Između predavanja i smene: Kako izgleda rad studenata preko omladinskih zadruga u Srbiji

Filip je student četvrte godine Geografskog fakulteta i jedan od onih koji se oslonio na ovaj model rada. Do sada je, kako kaže za portal N1, radio u butiku i ugostiteljskom objektu, te kao najveću prednost rada preko omladinske zadruge ističe prilagodljivost.

“Većina poslodavaca koji zapošljavaju preko omladinskih zadruga omogućavaju fleksibilno radno vreme, tako da je ostvarivo uklopiti posao sa fakultetom i drugim obavezama, ukoliko postoji dobra organizacija vremena”, kaže Filip.

On objašnjava kako studenti, za razliku od klasičnog zaposlenja, mogu da izostanu sa posla kada imaju ispite, kolokvijume ili privatne obaveze, bez straha od otkaza ili sankcija.

“Organizacija svog vremena, tačnije tvoje privatne obaveze, planovi, odmor ne trpe zbog posla. To je privilegija rada putem omladinske zadruge kada studirate“, objašnjava.

Ipak, fleksibilnost ima svoju cenu, ukazuje Filip bez ulepšavanja i na drugu stranu studentskog rada.

“Male dnevnice, uglavnom oko 300 dinara po satu. U većini slučajeva neplaćeno penziono i zdravstveno osiguranje. Nemogućnost plaćanja na rate, podizanja kredita.. to su stvari koje su vam omogućene tek kada radite u nekoj ozbiljnoj firmi u kojoj planirate budućnost”, navodi Filip za portal N1.

Prioritet - posao u struci

Sličan put imala je i apsolventkinja Politehnike u Beogradu Mina, koja kaže kako se za omladinsku zadrugu odlučila jer posao u struci nije mogla da pronađe.

“Imam 22 godine i osećam potrebu da se osamostalim. Najradije bih želela da nađem posao u svojoj struci, mislim da mi tada ne bi bilo teško ni fiksno radno vreme. Zato sam se odlučila za omladinske poslove, da bih zaradila novac kojim bih mogla roditeljima da olakšam“, kaže Mina za portal N1.

Ona objašnjava da su upravo poslovi sa fleksibilnim radnim danima i satima najlakše dostupni preko zadruga, koje nude širok spektar angažmana: od trgovine i ugostiteljstva do administracije i promocija. Međutim, iskustva sa poslodavcima, kaže, mogu biti veoma različita.

“Imala sam raznih iskustava. Nedavno sam radila posao koji je podrazumevao pakovanje novogodišnjih paketića. Sam posao nije bio naročito težak, iako je uključivao stajanje osam sati. Ono što je bilo teško jesu fizički uslovi: zgrada bez prozora, hladnoća, toalet van objekta i u lošem stanju“, opisuje ova studentkinja.

Za razliku od Filipa, Mina je kod trenutnog poslodavca dobila i ugovor, što nije uvek pravilo u studentskom radu i često predstavlja dodatni izvor nesigurnosti za mlade radnike.

Prosečna satnica tokom 2025. između 400 i 450 dinara

Direktorka omladinske zadruge Beo Community Anita Majer objašnjava da prilikom saradnje sa poslodavcima postoje određeni kriterijumi.

“Gledamo da poslodavci budu iz različitih branši, kako bismo imali raznovrsnu ponudu poslova. Ne prihvatamo poslove za koje znamo da omladincima neće biti interesantni ili da nisu dovoljno plaćeni. Za 18 godina rada, uglavnom su to bili poslodavci po preporuci”, kaže Majer čija zadruga broji nekoliko hiljada članstva širom Srbije.

Član omladinske zadruge, prema zakonu, može biti svaka osoba od 15 do 30 godina, bez obzira na to da li je učenik, student ili nezaposleno lice.

Najčešće ponuđeni poslovi su u trgovini – odvajanje robe za onlajn porudžbine, popunjavanje rafova, deklarisanje, rad u magacinima, pomoć u maloprodajnim objektima, ali i u ugostiteljstvu, administraciji, korisničkoj podršci, istraživanju tržišta i radu na aerodromu.

Majer objašnjava za N1 kako satnice variraju u zavisnosti od vrste posla, uslova rada i perioda u godini, ali da se prosečna satnica tokom 2025. godine kretala između 400 i 450 dinara, kao i da su noćni, rad praznicima i sezonski poslovi, posebno na primer pred Novu godinu, plaćeni više. Iste su cene i u prvim mesecima 2026.

“Imamo različita iskustava omladinaca, kako lepih tako i onih manje lepih. Ne vole naravno kada kasni isplata ili kada se potkrade greška u obračunu, ali zato smo mi tu da reagujemo u najkraćem mogućem roku i rešimo takve situacije. Vole kada je fleksibilno radno vreme jer mogu da usklade obaveze oko škole/fakulteta sa poslom”, navodi Majer.

Prvi kontakt mladih sa tržištem rada

Jedna od ključnih tema je pitanje prava i osiguranja. Prema važećim propisima, studenti i učenici do 26 godina koji rade preko omladinskih zadruga nemaju obaveznu prijavu u Centralni registar osiguranika, niti im se uplaćuju puni doprinosi. Zadruga je obavezna da uplati porez i doprinos za slučaj povrede na radu, dok se zdravstveno osiguranje ostvaruje preko roditelja.

Ovakav sistem omogućava mladima da rade bez gubitka studentskih benefita poput doma, stipendije ili porodične penzije, ali ih istovremeno ostavlja bez dugoročne sigurnosti.

“Rad preko omladinskih zadruga često je prvi kontakt mladih sa tržištem rada. Naš cilj je da taj prvi profesionalni korak ostane u lepom sećanju“, kaže Majer, dodajući da su se na tim poslovima često rađala i trajna prijateljstva, pa čak i ljubavi.

Ipak, suštinsko pitanje ostaje: da li omladinske zadruge studentima pružaju odskočnu dasku ka stabilnoj karijeri ili ih drže u krugu privremenih, slabo plaćenih poslova?

Za mnoge mlade odgovor zavisi od okolnosti: finansijske potrebe, studijskog opterećenja i mogućnosti da pronađu posao u struci. Dok jedni u zadrugama vide priliku za samostalnost i iskustvo, drugi ih doživljavaju kao nužno, ali nesigurno rešenje, u kojem fleksibilnost često ide ruku pod ruku sa izostankom zaštite.

U Srbiji, gde studentski rad još uvek nema jasne mehanizme dugoročne podrške i integracije mladih na tržište rada, omladinske zadruge ostaju prostor između studiranja i zaposlenja, slobode i nesigurnosti, potrebe i izbora.