Poverenica: Za održanje dostignutog nivoa ljudskih prava izuzetno važno da imamo profesionalne medije i jake institucije

Odlazeća poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u gostovanju na N1 istakla je da kada je pre 10 godina ustanovljavana nagrada nisu očekivali da će to biti tradicija.

„Nismo želeli da to bude nagrada, nego i priča o poverenju i da napravimo čvršći most između institucije koju vodim i medija, jer čitav naš rad na zaštiti od diskriminacije i rad na zaštiti građana i građanki bi svakako ostao ispod radara i pitanje je da li bi građani znali da treba da nam se obrate i šta je zapravo diskriminacija, da nije bilo odgovornih i profesionalnih medija. Nedavno smo oformili neformalni klub, alumni klub, naših saveznika na borbi za bolje i pravednije društvo u kome želimo da živimo, a od koga smo, kako se čini, prilično daleko“, navela je poverenica.

Prema rečima novinarke Vremana Jovane Gligorijević, institucija Poverenika za ravnopravnost je u protekloj deceniji, koliko se nagrada dodeljuje, a pogotovo u poslednjih godinu dana, bila jedna od retkih institucija koja je sve vreme bila na strani građana i na strani ljudskih prava.

„Ali ima tu i neke druge stvari koje moraju da se promene. Recimo, tekst za koji sam ja dobila nagradu o tretmanu žrtava silovanja u sudskim postupcima - tu se pojavio određeni napredak u smislu da neće više sudije postavljati neprijatna pitanja. Međutim, evo sada vidimo šta se događa sa suđenjem Miroslavu Aleksiću, da zbog napretka sudije preti opasnost da se čitav jedan, inače užasno mučan proces vrati na početak. Čak i kad se neki napredak dogodi, opet se nešto desi što kao da povuče unazad, što nas vraća na već izlizanu frazu - nema tog dostignutog nivoa ljudskih prava koji ne može da ode unazad“, navela je ona.

Poverenica Brankica Janković dodaje da je zato najbitnije imati kredibilne i jake institucije, jer niko, kako ističe, ne garantuje dostignuti nivo.

„Sada mi se čini za neke stvari za koje sam davala ocenu da sam bila blaga, jer ja sam uvek želela da pronađem nekako najadekvatnije reči. Izbegavala sam kao žena koja je privilegovana da govori u javnosti, da biram najteže reči i da opišem stvari i pojave. Sada zaslužuju drugačiji narativ. Oštriji izraz je sada precizniji, ali sam uvek smatrala da ne treba. Gledajući gostovanje nemačkog ministra unutrašnjih poslova kada je izgovorio da je jezik koji koristimo izuzetno važan, jer po jeziku koji koristimo i u javnom prostoru i u privatnim razgovorima može se zaključiti šta je naš vrednosni sistem“, navela je poverenica.