Priča o "srpskom Černobilju": Šta se zapravo dogodilo u Institutu "Vinča“ 1958. godine

U susret beogradskoj premijeri filma "Čuvari formule", Milašinović je govorio o romanu ‘Slučaj Vinča’ po kojem je napisan scenario za film.

On je pre svega objasnio da je "Vinča" bila eksperimentalni Institut i da je u to vreme mnogo toga urađeno "štapom i kanapom".

"Ta nesreća se desila za vreme naučnog eksperimenta, koji je zapravo bio diplomski rad dvojice fizičara, tokom tog eksperimeta svi merni instrumenti nisu funkcionisali sasvim dobro. U 'Vinči' se radila nauka, ali ne baš na savršen način i vrlo je moguće da je zbog toga došlo do neke vrste ljudske greške, zbog čega je došlo do lančane reakcije koja se nekontrolisano odvijala nekih desetak minuta", rekao je Milašinović u emisiji "Dan uživo".
On je naveo da su naučnici tek na osnovu mirisa ozona primetili da je došlo do lančane reakcije, međutim deset minuta su bili ozračeni.

"Jedna od njih je nažalost preminuo dobio je radacionu bolest. Danas se misli da je on možda imao i neke druge bolesti budući da nije imao jednako visoku dozu kao i drugi koji su preživeli. Ostali su preživeli humanošću francuskog građana i transplatacijom koja je dva do tri meseca obezbeđivala njihov organizam sa koštanom srži dok se njihova nije spontano oporavila", naveo je književnik.

On ističe da se sve zapravo događalo prvi put u svetu.

"Nikakva transplatacija nijednog organa kod ljudi nije urađena pre te 1958. godine. Lekari nisu imali nikakvo saznanje kako da dođu do donora. Pozvali dobrovoljne davaoce krvi i rekli im da bi pokušali da im spasu živote ako im doniraju koštanu srž, ali da li ćete vi preživeti ili imati trajne posledice mi to ne možemo da znamo. I sada zamislite pet Francuza koji pristaju na to sa mišlju - šta bude, neka bude", rekao je Milašinović.

Prema njegovim rečima šest pacijenata je došlo u Pariz - "jedan je procenjen da nije ugrožen, pet da je ugroženo i od njih pet koji su transplatirani nažalost nije preživeo".

Na pitanje da li se ovaj incident dugo decenija skrivao, Milašinović smatra da je to više "splet okolnosti".

"Dok sam istraživao dokumetaristički, pre nego što sam počeo da pišem, više sam nailazio na neki zavet ćutnje, da je to tema o kojoj ne treba pričati. Da je to tema koja nije važna, koja se tiče Vinče, nije nešto što može da zanima druge ljude", otkrio je književnik.

Sada vidite da ti ljudi koji su preživeli, kako je naveo, sigurno je da su imali i taj neki osećaj krivice kao žrtve, ali i osećaj da su heroji nauke.

"Pazite, to su eksperimenti koji su na njima rađeni i oni su pobedili. Mislim da je ta sveukupna neprijatnost najviše uzrokovalo da se o tome ćutalo", objasnio je Milašinović.

Na pitanje da li je Jugoslavija pravila automsku bombu, što je takođe tema filma "Čuvari formule", Milašinović ističe da je "namera bila 100 odsto".

"Našao sam stenograme gde su razgovarali predsednik Agencije za nuklearnu energiju Jugoslavije Aleksandar Ranković koji je razgovarao sa Milovanom Đilasom i sa još par njih. Đilas je bio najveći zagovornik da se napravi atomska bomba. Ovaj akcident u 'Vinči' desio se 1958. godine, a prethodnih godina su trajala ubeđivanja - da li bombu ili ne bombu, ali Pavle Savić je bi rezolutno protiv", naveo je Milašinović.