Profesor istorije o izmenama Zakona o udžbenicima: Uvođenje monopola i politička zloupotreba

Matić, koji je i profesor istorije, za N1 kaže da je suštinska izmena zakona da je uveden monopol državnog izdavača na pisanje udžbenika iz ovih predmeta, te da se radi o političkoj zloupotrebi po paroli - neće nama stranci pisati istoriju - gde vlast koja, kako kaže, poklanja kulturna dobra strancima, ima potrebu da se predstavi kao patriotska.

„Stranci nisu pisali te udžbenike, nego udžbenike odobrava Ministarstvo prosvete, dakle država, na osnovu stručnog mišljenja Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Dakle, svi su udžbenici odobreni od strane države. Oni koji su pisali te udžbenike su uglavnom profesori univerzitetski, pređe profesori u školama, srednjim osnovnim, ima naravno i drugih autora, ali svi udžbenici su odobreni rešenjem Ministarstva prosvete”, kaže on.

Kao očiglednu manipulaciju vidi to što se vlast predstavlja kao zaštitnik državnog izdavača Zavoda za udžbenike.

“Kao neko ko predaje istoriju u gimnaziji od 2012. godine, od kada je aktuelna vlast, mogu da kažem da kod kuće imam 28 udžbenika istorije za gimnazije i tada, od prilike 2012. godine, se pojavljuju prvi udžbenici istorije za gimnazije od privatnih izdavača i čak prvi udžbenik privatnog izdavača za gimnazije napisao je i objavio nekadašnji direktor Zavoda za udžbenike koji je u tom trenutku bio član predsedništva vladajuće stranke. Kasnije imamo situaciju da je pojava privatnih izdavača, odnosno ta konkurencija izrodila kvalitet i ja sam imao prilike da vidim kako se pojavi neki novi udžbenik istorije, koji je ovde najosetljiviji predmet oko koje je pokrenuta cela priča, autori se trude da dodaju nešto što je manje objašnjeno u prethodnom udžbeniku i kao da dopunjuju prethodne udžbenike i ta konkurencija je doprinosila kvalitetu”, obašnjava profesor.

Dodaje i da je zabrinjavajuće to što se Zavod najmanje brinuo oko toga da njihovi udžbenici budu izabrani.

“Ne samo da nije vršena nikakva promocija, ne da je bilo teško saznati da je Zavod uopšte izdao neki novi udžbenik i retko ko je to znao, nego smo imali situaciju da kada se promeni program i plan za gimnazije, pa onda mora da se piše novi udžbenik po novom programu, onda se ispostavi da prvo izdaju privatni izdavači udžbenike, pa Zavod te kasnije, kada škole već izaberu neke udžbenike, onda teže ih posle menjaju da ne bi roditelji morali da kupuju nove udžbenike i onda kada se Zavod za udžbenike pojavi, oni su već potisnuti sa tržišta na neki način”, navodi Matić.

Objašnjava i da nisu nužno udžbenici privatnih izdavača sadržinski bolji, ali da je za udžbenike istorije za gimnazije vidljivo, da je u Zavodove udžbenike manje uloženo u odnosu na privatne izdavače.

“Vizualno, kad samo uzmete udžbenik, vidite kako izgleda dizajn, da to podseća na neko starije vreme, kao da nije u korak sa vremenom. Ne govorim o sadržaju, govorim samo da, na prvi pogled, pre će nekome privući pažnju da izabere taj neki drugi udžbenik. Nije se toliko ulagao u izdanja Zavoda. Ja sam pregledao 28 udžbenika istorije za gimnazije od 2012. do danas, sve koji su bili u potrebi i nisam video u državnim udžbenicima, u većoj meri izražavanje nekog nacionalnog identiteta. Znači, udžbenici istorije su pisani kao udžbenici istorije, to pišu istoričari, pišu stručna lica”, kaže profesor.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, moraće da se objave novi udžbenici, jer, prema rečima Matića, ni dosadašnji Zavodovi udžbenici neće moći da se koriste.

“Mora da se raspiše konkurs, da se onda, na osnovu tog konkursa, izaberu autorski timovi koji će napisati nove udžbenike i onda će ti neki novi udžbenici biti u upotrebi, ali sada nećemo imati više mogućnosti izbora. Ja, kao nastavnik istorije, neću moći da biram između 3-4, ili u osnovnoj školi 8-9-10 udžbenika, koji postoje za taj razred, nego ću moći da koristim samo jedan udžbenik koji je propisalo Ministarstvo. Ovde imamo već godinama, sa ovom vlašću, tendenciju centralizacije u prosveti, stavljanje škola pod političku kontrolu, kao što su promenili da direktore škola postavlja ministar, ne kao ranije, po ranijem zakonu, da ministar može da ne da saglasnost za izbor direktora, nego da ministar odlučuje u svakoj školi ko će biti direktor, pa onda se dešava kao u Petoj beogradskoj gimnaziji, da promeni trećinu zaposlenih u školi. Tako i ovde imamo sad situaciju da će Ministarstvo određivati koji će se udžbenik istorije, srpskog jezika, geografije i drugih pomenutih predmeta koristiti u školama”, objašnjava on.

Na pitanje da li će ovo značiti da će udžbenici biti jeftiniji, kaže da ne zna, ali da bi za učenike i njihove roditelje bilo još jeftinije kada bi država udžbenike učinila dostupnijim na taj način što bi im dala besplatne udžbenike.

„Ja ne mogu da poverujem da nema para za besplatne udžbenike što je pokušano da se izmeni zakonom u Skupštini, dakle da država daje učenicima besplatne udžbenike. Pa je rečeno da država nema para za to. Meni je teško da poverujem da država nema para za udžbenike, a ima para za stadione fudbalskih niželigaških klubova, da ima para za svetske izložbe. Tako da ja se nadam da će u nekom trenutku udžbenici postati dostupniji učenicima tako što će postati besplatni, a ne tako šte će država uvesti monopol“, navodi profesor Matić.