Problemi u procesuiranju ratnih zločina, FHP upozorava na veličanje osuđenih

Na suđenja utiču i društveno politički procesi, pa tako osuđeni za teška krivična dela na televizijama sa nacionalnim frekvencijama analiziraju situaciju u Ukrajini, izdaju knjige čiju štampu često država finansira, ocenjuju u Fondu za humanitarno pravo.

"To je sada postalo toliko uobičajeno da mi imamo tu pandemiju ratnih zločinaca u javnom prostoru i u javnom diskursu Srbije na koju gotovo više niko i ne obraća pažnju jer je to postalo nešto uobičajeno i normalno", navela je Ivana Žanić, iz Fonda za humanitarno pravo.
Sa glavnim tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične tribunale Seržom Bramercom sastao se predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U saopštenju predsednika se navodi da je saradnja dobra i od pomoći je u primeni Strategije za ratne zločine u Republici Srbiji.

Pored dve usvojene strategije rezultati u procesuiranju zločina su skromni, ocenjuju u Fondu za humanitarno pravo. Čak 1731 predmeta je, prema njihovom istraživanju, u predistražnoj fazi.

"Ni za narednih 100 godinane ne može da se procesurira ni upola tih predmeta koji se nalaze u predistražnoj fazi", dodala je Žanić.

Prema podacima Fonda od 2003. godine je podignuto 90 optužnica za 212 lica, od kojih je 88 osuđeno, 54 oslobođeno a za 748 žrtava je ostvarena pravda. Sa 12 zamenika i jednim tužiocem tokom prošle godine je tužilaštvo imalo samo tri samostalne optužnice.

"Mi imamo situaciju da su mesta izvršenja zločina, počinioci, žrtve i svedoci sada na teritorijama različitih država. Da ni Bosna, ni Hrvatska ni Srbija ne izručuju svoje državljane. Tako da je jedini način da se efikasno stane na put nekažnjivosti - regionalna saradnja", istakla je Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih.

Suočavanje sa prošlošću je važno i za evropski put Srbije, pa se tako od 20 merila u okviru poglavlja 23 čak šest odnosi na procesuiranje ratnih zločina.

"Poštovanje i praćenje mehanizma za krivične sudove tek treba da usledi. Primetili smo konstantan porast veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Štaviše u Srbiji je takođe, nažalost, uvek prisutno i negiranje genocida u Srebrenici", kazala je Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.

Postupci često neopravdano dugo traju, kažu u Fondu. Kao primer navode predmet Štrpci. Slučaj Ćuška, dodaju, u trajanju postupka je rekorder.