Profesor Mihić: Dugo nemam strahovanja, iza mog izveštaja stoji rad koji je više nego dovoljan da ostanem na Univerzitetu

Istakao je i da je Senat iz nepoznatog razloga otkazan i on neće biti u čevtrtak, već verovatno sledeće nedelje.

"Dekani i direktor instituta će proceniti da li žele ponovo da prekrše sva pravila akademskog ponašanja i u obzir uzmu neke primedbe koje su neakademske, za stvar koja je čisto akademska a to je izbor u zvanje", rekao je profesor Mihić.

Dodao je da svaki član akademske zajednice ima pravo da uputi prigovor, ali da je problem sadržaj prigovora.

"Ono što je meni interesantno iz ovog odgovora profesora Drida (u nastavku teksta), da je zaboravio šta je napisao ili šta mu je možda neko drugi napisao u drugom prigovoru na moj izbor u zvanje, jer sve ono o čemu on priča - ne postoji u prigovoru", rekao je.

Dodao je da je Drid podneo jedan prigovor pre nekoliko meseci koji je delimično prihvaćen, kako kaže, u nekim tehničkim stvarima.

"Pa je podneo prigovor koji je izrazito politički orijentisan, ovaj zvanični prigovor koji postoji je usmeren na to da se u proceni pedagoške sposobnosti treba uzeti u obzir naše objave na društvenim mrežama, izjave na televiziji, da li smo učestvovali u blokadama i podržavali", dodao je.

Mihić je rekao da ono što je Drid napisao u odgovoru za N1 nema nikakve veze sa primedbama koje je do sada upućivao.

Dodao je da i u slučaju Jelene Kleut, Drid očigledno ima neko diskreciono pravo da na Senatu pokreće primebde koje do tog trenutka nisu bile.

"Naprasno se pojavljuje treća, usmena primedba, na koju Komisija i ne može da odgovori jer nije formalizovana", istakao je.

Mihić je dodao da je "žalosno" što su u situaciji da moraju da se bore za nešto što bi trebalo da bude najnormalnija stvar - da razlike u mišljenjima ne ugrožavaju opstanak fakulteta i izbore kao i napredovanja u zvanju.

"Mi smo tu dosta kumovali, jer smo se godinama unazad sklanjali i dozvolili da najlošiji među nama dođu na pozicije na novosadskom i većini fakutleta, da dođu ljudi koji su bez krupula, morala i etike", dodao je.

N1 je o ovome prethodno uputio pitanja dekanu Patriku Dridu.

Odgovor Patrika Drida prenosimo u celini:

"Prigovor sam uputio zato što smatram da na to imam i pravo i obavezu kada uočim sporna pitanja u postupku izbora u zvanje. Ne vidim ko bi i po kom osnovu mogao bilo kome uskratiti pravo da podnese prigovor u okviru propisane procedure. Ako bi se smatralo da za pojedine kandidate prigovor nije dozvoljen, onda bismo došli u situaciju da pravila ne važe jednako za sve, što je suprotno osnovnim principima univerzitetske autonomije, akademske odgovornosti i jednakosti u postupku.

Upravo zato podnošenje prigovora ne može biti predstavljeno kao problem, već kao legitimno i zakonom dopušteno procesno sredstvo. Osporavati pravo na prigovor značilo bi osporavati pravo člana akademske zajednice da stručno i odgovorno ukaže na moguće nedostatke u postupku. To bi već otvorilo pitanje ugrožavanja akademskih sloboda.

Kada je reč o pedagoškoj sposobnosti kandidata, smatram da se ona ne može ocenjivati paušalno niti politički, već isključivo na osnovu onoga što je navedeno u izveštaju komisije i relevantnoj dokumentaciji. Upravo zato čudi što se u medijskim interpretacijama preskače sadržina samog izveštaja. Da je izveštaj pažljivo pročitan, moglo bi se videti da je za veći broj stavki iz oblasti pedagoškog rada kandidat naveden bez odgovarajuće razrade i bez konkretnog tekstualnog obrazloženja.

Pored toga, u periodu od pet godina, kada je reč o pedagoškom radu, u tom polju se ne nalazi nijedan udžbenik, priručnik ili slično nastavno pomagalo. To legitimno otvara pitanje kakav je bio stvarni sadržaj i domet pedagoškog rada kandidata u periodu koji je predmet ocene. Drugim rečima, potpuno je opravdano da se javnost zapita da li je kandidat u tom periodu zaista obavljao poslove koji se suštinski očekuju od univerzitetskog profesora, ili se dominantno bavio drugim aktivnostima koje nisu u neposrednoj vezi sa nastavnim i pedagoškim obavezama.

Takođe, ako se već insistira na temi reizbora, onda je legitimno pitanje zašto se ne otvara i pitanje da se kandidat po treći put bira u isto zvanje, kao i zašto se ne govori o tome da se u izveštaju za poslednjih pet godina ne navodi nijedno mentorstvo na master radu. Jednako je legitimno pitati i zašto se ne navodi da u tom periodu nije bilo nastave na drugom univerzitetu, ukoliko je i to relevantno za celovitu procenu akademskog angažovanja. Ako javnost treba da bude informisana, onda mora biti informisana potpuno, a ne samo u onim segmentima koji odgovaraju unapred formiranom narativu.

Što se tiče pisma dela akademske zajednice upućenog Senatu, svako ima pravo da iznese svoj stav. Međutim, jedno je izneti mišljenje, a drugo vršiti pritisak na organ koji treba da odlučuje na osnovu propisa i dokumentacije. Univerzitetski organi ne bi smeli da budu izloženi medijskim, grupnim ili političkim pritiscima, već da odlučuju samostalno i odgovorno.

Posebno smatram važnim da se javnost ne dovodi u zabludu u vezi sa nadležnostima univerzitetskih organa. Nije tačno da Senat samo „potvrđuje“ odluku izbornog veća fakulteta. Fakultet predlaže, a Senat bira. To nije samo formalna razlika, već suštinsko pitanje nadležnosti i odgovornosti u postupku izbora u zvanje. Zato bi bilo korektno da i Vaš medij tu činjenicu saopštava precizno, bez pojednostavljivanja koje menja smisao postupka.

Ukoliko govorimo o objektivnom izveštavanju, onda ono podrazumeva da se pročitaju dokumenta, da se prenesu sve relevantne činjenice i da se ne delegitimiše samo pravo na prigovor. U suprotnom, ne govorimo o objektivnom informisanju, već o pokušaju oblikovanja javnog pritiska na one koji treba da odlučuju u skladu sa propisima".