Ministar trgovine ponovo je krenuo u promociju jeftinih proizvoda. Na prvo slušanje izjava da obrok od dva jaja za 22 dinara može držati sitim ceo dan nekima je izgledala smešno. Ali onima koji se socijalnim politikama bave ništa nije smešno. Smatraju da je ovo pokazatelj da izostaju sistemska rešenja u borbi protiv siromaštva i podizanja životnog standarda.
Nakon što je potrošen jeftini parizer, ministar trgovine je krenuo u novu akciju promovisanja niskih cena.
„Jaje 11 dinara, pazite, 11 dinara, obrok od 22 dinara, dva jaja. Pa to je obrok koji može da ceo dan čoveka drži sitim“, rekao je ministar Tomislav Momirović.
Voditelj: Teško dva jaja da drže ceo dan sitim…
„Pa dobro razumete šta hoću da kažem, ne žive ljudi sa dva jaja dnevno“, rekao je Momirović.
Jaja su sastavni deo jelovnika ekipe Njuz net, satiričnog portala, te smo jednog od njih sačekali nakon nabavke osnovnih namirnica na pijaci. Pažljivo su pratili ministrovu izjavu.
„Jeste malo čudno kad kaže da dva jaja mogu da te drže sitim ceo dan. On je zaboravio ono što takođe može da te drži sitim ceo dan, to je nula jaja. A nula jaja košta duplo jeftinije nego jedno jaje“, kaže Viktor Marković iz Njuz neta.
A to jedno za 11 dinara je teško naći. Mi nismo uspeli, a izgleda ni građani sa kojima smo razgovarali.
„To je prevara, ma kakvi, nema govora, to nije istina. Mnoge stvari što su rekli nisu tačne“.
N1: Ne znam da li ste pratili, ministar je rekao…
„Ma može da priča šta hoće narod zna, vidimo mi po cenama. Gde su porodice, kako da žive, od čega da žive. Strašno, od malih plata, koje naduvavaju, to ništa nije tačno“.
„Pa ne verujem da imaju jaja za 11 dinara, bar ja nisam video nigde. Dva jaja, dva sata“.
„Smešno pravo da vam kažem kad može sa dva jaja ceo dan da se opstane, kako je najavio, a te cene koje on priča, niti mi to jedemo, niti ih negde vidimo“.
Pročitajte još
Za Markovića koji piše šaljive vesti, ministrova izjava jeste smešna na prvo slušanje.
„Al’ malo je i tužna jer, nekako, se zaboravljalju ljudi koji ne mogu da priušte čak ni to jedno jaje od 11 dinara“, kaže Marković.
„Pokazuje potpuno odsustvo elementarne brige za ljude koji ne mogu da plate kvalitetne obroke. Podsećamo, ovo jeste akcija koja ograničeno traje. Zapravo ne rešava suštinske probleme koji se tiču siromaštva i niske kupovne moći onih ljudi koji rade za niže plate ili su korisnici sistema socijalne zaštite“, kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative A11.
Dodaje da je ovo nastavak politike koja traje deset i više godina. A to je, po njemu, politika zanemarivanja sistema socijalne zaštite i borbe protiv siromaštva.
Kratkoročno su mere koje ljudima omogućavaju da priušte neke proizvode u redu, ali one moraju biti sveobuhvatnije, ukazuju u Centru za politike emancipacije.
Minimalna zarada bi trebalo da zadovolji osnovne socio-ekonomske potrebe radnika i njihovih porodica. Ove godine iznosi oko 47.000 dinara.
„Naša računica, prema podacima dostupnim za 2023. godinu govori da je plata za život, za tročlanu porodicu, 144.000 dinara. To je svota novca koja je potrebna da obezbedi ljudima osnovne neke socijalne, egzistencijalne potrebe. Dakle, hranu, stanovanje, zdravstvo, odevanje, obrazovanje, telekomunikacije. I sve te neke najosnovnije troškove“, kaže Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije.
Skandalozno je, kaže, što naša zvanična statistika obračunava dve potrošačke korpe – minimalnu i prosečnu. A one ne mere potrebe ljudi, već kupovnu moć.
„Minimalna potrošačka korpa, ona meri kupovnu moć 30 posto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji. I onda mi imamo situaciju, da se u zakonu o radu, minimalna zarada na neki način samerava sa minimalnom potrošačkom korpom, što zapravo znači da mi, u normativnom okviru, legalizujemo siromaštvo“, kaže Simović.
U takvoj minimalnoj potrošačkoj korpi oko 25.000 dinara odlazi na hranu. A najveći cinizam je, kaže Simović, što je za obrazovanje tročlane porodice predviđeno 139 dinara.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare