"Presuda nije izvršiva jer se odnosi na nepostojeći objekat": Da li je izvršiteljka Dimitrijević iznad zakona

Prema njegovim rečima, u presudi se kaže da se Snežana Vuksanović (njegova majka) iseli iz kuće na adresi Prilepska 7, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

"Znači, na toj adresi je onda dovela veštake, ustanovili su da postoje tri različita objekta, da su svi upisani kao zgrade, i u tom trenutku je postupak morao da stane, jer ona ne može da sad i bira koju će nepokretnost da uzme. Sve je to tako opšte napisano, upravo zbog toga što je ta kuća koja je bila predmet spora, zapravo, srušena sada već 25 godina. To je kuća sagrađena 1928. Mi smo svojim sredstvima potpuno novi objekt podigli i to u trenutku kada su nam opet tada veštaci rekli da je nebezbedna za život stanara i da će da nam se praktično srušiti na glavu. Moji roditelji su tada pokušali rekonstrukciju i na kraju su morali da praktično podignu novi objekt", priča Vojislav Vuksanović.
Navodi i da član 129 Zakona o izvršenju kaže da ukoliko ne postoji predmet izvršenja, izvršitelj je dužan da obustavi postupak.

Dodaje da su ovo omogućile institucije koje "prosto ćute".

Navodi da u Prvom osnovnom sudu stoji već dve godine njegova žalba na postupanje izvršiteljke Mirjane Dimitrijević, koju je optužio da je ona juče "izvela jednu vrstu suđenja u dvorištu koje je trajalo sedam sati".

Na pitanje na šta se poziva Dimitrijević, kaže da se pisano ne poziva ni na šta, "a usmeno se poziva na to da je ona odredila predmet izvršenja".

"Kada su oni našli na terenu šta postoji od zgrada na toj adresi, da je ona napisala da je objekat izvršenja objekat 1, upisan kao zgrada, itd, ja bih onda imao, ako to imam crno na belo, ja bih onda mogao na sudu da dokažem da prosto to nije predmet izvršenja. Znači, član 5 Zakona o izvršenju kaže da je izvršitelj vezan formalnim legalitetom i da može da postupa samo onako kako je napisano u sudskoj presudi. Da sam ja dobio papir iz čega ona izvršava, ja bih na sudu automatski mogao da oborim takvu njenu odluku... Sada vi nju da pitate, ona kaže 'da, da, to je pravosnažna sudska presuda', presuda jeste pravosnažna i postoji, i sve je to u redu, samo što ne postoji objekat iz presude", ukazuje Vuksanović.

Upitan na osnovu čega onda izvršiteljka sprovodi izvršenje, Ivan Zlatić iz Združene akcije Krov nad glavom kaže "na osnovu toga što dužnik nema nikakvu mogućnost da se od njenog postupanja zaštiti".

"Dakle, to je ono što je osnovni sistemski problem, da nikakav mehanizam zaštite ne postoji za ljude, osim da izađu pod pritiskom, pod iscrpljivanjem i emotivnim, fizičkim, finansijskim, takođe. Znači, tu ide i rat troškovima, između ostalog. Pored svega ovoga o čemu je Voja pričao i šta je njegova porodica još preživela, tu postoji i taj element da izvršitelji jednostavno zloupotrebljavaju mogućnost da mogu da razrezuju troškove kakve god njime padnu na pamet, da bi jednostavno pritiskom doveli do toga da ljudi sami odustanu od svojih prava. Da sami odustanu od borbe za sebe, da kažu 'ja ovo više ne mogu da izdržim'", navodi Zlatić.

Ističući da izvršitelji faktički sude, smatra da je u ovom konkretnom slučaju ovo vrlo kreativno tumačenje jedne sudske odluke, "gde izvršiteljka po svom ćefu određuje šta je predmet izvršenja".

Dodaje da ljudi nemaju kome da se obrate jer izvršitelji nisu pod kontrolom suda, već pod kontrolom Ministarstva pravde i njihove komore, što je, zapravo, samo pro forme.

Vuksanović ukazuje da je ovde problem što zakonski glavna insitucija koja treba da reši da li je Mirjana Dimitrijević u pravu - zapravo sama Mirjana Dimitrijević.

Ističe i da su mu pravnici rekli da može da tuži izvršiteljku za nezakoniti rad.

Upitan kako ograničiti izvršitelje, Zlatić kaže da 2017. godine, kada su se organizovali da brane pravo na dom, bili su na poziciji da ovaj sadašnji izvršni postupak može da se koriguje, ali u poslednjih par godina njihov stav se dijametralno promenio.

"Bez ukidanja izvršitelja i bez njihovog vraćanja u sud ovaj sistem ne može da se reformiše, jer je zavladala potpuna samovolja i javašluk", ukazuje Zlatić.

Dodaje i da problem koji je trebalo da bude rešen uvođenjem privatnih izvršitelja nije rešen, jer i dalje ima nagomilan veliki broj predmeta, a "dodatno imamo ovakve nepravde".

"Ima više miliona ljudi u Srbiji, kojima može da se desi nešto slično", poručuje i ukazuje da prema podacima RGZ u Srbiji ima više miliona bespravnih objekata, od kojih su velika većina nečiji domovi.

"Ljudi psotaju bespravni graditelji većinom jer, zbog ranijih problema i ranijih javašluka koje smo imali, nisu bili u prilici da svoj krov nad glavom rešavaju na legalan način. Bilo zbog korupcije, bilo zbog različitih razloga, ljudi su prosto to rešili na taj način. To su veoma kompleksne situacije u koje, ako uvedete ovaj faktor, ako uvedete u tu situaciju zakon jačeg, da u nekim komplikovanim situacijama jednostavno mogu da platim nekoga ko se zove izvršitelj, a faktički odlučuje u tim veoma komplikovanim situacijama, kao što je u ovoj situaciji odlučivala gospodin Dimitrević, to je onda jedan pakao koji bi trebalo da nas zabrine", ocenio je.

Naglašavajući da su ovo davno nasleđeni problemi, za šta je sve zakonodavac znao, Zlatić navodi da "zakonodavac jednostavno smatra da su više miliona ljudi, koji su bespravnom gradnjom rešavali stambeno pitanje, zapravo kriminalci, i da ih treba prepustiti zakonu jačeg.

"Ovo što mi plaćamo je jedan skup, potpuno beskoristan sistem. Nije nam rešio nijedan od problema zbog kojih smo ušli u taj sistem, samo nam je doneo nove", zaključuje Zlatić.