Priča o nadi, ljubavi i poverenju: Štićenici vaspitno-popravnog doma dresiraju napuštene pse

Film, kako prenosi dopisnik N1, govori o vezi koju su napravili štićenici ovog doma i psi koji su udomljeni, odnosno psi iz azila.

"Jedna reč koja povezuje i štićenike i pse koji su udomljeni jeste poverenje i to je ono na čemu se zasnivala obuka, a kasnije je nastao i film", precizira.

Rediteljka filma Marina Kovačević za N1 objašnjava da je on nastao na radionicama kreativnog pisanja.

"Radili smo sa štićenicima Vaspitno-popravnog doma umetnički deo, ali su oni imali i priliku da kroz obuku i edukaciju iz obuke dresure pasa sa kinologom realizuju i program udomljavanja pasa sa ulica", kaže Kovačević i dodaje:

"Mi smo usvojili 10 pasa, udomili smo ih iz gradskog azila i u humanom prihvatilištu koje je napravljeno za tu priliku u vaspitno-popravnom domu, radili su program dresure. Ali mnogo više od tog programa dresure i udomljavanja pasa, štićenici su imali priliku da uče poverenje. Dakle, to su najčešće mladi ljudi koji dolaze iz teških, disfunkcionalnih životnih priča. I oni su možda po prvi put, i jedni i drugi, i psi koji su udomljeni, koji su odbačeni, tražeći dom, i mladi ljudi su imali priliku da kroz kreativni izraz, kroz introspekciju, što je uvek prilika za lični rast i razvoj, vide zapravo šta je potrebno onom biću o kome brinu", objasnila je rediteljka.

Ona je naglasila da oni koje je društvo skrajnulo, koji su stigmatizovani, najlepšu i najbolju podršku mogu da daju onome koji je tako ranjiv.

"Posle obuke koju su završili, oni sada imaju jedni druge. Ovo je priča, videćete u filmu, o prijateljstvu, o neočekivanom prijateljstvu, o podršci koja se razvija u interakciji između psa i mladog čoveka, ali i nadi da po isteku vaspitno-popravne mere ti mladi ljudi mogu da nastave da se bave ovim poslom", istakla je Kovačević.

Navela je da im je služba za tretman u okviru vaspitno-popravnog doma dala podršku i krenuli su u obuku iz domena dresure pasa, a istovremeno - na radionicama kreativnog pisanja štićenici su pisali o tom iskustvu i razvijali empatiju, odgovornost i saosećanje.

"Sada su ti psi koje su udomili u krugu Vaspitno-popravnog doma i deca o njima brinu. Oni su socijalizovani i čekamo njihovo buduće udomljenje", kaže.

Štićenici doma su zahvaljujući ovom programu postali instruktrori i mogu da se bave obukom pasa.