Knjiga haškog osuđenika i ratnog komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije generala Nebojše Pavkovića i admirala u penziji Boška Antića "Košare i Paštrik - Srpski Termopili", koja donosi brojne dokumente vezane za te dve bitke u proleće 1999. godine, u izdanju Medija centra Odbrana, predstavljena je danas u Domu Vojske.
Pavković je u mejlu poslanom iz finskog zatvora, gde izdržava zatvorsku kaznu, poručio da knjiga dokumentuje puno toga i razotkriva laži nekih zlonamernih pojedinaca, koji su se „radi svoje lične promocije sebi pripisivali ulogu i značaj koji nisu imali, proglašavali za komandante odbrane, što nije tačno“.
Knjiga dokumentima sve to demantuje. Jedino su komandanti 125. i 549. motorizovane brigade mogli da komanduju jedinicama na tom području i svim pridodatim grupama, ukazao je Pavković.
Ratni komandant 125. brigade general potpukovnik u penziji Dragan Živanović konstatovao je da Pavković ima najbolju arhivu o ratnim dešavanjima na Kosovu, sva dokumenta od brigada, preko komande Prištinskog korpusa do Generalštaba, i zato su svi podaci u knjizi precizni.
Bitka na Košarama imala je odlučujući uticaj da ne dođe do prodora neprijatelja, agresora u Juničko polje i kasnije ka Đakovici, objasnio je Živanović, pod čijom komandom su bile jedinice na Košarama, i dodao da je knjiga spomenik svim herojima koji su dali živote na tom području, u bici koja je počela 9. aprila 1999. godine.
Kako je naveo, glavni teret te bitke, koja je bila „borba u susretu, jedan od najtežih oblika ratnih dejstava, jer ne znate položaje neprijatelja“, izneli su mladi vojnici na redovnom služenju vojnog roka, klase mart 1998. godine.
Ratni načelnik štaba 549. brigade, brigadni general u penziji Stojan Konjikovac je upozorio da se u novije vreme moglo čuti zanemarivanje onog što se dešavalo na Paštriku, ali da se nada da će u narednom periodu toga biti manje.
On je napomenuo i da nekad nije bilo preporučljivo govoriti o tome, ali da veruje da je to vreme prošlo.
Bitka na Paštriku, opšti napad terotista iz Oslobodilačke vojske Kosova, redovnih jedinica albanske vojske, dobrovoljaca i plaćenika, poznatih kao „psi rata“, počela je 25. maja i trajala do 10. juna, a prvi udar dočekalo je svega 400 pripadnika jedinice, od kojih je, prema rečima Konjikovca, 200 bilo na samoj granici, a 200 u selu Planeja, da bi do večeri bilo upućeno pojačanje od 400 ljudi, a do jutra još toliko, tako da je broj bio 1.200.
Najteži dan bio je 31. maj, kada je neprijatelj krenuo svim snagama sa vrha Paštrika, a prelomni trenutak bio je oko 13 časova, kada smo upotrebili vod višecevnih bacača raketa, sa dva plotuna su poklopili taj prostor. Tada je front utihnuo, a neprijatelj je narednih 10 dana kamionima izvlačio mrtve i ranjene, ilustrovao je on.
Prema oceni Konjikovca, bitku na Paštriku karakteriše dejstvo strategijske avijacije NATO, bombardera B1 i B52, koji su u parovima po dva dejstvovali 24 puta na tom prostoru, a svaki nosi 55 tona bombi.
Od 24 puta, samo su dva puta „zakačili“ delove naših snaga, naveo je Konjikovac, koji smatra da je sinonim bitke komanda komandanta brigade Božidara Delića: „Nema nazad – iza je Srbija“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare