklo da se uradilo".

"Nije adekvatno, nije u potpunosti adekvatno, sigurno je trebalo da deca koja su traumtaizovana tim događajem, prestanu da idu u školu, ne znači da u celoj zemlji treba da prestanu da idu u školu. Sigurno da se u delu te zgrade ako ne u celoj, prestane sa nastavom, to je sada mesto smrti, jednog velikog gubitka, jedne tragedije, ali što je nama ugrađeno u identitet, ta potreba da tugujemo i da obeležimo mesto gde smo nekog izgubili, čini mi se da smo prešli preko toga, nastavimo dalje kao da ništa nije bilo", kaže.

Trebješanin misli da država "zaista nije naučila lekciju".

"Pre svega to je jako težak problem, to nasilje koje je ovde negovano deceniju najmanje, a možda i više decenija. Umesto da se ljudi uozbilje i shvate koliko je to težak problem i da onda vrlo pažljivo uzmu u obzir sva mišljenja da to bude jedna ozbiljna rasprava, temeljna, da onda nađete najbolja rešenja, prvo morate da znate tačno šta je do toga dovelo, da imate jednu temeljnu analizu. Izašao je predsednik sa deset mera, donošenja nekih zakona, nekih odluka, to ne može preko noći. Kad pogledate, uglavnom su to represivne mere, ne možete sve pojačavanjem represije", kaže on.

Dodaje da je moralo da se ozbiljno pre svega to stanje u društvu koje je dovelo do te tragedije.

"Da se onda neke sistemske mere preduzmu, da se donesu zakoni. Kako se donose zakoni, imate javnu raspravu, sva strukovna udruženja, onda dajete predloge, pa to ide u Skupštinu, ne može jedan čovek preko noći da donese. Idete na suzbijanje nasilja državnim nasiljem", kaže.

Trebješanin dodaje da se ni u Skupštini ne vidi da se zakonodavna vlast osvestila.

"To se cirkus pravi od Skupštine, potpuno neprimereno, to su ljudi morali da se uozbilje, kao što je kad pogledate ove ankete građana, ljudi su doživeli taj šok, a onda su se stvarno uozbiljili i shvatili da je vrag odneo šalu, da mora da se krajnje ozbiljno razmišlja, u Skupštini i dalje vidite da se ljudi bore za neke svoje interese, vlast se brani po svaku cenu. To ne ide, morate da vidite gde ste pogrešili, ako hoćete da promenite nešto. Ja ne vidim da je ovde iko rekao 'nismo odogvorni za sve, ali za ovo jesmo i to moramo da menjamo'. Ovde imate nasilje, ljudi kad govorimo o nasilju, odmah pomisle na ubistva i tuče, ali nasilje je i ovo verbalno, kad vi šaljete stalno te poruke mržnje, kad idete na istrebljenje... Imate taj protest koji je krajnje dostojanstven, a vi kažete to su neki lešinari, hijene, ološ, vi i dalje gurate to nasilje, u Skupštini takođe promovišete nasilje", kaže Trebješanin.

Pomenuo je i anketu CRTE o protestima.

"Vidite šta se izmenilo, ranije bi za te proteste znalo možda oko 30 odsto ljudi u Srbiji, sad vi nemate gotovo nikog, sedam odsto ljudi ne zna za proteste, to je veliki uspeh borbe protiv nasilja, ljudi sad znaju. Mediji su odigrali ovde stravičnu ulogu, nismo znali ni šta se dešava, ni gde živimo, ovi tabloidi, tabloidne televizije, o nasilju su govorili na jedan senzacionalistički način, koji u stvari još više podstiče nasilje. Nije bitan taj broj koliko ljudi učestvuje, nego koliko ljudi podržava to, vidite da od onih koji su politički neopredeljeni, a to je većina, dve trećine podržava ovo", kaže on.

Đurić misli da su građani potreseni.

"Da su pogođeni, mislim da se većina oseća prepuštena sama sebi, a o vlasti nisam stručan da govorim. Razumeo sam iz javnog govora političara , da se ova tragedija gura u drugi plan, da se instrumentalizuje da bi se govorilo o borbi za vlast, da se jedno saosećanje, jedna tuga, potreba da se nešto promeni, u stvari tumači kao atak opozicije na vlast. To je razočaravajuće za mene, jer je ovo trenutak u kome smo imali priliku da se na neki način ujedinimo, da doživimo katarzu u tuzi, čini mi se da delimično jesmo, ali da nismo dobili nekakvo slaganje o tome da je to nešto strašno, sa čime ćemo znati šta da radimo ubuduće. To se jednostavno zamaglilo tom borbom za vlast, to je ono što je razočaravajuće, od jedne tuge, gubitka, pobeglo se u nešto efemerno, lični interes, samoisticanje", kaže on.
Dodaje da ovo nije događaj i momenat za samoisticanje.

"Nego za zajednički plan kako da se ove stvari preveniraju i da se ubuduće ne dešavaju", kaže.

Govoreći o slučaju iznošenja spiska u javnost, mišljenja je da svaka profesija ima svoju etiku i svoju odgovornost.

"Mislim da je ovde u pitanju etika profesije onog ko je izneo podatke. Koliko znam iz raznih istraga, ne iznose ne podaci, detalji, spiskovi, dok se istraga ne završi, sudski postupak, pa se posle toga o tome može govoriti. Koji je interes i koja je ideja da se to iznese u trenutku kad je sve vruće, nedovoljno provereno, nedovoljno jasno", pitao se on.

Trebješanin podseća i na tragediju u okolini Mladenovca i ističe da to "nije odgovornost jednog ministarstva, nego u stvari svih".

"Trebalo bi zaista i bilo bi najlogičnije da predsednik vlade da ostavku. Da bismo mi imali to osećanje krivice i moral, prvo moramo da imamo neki sistem vrednosti. Mislim da je to ono najosnovnije, mi nemamo taj sistem vrednosti, on je napušten, kao nešto što je zastarelo, neki zastareli aparat, to je odbačeno. Potpuno je suprotan sistem nevrednosti, naopak, nakazan, gde umesto empatije se vrednuje upravo to da vi nemate saosećanje da ste bezobzirni, umesto solidarnosti, pomoći, vi imate da se neguje taj egoizam, bezobzirni egoizam, profit po svaku cenu, uspeh po svaku cenu, ako se to neguje svuda, proizvod toga je nasilje", kaže.

Đurić kaže da je u Japanu video da kad neko izgubi bicikl, taj bicikl niko ne odnese, nego policija nađe vlasnika pa mu vrati.

"To je proizvod jednog dugog vaspitavanja tih ljudi u porodicama i dugog građenja društvene odgovornosti i zajedništva, da li mi možemo da postignemo takav steđen poštovanja jedni drugih i stvari, predmeta vrednosti jedni drugih. Možemo ako promenimo sistem vrednosti. U vreme socijalizma se govorilo da je čovek naša najveća vrednost, a sada u ovom postsocijalističkom vremenu da je čovek čoveku vuk, to je sad neka naša situacija. Ako hoćemo da sprečimo nasilje, treba da ponovo uzmemo čoveka kao našu najveću vrednost, da ga vaspitavamo, da poštuje one vrednosti koje pokazuju da smo mi zajedno, da poštujemo jedni druge, uvažavamo, da učimo da iskazujemo svoje emocije na način koji nije opasan po druge, da učimo da iz kriznih situacija izlazimo razgovorom, saradnjom sa drugima, a ne hvatanjem za nož i oružje da bismo svoje nezadovoljstvo iskazali. To je promena sistema koja neće doneti rezultate za dva dana, ali hoće za 10, 15 godina", kaže Đurić.

Trebješanin kaže da "ovo kakvo je društvo i nasilje u takvom obimu je rezultat pogrešne socijalizacije".

"Taj jedan potpuno pogrešan model socijalizacije dao je ovaj proizvod. Izvor socijalizacije je društvo i kultura, oni određuju te vrednosti", kaže.

Obojica se slažu da ćemo i za dva i za šest meseci morati o ovome da govorimo.