Beograđanin (38) koji se tokom jula lečio od tuberkuloze na Klinici za pulmologiju tvrdi u razgovoru za portal N1 da je stanje u toj bolnici „gore nego u zatvoru“, iznoseći niz pritužbi na uslove koje imao tokom lečenja. S druge strane, direktor Klinike za pulmologiju dr Mihailo Stjepanović u pisanoj izjavi za portal N1 objašnjava kakav tretman je imao pacijent koji se obratio našoj redakciji i u kojim uslovima plućni bolesnici borave u toj zdravstvenoj ustanovi.
Lični podaci sagovornika portala N1 poznati su redakciji, ali nas je čitalac iz razumljivih razloga zamolio da u tekstu ne objavljujemo njegovo ime i prezime. Kako kaže, spreman je da bilo gde potvrdi svoje navode, a ako treba i da „svedoči o svemu pod pravnom i krivičnom odgovornošću“.
Povezane vesti:
„U Klinički centar su me poslali sa Instituta za plućne bolesti na Zvezdari, gde su i utvrdili da imam tuberkulozu. Najpre sam upućen na prijem u Urgentni centar, gde sam, bez obzira na to što je prethodno utvrđeno od čega bolujem, morao ponovo da radim test na koronavirus i još neke preglede koji su mi rađeni dan pre toga“, počinje svojevrsnu ispovest čitalac portala N1.
Do prostorije za opservaciju, gde je čekao prijem na bolničko lečenje, stigao je tek nakon dva sata.
„Iako sam pokretan i u fizički dobrom stanju, morao sam skoro četiri sata da čekam transport koji se sastojao od toga da sam hodao do izlaza gde me je čekao sanitet, da bi me prevezao do Klinike za pulmologiju koja se nalazi bukvalno pedeset metara dalje. Kada sam stigao na odeljenje ugurali su krevet u jednu sobu i improvizovali posteljinu iz dva-tri dela, jer je nemaju dovoljno. Soba je, blago rečeno, bila jeziva, sa starim inventarom i paučinom koja je visila na svakom ćošku“, opisuje pacijent Klinike za pulmologiju.
Kako kaže, prvog jutra po prijemu na lečenje terapiju su dobili svi sem njega.
„Pomislio sam da ću je dobiti uveče, međutim kada su me opet preskočili pitao sam sestru da li ću dobiti terapiju ili sam došao samo da ležim. Ona je proverila i rekla mi da su tog jutra zaboravili da mi je daju, a da je sada kasno jer je meni terapija ujutru. Sledeći dan sam je dobio. Ništa od toga ne mogu pripisati sestrama kojih je premalo na taj broj bolesnika. Pritom su i veoma ljubazne, iako mislim da rade i previše“, naglašava sagovornik portala N1.
Najviše zamerki ima na bolničku hranu, za koju tvrdi da „nije ni zdrava ni raznovrsna“.
„Voleo bih da vidim gospodina koji uzvišeno priča o zdravstvu, da bude ovde nekoliko dana na ovoj ishrani. Zdrav bi se razboleo. Srećni su ljudi kojima ima ko da donese hranu. Posebna priča je veličina porcija, koje su toliko male da se ni dete od tri godine ne bi zasitilo. Jednom je bila čorba, ali nije bilo kašika, pa smo dobili viljuške. Sve u svemu, sistem je u kolapsu, hrana horor, dve sestre na 25 bolesnika, od kojih je samo nas nekoliko pokretnih“, sumira svoje utiske ozlojeđeni Beograđanin.
Dodaje da ni hodnici ni sobe nemaju klimu i da postoji samo terasa, za koju tvrdi da „ima efekat staklene bašte“.
„Veoma je teško disati kada su tako visoke spoljne temperature, zamislite onda još kako je plućnim bolesnicima. Takođe, higijena kupatila ima izuzetno niske kriterijume, pogotovo činjenica da u njemu nema ni prozora ni ventilacije. Najveći problem je to što se ovde leži predugo u ovakvim uslovima. Da se zdrav razboli. Verujte, nisam razmažen, ali ako sam u izolaciji na dug period morali bi da mi obezbede bar osnovne uslove. Toga ovde nema“, smatra naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, zbog nedostatka sterilnih bočica jedno jutro nije dao uzorak, od čijeg rezultata, kako kaže, zavisi kada će biti otpušten iz bolnice.
„Nadam se da ću uskoro izaći odavde, da se ne bih još više razboleo. Ali, nažalost, to ne zavisi od mene, već od toga kada će doktor imati vremena da uopšte pogleda moje rezultate, koji će, nadam se, stići do njega. Do tada ležim na odeljenju koje izgleda gore od zatvora i razmišljam kakvo nam je bilo zdravstvo ako je sada na najvišem nivou. Ne dao Bog nikome da se razboli u Srbiji“, poručuje na kraju razgovora čitalac portala N1, koji je u međuvremenu otpušten na kućno lečenje.
„Žalili smo se, ali ne možemo da dođemo do nadležnih“
Na naše pitanje da li se pre obraćanja redakciji portala N1 žalio nekome iz same ustanove na uslove i tretman tokom ležanja u bolnici, čitalac odgovara potvrdno.
„Naravno da smo se žalili, na hranu pogotovo. Međutim, ne možemo mi doći do nadležnih. Ljudi koji ovde rade su stvarno svesni situacije i trude se da nas maksimalno ispoštuju, ali ih jednostavno nema dovoljno i nemaju dovoljno sredstava za rad“, naglašava pacijent Klinike za pulmologiju.
Povodom pritužbi pacijenta na tretman i uslove boravka u bolnici, obratili smo se i nadležnima u Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Odgovor u pisanoj formi stigao nam je od direktora te zdravstvene ustanove dr Mihaila Stjepanovića.
„Radi se o bolesniku koji je 7. jula upućen iz nadležnog ATD-a na započinjanje lečenje plućne infekcije izazvane bakterijskim sojem iz grupe acido-alkoholno rezistentnih bacila (što imponuje oboljevanju od plućne forme tuberkuloze ili oboljevanju izazvanom atipičnim mikobakteriozama). U pitanju je infektivno kapljično oboljenje koje, prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, zahteva momentalnu hospitalizaciju i lečenje u bolničkim uslovima, do obeskličenja bolesnika, odnosno dok se iz sputuma, direktnom mikroskopijom, u tri vezana uzorka ne dokaže da AARB nisu viđeni“, navodi se u odgovoru.
Ukupan period lečenja je šest meseci, s tim što je nakon postizanja obeskličenja moguće nastaviti lečenje u kućnim uslovima, precizirano je u pisanoj izjavi direktora Klinike.
„Po prijemu, bolesnik je hospitalizovan na Drugo kliničko odeljenje Klinike za pulmologiju UKCS, koje raspolaže sobama koje su predviđene za lečenje bolesnika kod kojih je postavljena dijagnoza tuberkuloze. Pacijent je lečen u četvorokrevetnoj sobi, što se može videti i po broju kiseoničnih instalacija u zidovima, te se ne može govoriti o dodatno unetom krevetu“, konstatovano je u odgovoru dr Stjepanovića.
„Sobe se čiste redovno, inventar u skladu sa pravilnikom“
Komentarišući pritužbe pacijenta na uslove u kojima je boravio, dr Stjepanović navodi da se sobe čiste svaki dan od strane kadra kojem je to u opisu radnih obaveza, kao i da je inventar sobe „u skladu sa pravilnikom“.
„Kod bolesnika, prvi dan hospitalizacije, nije primenjena terapija za lečenje tuberkuloze, jer je bolesnik hospitalizovan u popodnevnim časovima, u vreme dežurstva. Uvođenje antituberkulotika ostavlja se za naredni dan, kako bi bili primenjeni po pristizanju nalaza kompletne krvne slike, biohemije, vrednosti transaminaza, jer je neophodno poznavanje stanja organizma obolelog pre primene ove terapije. Zbog mogućih pojava alergijske reakcije kod primene ovih lekova, koji se prvi put unose u oganizam, nije indikovano uvođenje ovakve terapije u dežurstvu“, objašnjava dr Stjepanović.
Direktor Klinike za pulmologiju ističe da je sa terapijom pacijenta započeto 8. jula, što se, naglašava, može potvrditi i uvidom u dostupnu medicinsku dokumentaciju, dodajući da je bolesnik dobro podneo terapiju za sve vreme hospitalizacije.
„Sterilne PVC bočice u kojima se ostavljaju uzorci sputuma za mikrobiološku analizu su dostupne, i sve vreme se daju bolesnicima kada je potrebno da dostave uzorak sputuma za analizu“, podvlači dr Stjepanović.
Režim ishrane dijetetski, klima-uređaji nisu preporučeni
Kako dalje navodi, hrana koja se dostavlja bolesnicima priprema se i donosi na Kliniku za pulmologiju iz Centralne kuhinje UKCS, napominjući da su oboleli pod dijagnozom tuberkuloze u posebnom dijetetskom režimu, koji je prilagođen njihovom oboljenju.
„Upotreba klima-uređaja u prostorijama gde se leče oboleli od tuberkuloze nije preporučena, zbog aerosola u prostoriji, koji je pun infektivnih agenasa, te mogućnosti njegovog raznošenja turbulentnim tokovima vazduha, koji izbacuje klima uređaj. Ponavljamo da se radi o oboljenju koje zahteva javnozdravstveni nadzor baš zbog mogućnosti kapljičnog širenja, kao i širenja putem aerosola“, ističe dr Stjepanović.
Prema njegovim rečima, za higijenu u kupatilu zadužene su spremačice koje svakodnevno obavljaju svoj posao. Prisustvo prozora i ventilacije u toaletu uslovljeno je arhitektonskim rešenjem objekta i na to nemamo uticaj, naglašava direktor Klinike za pulmologiju.
„Napominjemo da pacijent u toku hospitalizacije u Klinici za pulmologiju UKCS nijednom nije izneo primedbu niti pokazao bilo kakav oblik nezadovoljstva tretmanom i lečenjem u ovoj ustanovi. Potvrdu navedenog iskaza moguće je propratiti kroz adekvatnu medicinsku dokumentaciju“, zaključuje asist. dr Mihailo Stjepanović u pisanom odgovoru portalu N1.
