Odbornici SO Lučani usvojili su predlog preduzeća „Milan Blagojević - Namenska“ da dosadašnja Radnička ulica ponese naziv Ulica Radoša Milovanovića, po dugogodišnjem direktoru ove fabrike.
Radoš Milovanović, koji je preminuo u 78. godini pre šest meseci, u fabrici „Milan Blagojević-Namenska“ radio je 55 godina, a u devet mandata obavljao je funkciju generalnog direktora od 1982. godine do smrti. Nije dočekao kraj suđenja u Osnovnom sudu u Ivanjici zbog pogibije dvojice radnika 2017. Ali, nisu ni odbornici u Skupštini Lučana hteli da sačekaju presudu. Izglasali su da Milovanović dobije ulicu u ovom mestu.
Povezane vesti
Radnička ulica kojom su iz fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ decenijama tekle reke radnika, i koja se proteže kroz čitavu varošicu, i kroz sam centar ovog grada, ime je dobila upravo po generacijama radnika, koji su i najzaslužniji za sve što je urađeno u Lučanima. Pri tom, ne zaboravimo, radeći na veoma opasnim poslovima. Samo jednom odlukom, jednim podizanjem odborničkih ruku, sve je to izbrisano. A sa tim i 21 izgubljeni život.
„Kako da objasnim. Doživeo sam tragediju, i to mi bilo isto kao kada su mi javili da je ona nastradala. Bio sam ogorčen. A ogorčenje je veće jer je ta inicijativa potekla od fabričkog sindikata sa kojim ja ratujem već 25 godina. On nije radnički sindikat, već pokojnog, ne bih da mu pominjem ime. Ta Radnička ulica postoji od nastanka fabrike. I tom ulicom su dolazili ljudi na posao, i vraćali se. Nažalost, tom ulicom je išla i 21 žrtva, koji su stradali za vreme mandata Radoša Milovanovića“, kaže Milan Davidović, nekadašnji radnik Namenske.
Milan Davidović čija je supruga Vesna poginula 1997. godine, kaže da je napravio spomen ploču za svih osmoro stradalih, ali nije dozvoljeno da se postavi na mestu tragedije.
„Ta ploča je urađena u Čačku. Sećam se da smo kolega i ja za nju platili 800 maraka. On je posle odustao od svega jer je imao nekakav dil sa pokojnim direktorom. Mi smo je uveče ubacili na portirnicu i prekrili belim papirom. Rekli smo portiru da će sledećeg jutra biti postavljena na mesto tragedije. Verovatno je odmah preneo pukovniku da je ploča doneta. Zvao sam sve porodice da dođu. Neki nisu ni došli. Ali, stigla je policija. Bili smo prijavljeni, a ploča nije mogla da se postavi“, kaže Davidović.
Protiv ovakve odluke Skupštine opštine Lučani jedini su bili odbornici Grupe građana „Jedan tim“. Ali, zanimljivo je i da nisu svi odbornici glasali za predlog.
„Pa, nisu bili protiv. Nekoliko njih nije glasalo. Mislim zbog nekih ličnih stavova koji meni nisu poznati. Naša grupa, devet odbornika je glasalo protiv. Moram da naglasim, čini mi se da to još uvek nije stupilo na snagu, jer još nema novog imena ulice. Znači da je to urađeno bez nekog jasnog plana i na brzinu“, objašnjava odbornica iz Grupe građana „Jedan tim“ Mirjana Kern.
I većina od oko 1.300 radnika ćuti, u strahu od gubitka posla. A građani… Retki su oni koji žele da komentarišu. Oni koji su skupili hrabrost da stanu ispred kamere, kažu za N1 da ne vide ništa loše u tome.
„Nemam komentar o tome“, rekao je stariji građanin Lučana.
Građanima „ne smeta“ preimenovanje, većina ne želi pred kameru
N1: Da li je bilo potrebno da se donese odluka o promenu naziva ulice?
„Ja ne znam ni sada kako se zove“
„Bolje da se zove Radoša Milovanovića, nego da se zove ulica Radnička“
„Veliki je on ostavio pečat u ovom mestu“
N1: Znači, zaslužuje ulicu?
„Zaslužuje“.
„Meni ne smeta. Meni je svejedno. Kako god da se zove, meni odgovara. Nemam ništa sa tim“.
„Nemam komentar“.
N1: Ne smeta vam?
„Ne smeta. Nemam nikakav komentar na to“.
Iako nije dočekao sudsku presudu, lučanska skupština je Radoša Milovanovića ovakvim potezom oslobodila krivice, i ne obazirući se na žrtve u vreme dok je bio direktor.
„Tvrdim da je to neka vrsta pritiska na konačnu presudu Osnovnog suda u Ivanjici. I kasnije na ostale sudove. Oduvek je bilo razvlačenja i pritisaka. Mogu samo da zamislim. To znaju porodice. Znaju i te sudije, ali ne bih da se mešam u njihov rad… Očekujem neke nove ideje. Da recimo neka ustanova dobije ime po njemu, ili fabrika, a možda i spomenik u prirodnoj veličini“, rekao je analitičar iz Lučana Dejan Susurović.
U predlogu koji je pre dva meseca dostavljen odbornicima na razmatranje i usvajanje, pisalo je da je preminuli generalni direktor, dao veliki doprinos napretku i razvoju opštine.
Osim što su ulicu simboličnog naziva uzeli od radnika, a onda praktično odlikovali direktora, lučanski odbornici su zaboravili svoje poginule sugrađane, rastužili njihove porodice i još ih naterali da svakodnevno idu ovom ulicom. I to nije sve. Jer, plan je da Radoš Milovanović dobije i spomen ploču, odnosno bistu, koja će biti postavljena u krugu fabrike.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare