Problemi studenata ostaju nerešeni, studentski domovi često puni insekata i glodara

Podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema poslednjem datumu ažuriranja od 26.12.2023. godine, pokazuju da Srbija 26.957 novoupisanih studenata na državnim fakultetima, dok je budžetskih studenata 18.909. U beogradskom regionu ukupno je 13.056 studenata, od kojih se 8.900 školuje iz budžeta. Trend smanjenja broja upisanih studenata nastavlja se već dugi niz godina, što podaci RZS-a pokazuju.

Koji to razlozi dovode do sve manjeg interesovanja za visokoškolsko obrazovanje?

Istraživanje „Stavovi studenata o studiranju na Beogradskom univerzitetu“, a koje su uradili studenti Fakulteta političkih nauka prošle godine, identifikuje ključne probleme današnjih studenata. Uključeni su elementi koji utiču na svakodnevni život studenata: korišćenje menzi i kvalitet hrane, finansijski izazovi i pronalazak smeštaja, visina školarine među najvećim su izazovima. Nedavno je donešena odluka o povećanju školarina na deset fakulteta Beogradskog univerziteta za narednu školsku godinu na osnovnim studijama, piše Danas.

Ana Agatonović, master studentkinja, kaže da joj je izuzetno teško palo što je kao brucoš bila samofinansirajući student i što je pored toga morala plaćati stan. To znači da veliki broj studenata koji nisu iz Beograda mora tražiti alternativno rešenje, što su studentski domovi. Međutim, i ovde ima mnogo problema.

Vladimir Pajić iz Pokreta slobodnih građana istakao je ranije za N1 da nema dovoljno smeštajnih kapaciteta i da se ne razmatra o izgradnji novih zgrada za ovu namenu. Uz to, veliki broj studenata smatra da su uslovi u studentskim domovima loši.
"Većina domova nema prihvatljive uslove za život. U domovima postoji veliki broj problema sa kupatilima - pucaju cevi, zapušavaju se lavaboi i ve-ce šolje, a ne sanira se na vreme. Uz to postoji dosta problema sa osvetljenjem, grejanjem i higijenom (pojavljuje se dosta insekata i glodara). Sobe često nisu dovoljno opremljene npr. nemaju rešo za dodatno spremanje hrane, jako su male a u njima ima veliki broj osoba", navodi studentkinja Aleksandra Đurđević za portal N1.

Problemi postoje i sa ishranom tj. studentskom menzom. Đorđe Petrović, student, kaže: "Količina hrane koja se servira mala je i nedovoljna. Samim povećanjem cena obroka, kvalitet i količina su smanjeni. Iako možda odgovaraju toj ceni, nedovoljni su da zasite osobu koja svaki dan na fakultetu provodi do osam sati. Takođe, u menzama su obično gužve i nema ih u blizini fakulteta".

On još dodaje da je problem u Beogradu to što su fakulteti, domovi i ustanove raštrkani po celom gradu, nema kampusa kao u drugim gradovima, pa postoji večita borba sa gradskim prevozom.

Aleksandra Đurđević dodaje da iako je cena menze i doma mnogo manja nego što je realna cena smeštaja i ishrane u Beogradu, ni to nije savršeno. U posebnom problemu su, kako objašnjava, samofinansirajući studenti koji nemaju pravo na dom i po tržišno-ekonomskim cenama plaćaju obroke koje iznose 130, ručak 310, a večeru 240 dinara. Za studente na budžetu doručak iznosi 56, ručak 120, dok je večera 90 dinara.

Do promene cenovnika došlo je u oktobru 2022. godine, do kada su studenti izdvajali 40 dinara za doručak, 72 za ručak, dok su večerali za nepunih 60 dinara.

Glas svakog studenta treba biti jednako važan, u praksi nije

Iako bi datumi kao što je Dan studenata trebalo da budu značajni za ukazivanje na probleme sa kojima se studenti susreću ili na njihova dostignuća, većina studenata asocira ovaj dan sa sportskim turnirima i žurkama koje se tada dešavaju. Ovaj stav deli i Đorđe Petrović koji kaže: "Dan studenata nije koncipiran tako da se uopšte bavi problemima studenata, već je tu više kao godišnje okupljanje i sportsko takmičenje".

Predsednik Saveza studenata Beograda Ilija Todorović objašnjava zašto je važno "slaviti" ovaj datum. "Druženje i poletnost jesu stvari koji krase mladost i studentsko doba, ali 4. april treba da podseti da mi baš kao budući akademski građani treba da imamo odgovornost u kreiranju novog modernog sveta i svakako nadamo se boljeg za naš narod", kaže Todorović.

Slično mišljenje deli i predsednica organizacije DEMOS Milica Kostin. "Čini se da se Dan studenata danas suviše olako shvata i da retko ko ukazuje na njegovu pozadinu. Mnogi studenti nisu čak ni upoznati sa razlogom zbog kog se baš na taj dan on obeležava. Nedavno su brojni studenti protivpravno hapšeni, a studentski predstavnici se nisu čak ni oglasili da pruže podršku tim studentima", kaže ona.

Dodaje da proslavom 4. aprila treba da pošaljemo poruku da je glas svakog studenta podjednako važan, što u praksi nije. Studentima se, kako Kostin objašnjava, na sve načine otežava participacija na fakultetima i univerzitetima i gotovo da je nemoguće da uđu u studentska predstavnička tela ili da se bave studentskim organizovanjem.

Članica parlamenta Univerziteta u Beogradu Zorana Martać ipak kaže za portal N1 da se o problemima sa kojima se studenti suočavaju treba govoriti svakodnevno i iznova, "ne samo za naš dan, 4. apri"l. "Ulaganjem u studente i njihovo obrazovanje, ulažemo u budućnost. Neka nam 4. april bude podsetnik upravo za to - da na mladima svet ostaje", zaključuje ona.