Predsedavajući VST: Daleko od toga da smo protiv primene preporuka Venecijanske komisije - primat trajni izbor tužilaca, a ne njihovo upućivanje

Podsetimo, Danas je objavio da je Visoki savet tužilaštva juče odbio preporuku Venecijanske komisije da vrati tužioce u Tužilaštvo za organozovani kriminal, kao i u Tužilaštvo za ratne zločine, odnosno da tu tačku nije stavio na dnevni red.

"Dakle, od svih predloženih tačaka dnevnog reda mi nismo imali potrebnih osam glasova da usvojimo ništa, izuzev usvajanja zapisnika i otvaranja rasprave o izboru predsednika koja ponovo nije urodila plodom. Jedan od članova saveta je u potpunosti u skladu sa svojim pravom kandidovao ponovo pitanje upućivanja neupućenih tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal bez prethodnog dogovora i bez kolegijuma koje sad praktikujemo da održavamo, a što je opet morao da učini jer je sve ovo stiglo tek nedavno i prosto nije bilo vremena da o tome porazgovaramo", ispričao je Đorđević.

Istakao je da je "daleko od toga da je Visoki savet tužilaštva protiv implementacije preporuka Venecijanske komisije".

"Podsetiću vas i lepota je otvorenosti ovog organa i činjenice da se sve snima, da pogledate i snimke prethodnih sednica, pa ćete videti da sam, evo sad, pričam u svoje ime, ja glasao i za izbor i za upućivanje tih ljudi u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Na kraju smo mi, kao kolegijalni organ, doneli odluku da se deo njih uputi, njih sedmoro, dok četvoro nije upućeno. Sada kada je kolega Ćetković kandidovao ovo pitanje, ono nije dobilo većinu, a ja neću bežati od odgovornosti, takođe sam bio uzdržan", naveo je.

Dodao je da u svom mišljenju Venecijanska komisija kaže da je potrebno da se oni vrate, ovi kojima je prekinuto upućivanje tzv. Mrdićevim zakonima, i da se osiguraju mehanizmi da budu trajno izabrani.

"Mi imamo aktivan konkurs koji nije propao, i moj stav je bio da porazmislimo pre svega da to upućivanje, koje treba da je izuzetna i privremena mera, izbegnemo i da ljude odmah na te pozicije izaberemo. Samo trajni izbor tužioca na funkciju u nekom tužilaštvu garantuje njegovu samostalnost, nepristrasnost i sigurnost da on može raditi u skladu sa Ustavom i zakonom. I prvi put kada se postavljalo pitanje da li uputiti ljude u TOK ili izabrati ljude za TOK, moj stav je bio jasan i ja se njega držim i danas. Izbor mora imati primat, ukoliko je on moguć. Ukoliko nije moguć, onda upućivanje", poručio je.

Smatra da će posle konsultacija sa kolegama uskoro ponovo biti stavljeno na dnevni red upućivanje tužilaca.

Posledice Mrdićevih zakona

Dodaje da neupućivanje tužilaca nije jedina posledica Mrdićevih zakona.

"Tu postoji ukidanje Komisije za odlučivanje o prigovorima, postoji nekoliko drugih rešenja koja su vratila ovlašćenja u hijerarhiju, suprotno stavovima Venecijanske komisije. Postoji jedno rešenje koje je dobijeno, a to je rešenje da se upućivanje kao nadležnost prebaci na Visoki savet tužilaštva kao kolegijalni organ, a da ne bude u rukama vrhovnog tužioca", ukazuje.

Navodi i, kako kaže, jednu nepreciznost u mišljenju Venecijanske komisije, "a to je to uvođenje mehanizama za popunjavanje".

"Nemamo mi šta da uvodimo, mi mehanizam imamo, i mi odredbe zakona imamo, i tu je ujedno i odgovor na vaše pitanje. Mi možemo, pošto je konkurs završen, rang liste postoje, treba samo da se usvoje, da napravimo dogovor i organizujemo izbor tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ukoliko ne postoji volja za time, onda se može razmišljati o upućivanju. Ja vas podsećam ponovo da sam ja predsedavajući kolektivnog organa, te da svako od članova, pa i ovi koji nisu podržali niz tačaka dnevnog reda juče, slagao se ja sa njima ili ne, oni imaju puno pravo da glasaju u skladu sa time kako misle, a lepota našeg rada je što je sve javno, svako može da pogleda sednice i da sam izvodi svoje zaključke", rekao je.

Na konstataciju da juče nije usvojena nijedna tačka dnevnog reda i pitanje šta je važnije ljudima u VST - da se reše problemi tužilaštva koji su akutni ili neke druge interne stvari, ističe da je on sam, kao predsedavajući, i predložio te tačke dnevnog reda i bio je za njih.

Kazao je i da se tu radi o odlukama koje ne trpe mnogo odlaganja.

"Nije samo pitanje Tužilaštva za organizovani kriminal, ja i izvorno kada sam podržao upućivanje ovo četvoro tužilaca koji nisu upućeni, ja sam bio svestan da je to izuzetno važno, međutim i tamo imamo puno sposobnih ljudi koji su te predmete preraspodelili i oni na tome rade. Sa druge strane, Visoki savet tužilaštva trenutno nema poverenika za samostalnost. Nama pristižu određene predstavke. Nemamo uređeno sasvim pitanje budžetske komisije, a mi odlučujemo o budžetima za celu zemlju. Nemamo usvojen akt o nadzoru koji čeka spreman. Nemamo izveštaj o radu koji treba da podnesemo Narodnoj skupštini", nabrojao je.

Izbor predsednika VST

Ukazuje da su to tekuće stvari koje moraju da se završe.

"Ja ne mogu da osporim pravo ljudi da glasaju na način na koji su glasali, oni nisu glasali protiv, oni su bili uzdržani, ali želim da ih pozovem sve da pronađemo zajednički jezik i ako se ne slažemo u izboru predsednika, postoji mehanizam koji je predvideo naš ustav i zakon, to je da potpredsednik predsedava, a ja ću se vrlo radovati da ovu svoju dužnost predam čim izaberemo predsednika", navodi i on i dodaje da je od dva kandidata podržao oba.

Čak je i predložio da ljudi mogu da glasaju za same sebe, kako bi se napravio pomak, ali ni ta ideja nije prošla.

"Postavilo se to pitanje koje je važno, a to je da li neko može da glasa za sebe ili ne. Ranije praksa ovog organa jeste bila da se ne glasa za sebe, kao neki moralan čin, iako pravna prepreka tu ne postoji. Međutim, iako se ne slažem u potpunosti ni sa svojim kolegama, sada mislim da se ta moralna pretpostavka možda menja na način da je radi tužilaštva, države i građana radi kojih sve ovo služi, interes da sistem najbolje moguće funkcioniše, da sve bude otključano da izaberemo predsednika. Ako je neophodno za postizanje super kvalifikovane većine i da neko glasa za sebe, a što se ne bi ni znalo da je glasanje, recimo, tajno, mislim da nije više nemoralno da glasa za sebe", ocenjuje on.

Pojašnjava da superkvalifikovana većina jeste uvedena da bi se postigao jedan široki legitimitet za odluke VST.

"Ukoliko ne može da se izabere predsednik, to je u redu. Mislim, treba da radimo na tome i da ga izaberemo, ali ako trenutno ne postoji saglasnost, to je u redu. Ono što nije u redu je da ovaj organ ne radi, jer je ovaj organ krovna institucija javnog tužilaštva u zemlji. On je ustavnog ranga, on ima izuzetno veliki broj nadležnosti od značaja za javno tužilaštvo, a ceo sistem funkcioniše radi građana", naglašava.

Poziv na dijalog

Nada se kompromisu da se "odglavi" rad VST, "da bismo donosili tekuće odluke i rešavali probleme, a posle toga, ili paralelno sa tim, da izaberemo i predsednika i da se situacija negde normalizuje, jer je to u interesu svima", ocenjuje.

Dodaje i da njega građani Srbije "plaćaju puno za srpske uslove da ja sedim ovde da radim" .

Pozvao je na dijalog i konstruktivnost za rešavanje ove situacije.