Predsednik Beogradskog udruženja pčelara: Grad je humanija sredina za pčele, nego ruralna

Vesti 06. mar 202414:23 9 komentara
Unsplash

Grad je humanija sredina za pčele, nego neka ruralna sredina, izjavio je FoNetu predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić i ocenio da je Beograd toliko bogat raznovrsnim biljkama da to utiče na razvoj pčela i bolji kvalitet meda.

Kako je objasnio, Beograd je po raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta u vrhu svetskih metropola.

Povezane vesti

Rajić podseća da beogradski med na sajmovima kontinuirano osvaja zlatne medalje i da je besprekorno čist, bez ostataka teških metala, uprkos velikom zagađenju vazduha.

On je ukazao na da to je jedna od prvih paša u Srbiji paša uljane repice, koja cveta u aprilu kada većina pčelara na njih seli svoje košnice zato što je bogata polenom, ali ta paša nudi “nepregledno more” istih biljaka, koje pružaju jednoličnu ishranu pčela.

“Kada biste se vi hranili samo jednom vrstom hrane koliko god da je ta hrana kvalitetna, vaš organizam se ne bi kvalitetno razvijao”, objasnio je Rajić.

On smatra da u tome i leži značaj urbanog pčelarstva, jer ne treba zanemariti raznovrsnost flore u urbanim sredinama.

“Po definiciji, urbano pčelarstvo je držanje košnica u urbanim sredinama, obično na ravnim krovovima zgrada, a može i u parkovima”, rekao je Rajić.

Taj koncept je počeo u svetu da se razvija još tokom prošlog veka, podsetio je on i naglasio da Pariz, London ili Beč odavno imaju košnice.

“Mi smo krenuli sa bavljenjem urbanim pčelarstvom 2018. godine. Ja sam to, kao ideju, izneo još nekoliko godina pre toga, ali malo njih me je čulo, pa me čudno gledalo, a ostali me nisu ni čuli, mislili su da je to neka moja fantazija”, naglasio je Rajić.

Kako je precizirao, osnovni cilj urbanog pčelarstva nije samo držanje košnica radi proizvodnje meda i drugih pčelinjih proizvoda, kao što je to slučaj u ruralnim sredinama.

U Beogradu oko 3.000 slobodnoživećih medonosnih pčela

Naveo je podatak da Beograd ima oko 3.000 slobodnoživećih medonosnih pčela i oko 270 vrsta drugih pčela, solitarnih pčela, koje ne žive u zajednicama, kao što žive medonosne pčele, već žive samostalno.

“Aktivne su u veoma kratkom vremenskom periodu i dobre su kao oprašivači”, istakao je Rajić, dodajući da je njihova prednost u tome što su aktivne u hladnijem periodu.

Medonosna pčela neće da izlazi iz košnice kada je temperatura 10 do 12 stepeni, dok su solitarne pčele aktivnije na nižoj temperaturi i zato su pogodne za oprašivanje voća koje cveta u rano proleće.

Rajić smatra da je veoma važna edukacija i građana, ali i pčelara kako bi urbano pčelarstvo efikasno funkcionisalo.

Smatra da bi trebalo objasniti koliko je važno očuvanje svih oprašivača, pa i medonosnih pčela, za zaštitu ekosistema.

“Ekosistem je jako osetljiv. To je kao lanac, ako jednu kariku presečete, džabe vam koliko god da je čvrst lanac, on više nije lanac, tako i ovde ako nešto poremetite”, obrazložio je Rajić.

Prema njegovim rečima, pčela jedina među insektima proizvodi hranu za čoveka.

“Kod većine ljudi, kada spomenem hranu od pčele, svi kažu med, a pčelinjih proizvoda ima mnogo – propolis, matična mleč, med u saću, a tu je vazduh iz košnice koji se može koristiti za inhalaciju“, rekao je Rajić, koji vidi mnogo prostora za razvoj pčelarstva.

Govoreći o tome kako se postaje pčelar, naročito u urbanim uslovima, Rajić je napomenuo da ne dolazi u obzir bavljenje time bez završenih obuka.

“Kao što ne možete biti lovac ili vozač dok ne položite ispit, i za ovo mora da se prođe određena obuka”, poručio je Rajić i apelovao da se građani ne boje pčela u gradovima, jer pčela, kako kaže, nije opasna.

“Pčela nije vuk u gradu. Ona ima pametnija posla nego da juri građane po Beogradu”, naglasio je Rajić i zaključio da ona tokom cele godine ima izobilje billja u gradu, tako da nema razloga da bude ljuta i agresivna.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare