Profesor o šljivovici: Sledi teže – zaštititi tehnološki proces i zemlju porekla

Vesti 05. dec 202218:413 komentara
Izvor: Shutterstock

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Ninoslav Nikićević, govoreći o tome što je šljivovica stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, kaže da je to sjajna vest, ali da teži posao tek predstoji - da sada treba da se zaštiti tehnološki proces proizvodnje i geografsko poreklo, jer, podseća - čak sedam zemalja u EU proizvodi šljivovicu.

Šljiva i njen najpoznatiji proizvod – šljivovica i zvanično su na reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. To je odlučeno na 17. zasedanju Uneskovog Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa koji je održan u Maroku od 30. novembra do 3. decembra.

Povezano:

Profesor kaže da je to sjajna vest i da je ceo svet spoznao tu našu kulturnu baštinu, u ovom slučaju alkoholnu. „To je jedino jako alkoholno piće na toj listi. Ta lista postoji od 2009. godine… Mi smo aplicirali 2013. malo su tada nezgrapno napisani papiri, i sada smo uspeli i moram da izrazim zahvalnost Vladi Srbije što je realizovala aplikaciju, ali i idejnim pokretačima, a to su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej za baštinu u Čačku“, naveo je gost Dana uživo.

Kaže da je nama šljivovica više od pića – da nam je utkana u gene. Preko hiljadu i kusur godina vezani smo za tu šljivovicu, kroz čitavu našu istoriju se provlači šljivovica odnosno šljivova prepečenica, kaže i dodaje: „Sada nam predstoji daleko teži put – da zaštitimo tehnologiju“, rekao je.

Poslednjih pet, deset godina kvalitet šljivovice u restoranima se rapidno povećao, kaže, dodajući da vrsni ocenjivači, kontrolišu taj kvalitet. I profesor Nikićević učestvuje u tom procesu. Kaže da na inostranom tržištu – Evropa, Severna Amerika, Australija, Kanada, Rusija, Kina – samo vrhunski kvalitet može da nas održi.

Naglašava da sada treba da se zaštiti geografsko poreklo – jer sedam zemalja iz EU proizvodi šljivovicu: Slovača, Češćka, Hrvatska, Italija, Austrija, Slovenija.  „Oni proizvode šljivovicu i stave šljovovica ili šljivovic made in Germany, made in Croatia. To ne može sa konjakom, jer on je samo made in France, tekila je samo made in Mexico“, naglašava gost N1.

Kako je naveo, nije teško zaštiti brend, žig, ali tehnološki proces proizvodnje je veoma teško.

„Prošle godine blizu 10 miliona dolara smo zaradili od izvoza voćnih rakija i jakih alkoholnih priča, sa zaštitom bi mogli, prema mojoj proceni, da dođemo i do 10 puta veće zarade“, istakao je profesor.

Koliko rakija sazreva?

Rakija traži bure i period starenja i sazrevanja u hrastovom drvetu, ističe gost Dana uživo.

Kaže da je potreban zdrav plod – da ne bude buđav, da je sledeća faza dobar izbor sorti (valjevka, požegača, crvenoranku, čačanska lepotica, čačanska rodna, tu je američka sorta koja je 1958. došla na Balkan – stenli) zatim sledi izvođenje alkoholne fermentacije, priprema plodova šljive, dodatak selekcionisanih sojeva kvasaca, povećanje kiselosti – jer to sprečava da dođe do nekih kvarenja. Treće je da imamo kvalitetan aparat za destilaciju, kako ljudi kažu – kazan, da bude elektrolitički bakar sa velikom čistoćom, da bude debljina na minimum 6mm, a dobrodošlo je 8 mmm, i  – da se ne brza, da bude bar tri sata destilacija, dodao je.

Kakko navodi, šljivin destilat, kao i dunjin, kajsijin, vinski – ide u hrastovo drvo. Mora da ide na starenje i sazrevanje bar 4-5 god u buretu od 500 litara, preneo je.

Celo gostovanje pogledajte u videu:

 

 

 

 

 

Komentari

Vaš komentar