Problem građevinskog otpada preselio se sa Milićevog brda na Adu Huju: "200 kamiona svakodnevno istovaruju zemlju i šut"

Međutim, na Adi Huji, prema rečima Petrovića, kipovanje jednog kamiona, što naplaćuju neka privatna lica, košta između 3.500 i 4.000 dinara.

"Ono što građani navode i meštani Karaburme, Višnjice i Višnjičke Banje, radi se o građevinskoj mafiji koja na neki način ima potporu u institucijama. Bukvalno na dnevnoj bazi, ovde na Adu Huju dovozi se oko 200-250 kamiona, po informacijama iz inspekcije iz MUP-a. Privatna neka lica naplaćuju 3.500-4.000 dinara kipovanje po jednom kamionu. Vidite, to su kamioni 20-25 kubika, ovo je, na primer, čista zemlja, a nekad se dešava da dovoze i šut i građevinski otpad", navodi Petrović.

Podseća da u Beogradu ima jako veliki broj gradilišta.

"Jedina legalna deponija nalazi se u Vinči, i tu je kipovanje jednog ovakvog kamiona između 30.000 i 40.000. Bahati pojedinci, bahati građevinski investitori koriste ovu situaciju i ovde na Adi Huji, na prostoru koji je po planu detaljne regulacije predviđen za sportsko-rekreativnu zonu, nasipa se. Dnevno kamioni samo prolaze, nasipa se 200-250 kamiona, to je nekoliko hiljada kubika svakog dana", upozorava.

Smatra da bi grad Beograd trebalo da se pozabavi problemom visokih cena u Vinči, kao i razmišljanjem da se otvori još nekoliko lokacija, gde bi se eventualno mogla nasipati čista zemlja.

Osvrnuo se i na nasipanje šuta na Milićevom brdu, što je delimično rešeno.

"Prošle nedelje građani su svojom akcijom zaustavili jednog građevinskog investitora koji je dnevno negde oko 1. 000 kubika nasipao zemlje, otpada i građevinskog materijala, građevinskog otpada. Inspekcija, nažalost, nije izašla na teren. Nadležan je Sekretarijat za inspekcijske poslove grada Beograda, iako su se građani obraćali više desetina puta Sekretarijatu za inspekcijske poslove, komunalnoj miliciji i svim ostalim organima. Do sada niko nije reagovao, ali, eto, pošto se javnost na neki način uznemirila, oni su prestali, trenutno, na Milićevom brdu da rade, da se bave tim aktivnostima", navodi Petrović.

Ističe da je ovo sistemski problem koji se, iz nekog razloga, odlaže i godinama se ne rešava.

Kada je razgovarao sa onima koji su istovarali šut i zemlju na Milićevo brdo, tražio im je da mu pokažu dozvole, ali, kako je kazao, oni ih nisu imali.

"Oni imaju papire samo da mogu da voze zemlju, ali nemaju nikakav dokument da mogu da skladište taj materijal, znači zemlju, šut i građevinski otpad. Oni se bave time da vade papire da mogu samo da se bave transportom, ali nemaju nikakvu saglasnost ni Sekretarijata za ekologiju ni Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine, već imaju samo dozvolu da mogu da se bave transportom tog otpada", navodi Petrović.

N1 se obratio i opštini Palilula, inspekciji, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, sa pitanjima koja se tiču ove teme, odnosno ko istovara otpad i imaju li dozvole za to, ali do ovog uključenja odgovor od nadležnih nije stigao.