Prekid saradnje Srbije sa Evrodžastom: "Na svaki način se otežava da se dođe do visoke korupcije i organizovanih kriminalnih grupa"

Pošto srpskoj tužiteljki nije produžen mandat, a nije postavljen ni novi tužilac za vezu, Srbija je 1. marta zatvorila kancelariju i prekinula saradnju sa Evrodžastom.

U radu je više od 200 predmeta, od toga devet aktivnih predmeta organizovanog kriminala sa „visokim metama“ u Srbiji. Takođe, ova kancelarija pokrenula je i četiri predmeta na predlog Evropske unije a koji se odnose na sumnje u kriminal u Srbiji.

Preko Evrodžasta zemlje članice EU i zemlje kandidati poboljšavaju borbu protiv teškog prekograničnog i organizovanog kriminala koordinacijom istraga i krivičnog gonjenja. Tužiteljka Gordana Janićijević kazala je da je danom isteka mandata tužioca za vezu pri ovoj organizaciji, rad na tim predmetima zaustavljen.

Ona je naglasila da su predmeti u Eurodžastu kompleksni, da uključuju više država, domaćih organa, primenu posebnih dokaznih radnji istovremeno na teritoriji više država, te da u tom smislu zahtevaju kompleksno koordinisano postupanje nadležnih u više zemalja.

Sagovornici Danasa saglasni su da će prekid saradnje sa Eurodžastom nesumnjivo doneti niz negativnih posledica, kao kašnjenje u predmetima i presečene izvore informacija koje je domaće tužilaštvo dobijalo saradnjom sa ovom međunarodnom institucijom.

Međutim, s obzirom na to da ni Visoki savet tužilaštva nije dao precizno obrazloženje zašto mandat tužiteljki za vezu nije produžen ili zašto na tu poziciju nije izabran neko drugi, pravnici sa kojima je Danas razgovarao slažu se i u zaključku da takav potez nije slučajan i da će posledice biti na strani jačanja organizovanog kriminala visokog nivoa i organizovanih kriminalnih grupa, posebno međunarodnih narko kartela, na čijim se predmetima radilo.

Jelena Pejić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za Danas da se ovim postupkom šalju dve poruke građanima Srbije i međunarodnim partnerima.

"Prvo, Visoki savet tužilaštva je još jednom pokazao nemogućnost donošenja odluke o izboru. Borbe struja unutar VST-a dovode do blokade ovog tela i ovo nije jedini slučaj da se zbog toga probijaju rokovi za imenovanja, pa pojedine pozicije ostaju upražnjene ili se popunjavaju vršiocima funkcije, što sve osujećuje rad tužilaštva i njegovu samostalnost. Drugo, ovo je još jedan indikator da vlast nastoji da osujeti i kontroliše međunarodnu saradnju i borbu protiv organizovanog kriminala u zemlji. Videli smo i da su Mrdićevim zakonima uveli odredbu da međunarodna saradnja tužilaštava mora da ide uz saglasnost ministra pravosuđa. To je direktna politička kontrola nad pravosudnom saradnjom, a često se dešavalo da ključni dokazi u visoko profilisanim predmetima organizovanog kriminala, na primer iz Sky komunikacija, upravo dolaze od međunarodnih partnera, navodi Pejić.

Kako dodaje, i Evropska komisija je ranije uglavnom imala reči hvale za međunarodnu saradnju za koju je zaduženo Vrhovno javno tužilaštvo, dok se sada, na ovaj način, kruni i urušava ono što je do sada strpljivo građeno, kontakti i poverenje.

"Evrodžast nije telo koje vodi istrage već služi za razmenu informacija. Iako Ministarstvo pravde tvrdi da se saradnja nastavlja, bez osobe na licu mesta to ide otežano i veliki je rizik od politizacije ukoliko Ministarstvo sve kontroliše. Mi ne znamo na čemu je sve radila tužiteljka kojoj nije produžen mandat, ali sa ovim razvojem događaja može se pretpostaviti da od 200 aktivnih predmeta ima i onih od kojih ova vlast naročito strepi", zaključuje sagovornica Danasa.

Advokatica: Upadljivo očigledna namera vlasti da se korupciji dozvoli širenje

Advokatica Nina Nicović kaže da je ovakva odluka VST “upadljivo očigledna” namera izvršne vlasti da se korupciji dozvoli širenje, a kriminal nesmetano nastavlja da radi.

Ona napominje da je, uz donošenje tzv. Mrdićevih zakona i razmeštanje tužilaca TOK, ovo još jedan korak koji će da onemogući efikasno sprovođemnje istraga koje su vezane za najviše stepene korupcije i organizovane kriminalne grupe.

"A to je ono što najviše štete nanosi Srbiji. Ne možemo da pričamo o spoljašnjim ili unutrašnjim neprijateljima, kada ovde imamo endemsku korupciju. Pritom, niko ko je zadužen za to da sve te institucije neometano funkcionišu u saradnji sa međunarodnim telima, smatraju da ne treba čak ni da daju razlog i obrazloženje zašto je do toga došlo. Srbija nema dobre alate da bi mogla da se bori sa korupcijom i organizovanim kriminalnim grupama na međunarodnom nivou. Apsolutno zavisimo od tih tela, ako nemamo informacije od njih, mi ne možemo ništa da uradimo. A takođe mi njima zatvaramo vrata. Zašto? Osim ako nije cilj da se uspore istrage i da se omogući da korupcija i organizovani kriminal još više cvetaju. Korupcija je toliko jaka, da ona očigledno utiče na postavljenje predstavnika u Euridžastu, na usporavanje rada na predmetima. Jako je loše za Srbiju i njene građane, jer time što se iskoristila jedna tehnička procedura, zbog navodnih sukoba unutar tužilaštva, došlo se do toga da će svaka ozbiljnija istraga koja povezuje međunarodne aktere organizovanog kriminala koji imaju svoje pipke i u Srbiji, biti otežana, uz posledicu sve veće korupcije i pravne nesigurnosti, što će, u krajnjoj liniji da se ispostavi kao račun građanima Srbije", navodi Nicović.

"Srbija gubi u međunarodnim telima koja su nam od krucijalne važnosti"

Kako dodaje, te navodne tehničke stvari uvek dovode do toga da Srbija izgubi nešto u međunarodnim telima koja su nama od krucijalne važnosti za borbu protiv kriminala i korupcije.

"Stalno su neke tehničke stvari problem, pa navodno neki sukobi grupa unutar tužilaštva, zašto bi to zanimalo građane Srbije? Ako postoje bilo kakvi sukobi među nekim klanovima, interesnim grupama unutar ružilaštva, građanima i profesionalcima to samo može da znači da oni nisu sposobni da rade taj posao. Nas bi trebalo da zanima kako je moguće da bilo ko od njih nije uspeo da uspostavi vezu sa Evrodžastom u ime Srbije, zašto nije postavljen neko drugi na mesto veze? Ja do sada nisam videla ni jedno opravdanje za to. Toje pomalo i vređanje inteligencije", navodi sagovornica Danasa.

Kako vidi, na svaki mogući način se otežava da se kroz istrage dođe do visokih nivoa korupcije i organizovanih kriminalnih grupa.

"Dovoljna je premetačina predmeta sa novim nadležnostima da napravi ozbiljnu opstrukciju u istragama. To nije slučajno urađeno i zajedno sa tim što predviđaju izmene seta pravosudbnih zakona, bez obzira što se čeka mišljenje Venecijanske komisije, govori da izvršna vlast, kao i svaka druga prethodna, radi na tome da oteža istrage i gonjenje pripadnika organizovanih kriminalnih grupa koje upravo najveću štetu ovoj zemlji nanose", kaže Nicović.

Da nije tako, napominje ona, izvršna vlast bi najzad uradila nešto na šta se obavezala u Akcionom planu za poglavlje 23 još 2015. godine, “pa je to volšebno nestalo iz Akcionog plana, 2016”, a to je da će prebaciti kompletnu finansijsku nadležnost koju ima nad pravosuđem VSS i VST, kako bi najzad pravosuđe bilo nezavisno od izvršne vlasti.

"Ako država hoće da poboljša sistem, zašto ne da novac sudovima i tužilaštvima, što niko ne pominje, a već duže vreme računi sudova i tužilaštava su blokirani zbog izvršenja, jer ne dobijaju dovoljno novca iz budžeta. Izvršna vlast je višedecenijski dokazala da nema sluha za potrebe pravosuđa, ni u vidu uslova za rad, ni dostojanstvenih plata, ni novih kadrova ni savremenih alata za rad. Ako sud ili ztužilaštvo nema sredstava da isplati sudske tumače, da unajmi IT stručnjake i forenzičare koji će pomoći u tokovima novca, o kakvoj samostalnosti onda pričamo", zaključuje Nicović.