Izvršna direktorka Fondacije "Slavko Ćuruvija" Ivana Stevanović izjavila je na skupu "Odbrana istine" povodom 24 godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, da će prva pravosnažna presuda za ubistvo novinara u Srbiji koju Apelacioni sud treba da donese biti vododelnica za novinare, medijsku zajednicu, ali i celo društvo.
„Poslaće jasnu poruku u kom pravcu ovo društvo želi da se razvija, da li želimo da zataškavamo politički motivisana ubistva iz 1990-ih godina ili da se suočimo sa zločinima počinjenim za državu i u ime države ili želimo da gradimo vladavinu prava“, rekla je Stevanović.
Ona je dodala da će ta presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije novinarima poslati poruku da li država želi da ih zaštiti i istakla važnost brzog i efikasnog procesurianja napada na novinare, ali i rešavanja slučajeva ubistava novinara Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića.
Povezane vesti
Stevanović je istakla da novinari u Srbiji posao obavljaju u teškim uslovima koji podsećaju na trenutak kada je Ćuruvija ubijen na Uskrs 1999. i da političari moraju da se uzdrže i odmah prekinu s verbalnim obračunima i targetiranjem novinara i da osude svaki napad na novinare.
Ćerka Slavka Ćuruvije Jelena Ćuruvija rekla je da je svaki 11. april strašan, jer je to dan koji joj je promenio život, da je njen otac ubijen kada je imao 49 godina i da sada razmišlja koliko je bio mlad i koliko je mogao da doprinese novinarstvu u Srbiji i koliko još da bude njen otac.
„Smatram da je moj intimni zadatak da kroz vas zaštitim tatu, da ne dozvolim da se to ponovo desi, da nečije dete ostane bez roditelja, jer je radio svoj posao kako treba“, rekla je Ćuruvija i dodala da im je u Fondaciji cilj da zaštite novinare i da mladima kažu da nikako ne odustaju.
Ona je istakla da se danas novinari ubijaju na druge načine, da trpe pritiske i pretnje i napuštaju posao ili prelaze u državne medije i da se tako ubija novinarstvo i da međunarodna zajednica to mora da zna, da se mora skrenuti pažnja na realan mrak u medijima u Srbiji.
„Mislim da priče i ukazivanje na probleme više nije dovoljno, približavamo se momentu da neko može biti ubijen“, rekla je Ćuruvija i ukazala da se boji da će proći mnogo godina pre nego što građani počnu da veruju pravosuđu, te dodala da mnogi novinari odustaju od sudskih borbi protiv nasilnika.
Sin ubijene malteške novinarke Dafne Ane Kaurane Galicije Metju Karuana Galicija rekao je da je danas slušao novinare iz Srbije o njihovim iskustvima i da ga je to podsetilo na ono kroz šta je prolazila njegova majka tokom njegovog odrastanja i ukazao da stvari nisu postale loše preko noći, već da je to trajalo tokom njene karijere duge 30 godina.
„Pretnje koje dobijate, uvrede, zlostavljanje, to sve mogu da prepoznam. Ta vrsta atmosfere može da vodi samo jednoj stvari, koja je užasna“, dodao je Galicija.
On je istakao da je pristup pravdi u EU i dalje problem, da su prošli kroz mnogo napora do presude i da je uspostavljanje poverenja u pravosuđe dugo trajalo.
„Kada su došli da istraže ubistvo moje majke, sledio sam se kada sam video da je inspektor koji postavlja pitanja čovek koji nekoliko godina pre toga priveo moju majku. Ali od toga da ga vidim kao neprijatelja, on je priveo počinioce pravdi i postao moj heroj“, rekao je Galicija.
Ambasadorka Švedske Anika Ben David rekla je da je ubistvo Ćuruvije poznato širom sveta kao jedno od političkih ubistava iz 1990-ih, da su posle 24 godine poznata imena počinilaca, ali ne i nalogodavaca i da činjenica da vlast u Srbiji o tome ćuti doprinosi nesigurnosti novinara.
Ona je istakla da su Švedska i Finska prve 1766. u svoje ustave ugradile akt o slobodi medija i da je sloboda govora kiseonik demokratije, koji politiku čini održivijiom i društva jačima.
Predsednik komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da se nada da je ovo poslednja komemoracija koja se održava bez kažnjenih počinilaca, a ambasadorki poručio da se nalogodavci znaju, ali da su mrtvi i da su to nekadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i njegova supruga Mirjana Marković.
„Kada smo osnovali komisiju pre 10 godina krenuli smo na neki način od početka. Godine pre toga su pojeli skakavci. Teško je raditi istraživanja ubistva novinara posle toliko godina. Za dve godine se stiglo do podizanja optužnice“, rekao je Matić.
Dodao je da su napravljeni pomaci i u slučaju ubistva Milana Pantića i da je sada došao red na tužilaštvo, dok u slučaju Radislave Vujasinović gotovo da nema dokaza i da se slučaj može raditi ako „neko progovori“.
On je dodao da od 2001. u Srbiji nije ubijen nijedan novinar, ali podsetio na pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića i paljenje kuće Milana Jovanvoića, što se, prema njegovim rečima, „ne može drugačije tumačiti“ sem kao pokušaj ubistva.
Matić je ukazao da se u Srbiji političari pojavljuju kao „inicijalna kapisla“ za pretnje prema novinarima, kreće se sa političkom diskreditacijom, onda se hajka vodi kroz tabloidne medije i to često završava na društvenim mrežama sa pretnjama.
„To je opasnost za sve nas, da nam se ponovo dogodi neko teško nasilje ili ubistvo novinara“, ocenio je Matić.
Panel, koji je preneo i N1, možete pogledati u okviru emisije N1 Studio Live
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare