PrEUgovor: U Srbiji produbljena erozija demokratije, institucije slabe, represija režima

U izveštaju se navodi da ključne oblasti beleže stagnaciju ili nazadovanje, da reformski rokovi prolaze bez rezultata, dok se politički kompromisi prave u poslednjem trenutku pod pritiskom Evropske unije, često uz rešenja koja snižavaju dostignute standarde.

Na predstavljanju 25. izdanja "Alarm" izveštaja, koordinatorka Jelena Pejić Nikić podsetila je da se napredak godinama ne može konstatovati, iako naziv izveštaja ostaje isti.

Jelena Pejić Nikić rekla je da se institucije ubrzano urušavaju, politički uticaj produbljuje, a parlament se pretvara u protočni kanal izvršne vlasti, što dodatno slabi poverenje građana.

Upozorila je da EU treba da obrati posebnu pažnju na primenu zakona, jer donošenje propisa bez njihove stvarne primene ne vodi ka napretku niti jačanju vladavine prava u Srbiji.

Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbije ukazala je da lokalni izbori u pet opština tokom ove godine potvrđuju da vlast ne namerava da unapredi izborne uslove niti obezbedi ravnopravnost učesnika.

Posebno je istaknuto iznenadno raspisivanje izbora u Sečnju, kao i izostanak reakcija institucija na zloupotrebe u kampanji i na izborni dan. Kao ključni nerešeni problemi navode se nesprovođenje preporuka ODIHR i Venecijanske komisije, te izostanak borbe protiv funkcionerske kampanje.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenio je da je policija postala "instrument bezakonja", navodeći povećan intenzitet represije i učešće policije u nezakonitim aktivnostima, a ne samo tolerisanje istih.

On je kao problem izdvojio i postavljanje kadrova bliskih političkom vrhu na čelo ključnih policijskih jedinica, što se vidi kao priprema za obračun sa građanima.

Petrović je upozorio da novi zakon o unutrašnjim poslovima, predviđen reformskom agendom, u ovakvim okolnostima ne može doneti stvarne promene i pre će poslužiti kao forma za EU.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra upozorila je na problematične izmene krivičnih zakona, posebno Zakonika o krivičnom postupku kojim se, kako navodi, direktno urušava tužilaštvo kao organ gonjenja.

Ukazala je da bi sud, prema predloženim rešenjima, odlučivao o sprovođenju istrage, čime se tužilaštvu oduzima osnovna nadležnost. Navela je i sporna rešenja u vezi sa novim krivičnim delima, uključujući objavljivanje sadržaja koji poziva na izvršenje krivičnog dela, gde bi odgovornost mogla snositi čak i osoba koja slučajno pogleda takav materijal.

Tamara Vukasović iz Astre istakla je nagli porast slučajeva eksploatacije stranih radnika iz južne Azije i Filipina, koji u Srbiji ostaju bez prava, smeštaja i zaštite, dok institucije najčešće paušalno procenjuju da se ne radi o trgovini ljudima.

Ona je navela deo radnika ostaje u eksploataciji, a drugi napuštaju poslodavce i ostaju bez podrške, dok država ne pruža efikasne mehanizme zaštite.

Govoreći o zakonu o sprečavanju trgovine ljudima, naglasila je da civilni sektor više nema očekivanja, jer se zakoni donose formalno, dok se u praksi ne primenjuju.