Profesor Petrović o uvođenju SPIRI sistema: Ovo doživljavamo kao potpuni čin osvete fakultetima

Profesor Petrović kaže da je sa blokadama i protestima pitanje Državnog univerziteta u Novom Pazaru došlo u fokus i u žižu javnosti, ali da taj problem postoji već nekoliko godina.

"Mi smo u organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, čiji sam ja član, više puta ukazivali na probleme koji se tamo dešavaju. A to je zapravo, najjednostavnije da kažem, upravljanje tom institucijom na jedan bahat način kroz samovolju rektorke Dolićanin, koja je uzgred rečeno ćerka bivšeg rektora Čemala Dolićanina. Tako da porodica Dolićanin praktično upravlja tim fakultetom, tim univerzitetom poslednjih 20 godina kao da je to njihovo privatno vlasništvo. I na takav način se odnose i prema zaposlenima. Drugim rečima, vi na univerzitetu teže možete da otpuštate zaposlene, pogotovo koji su u zvanju redovnog profesora. I onda su se oni, domišljato, dosetili - ukinućemo čitave departmane", objašnjava profesor.

On kaže, da je to, budući da tamo nema fakulteta, ekvivalentno kao kad bi rektorat nekog od univerziteta, u Beogradu ili u Novom Sadu, rešio da ukida fakultete jer mu se ne sviđaju profesori tamo.

"Mi nismo daleko od tog scenarija, samo što ne očekujemo da to rade rektori, nego je izgleda država krenula u tom pravcu. I onda je zapravo ideja, kada se ugase ti departmani i otpuste ti profesori, da će se kasnije kroz akreditaciju unajmiti neki novi profesori podobni i samim tim da će možda se i oživeti neki departmani. Više od 30 profesora u nekoliko godina je izgubilo posao. Mi čujemo da sada i studenti gube status studenta i zapravo mi idemo i sve bliže smo možda i gašenju tog univerziteta. To u osetljivim odnosima koji postoje i međunacionalnim u Novom Pazaru, da ne podsećam kako je taj državni univerzitet i osnovan pre nekih 20 godina da bi se uspostavio nekakav balans, može otvoriti brojne probleme", navodi Petrović i naglašava da oko pitanja DUNP-a sada treba svi treba da se udružimo i da učinimo sve što je moguće da ga odbranimo.

Profesor navodi da je generalno situacija na univerzitetima u Srbiji teška, te da se preti uvođenjem sistema SPIRI, koji je država pokušala da uvede još prošle i pretprošle godine.

"To je sistem objedinjene naplate, gde bi se po prvi put desilo da fakulteti u Srbiji prestanu da budu zasebne jedinice, entiteti u smislu računa koji imaju i novca kojim raspolažu i da bi sav taj novac praktično se filtrirao kroz nekakav sistem koji kontroliše država. To postoji u osnovnim i srednjim školama, ali osnovne i srednje škole nemaju različite druge izvore finansiranja. Fakulteti su i naučne institucije, učestvuju na brojnim projektima, imaju umetnički segment rada, itd. Sada je potrebno odgovarati na neke uslove onih koji su finansijeri u okviru tih projekata, davati nekakve izveštaje, plaćati nekakva sredstva. Iako mi primenjujemo jedan sistem za koji se je pokazalo u prethodnim godinama, ne da ne postoje uslovi, nego nema nikakve obuke, mi sada to doživljavamo kao potpuni čin osvete i pokušaj da se na jedan način devastira visoko obrazovanje i kroz materijalni aspekt", navodi Petrović.

Primer toga je da za svaki račun veći od 100.000 dinara Ministarstvo prosvete mora da odobri plaćanje i da mora da prođe i kroz Upravu za trezor.

"Kad bi mi pričali o nekakvom uređenju, nekakvog sistema, to bi bilo u redu, ali to se onda radi u saradnji sa institucijama i onda se sprovode određene obuke. Ja znam, kada je predstavljen taj sistem pretprošle godine, da bukvalno svako ko je predstavljao svoju instituciju za računovodstvo, imao je nejasnoća i nisu mogli da dobiju adekvatne odgovore i do sada ti problemi nisu rešeni", kaže profesor Petrović.

Navodi i da je pre pada nadstrešnice postojao nekakav pokušaj dogovora i saradnje, te je bila formirana i radna grupa koja je jako dobro ukazala na sve probleme koje bi usledili.

"Zato je to i odloženo, jer su predstavnici države tada shvatili da je to praktično nemoguća misija. Zato mi to danas doživljavamo kao potpuni čin osvete. Njih baš briga što to ne funkcioniše i baš ih briga što fakulteti neće moći da ispunjavaju svoje obaveze i prema stranim partnerima i sa svima onima koji su rađeni... Svi aranžmani, svi posebni računi će biti u problemu. Ta ideja integracije fakulteta na nivou univerziteta i ukidanja njih kao pravnih lica, je postojala poslednjih 20 godina, ali zapravo se je pokazalo da je to jako teško realizovati u praksi", kaže profesor.

On kaže da mi smo sada u situaciji kada je kultura potpuno uništena, mnogi festivali ne funkcionišu, izdavači su se povukli sa Sajma knjiga, a obrazovanje se devastira.

"Znači sve ono što su stubovi, temelji razvoja jednog društva, tamo gde se proizvode ideje, gde se prave vizije onoga što treba da bude društveni razvoj je potpuno ugušeno i to je zapravo nešto od čega ćemo mi kao društvo jako teško da se oporavimo i sutra da se stvari promene", navodi Petrović.

"Izbori eventualno 27. decembra"

Profesor misli da je rešenje da svi akteri koji su željni promena i smatraju da do promena treba da dođe, studenti, građani, i opozicija, treba da naprave neku vrstu dogovora - da se podrži ona struja i snaga koja je najjača.

"To su danas studenti i građani koji ih podržavaju, ali sa druge strane ta snaga ne sme da se na neki način osili u toj moći koju oseća i ima i da zapravo i ona treba na neki način da prihvati sve druge koji postoje na sceni građanskoj kao neku vrstu partnera. Mislim, dosta je neobično da se jedan studentski pokret odrekne Proglasa. Znači, govorimo o opozicijama, govorimo o Proglasu, govorimo o mojoj organizaciji Masa, koja takođe ni na koji način ne sarađuje sa njima i da ne govorimo o brojnim profesorima od kojih se oni ograđuju. Mislim da je to pogrešan put. Nekakav dogovor bi bio da se ide ka nečemu što jeste neka prelazna vlada, ali kroz izborni put. To znači da se podrži jedna struktura, a da se ona obaveže sa druge strane da će u vrlo kratkom mandatu, ne mandatu koji će trajati dve, tri, četiri godine, formirati jednu tehničku prelaznu vladu koja će stvoriti uslove za fer i poštene izbore i da za godinu dana, recimo, se takvi izbori raspisuju. Mislim da bi opozicija mogla da pristane na takvu vrstu dogovora", kaže Petrović.

On navodi i da mu se čini da, što više anonimnih lica imamo na studentskoj listi, to će teže biti režimu da ih targetira, ali i da će to relaksirati studente u "smislu straha da će im neki jaki pojedinci preoteti deo onoga što je pokret".

"Mislim da će zajedno neki, nama danas nepoznati profesori, stručnjaci, možda građanski aktivisti biti ta baza koja će moći u tom jednom kratkom periodu da uspostavi najelementarnije uslove za nove izbore", navodi profesor.

Petrović kaže i da je gotovo izvesno da sledeće godine neće biti izbora, osim možda oko 27. decembra, kada očekuje potencijalno spajanje predsedničkih i parlamentarnih izbora.

"Oni zapravo će seliti taj svoj cirkus pokretnih lojalista, podržavalaca i glasača, koje će ispisivati i upisivati. I imaju taman toliko snage da potroše po pet, deset miliona nekakvih evra, koje su ne znamo kako stekli, da na mišiće i na silu osiguraju pobedu u tim opštinama. To će po meni za njih da budu pirove pobede, jer će se iscrpeti u njima i finansijski, i na sve druge načine. I zbog toga neće biti u stanju da organizuju parlamentarne izbore, jer prosto nisu u stanju da kontrolišu na nivou države čitav izborni proces. Ankete im zaista ne idu u prilog. Sve ono što čujemo iz Crtinih istraživanja, Sprint Insight i nekih drugih govore o konstantnoj prednosti nečega što zovemo studentska lista. I zapravo nije to samo studentska lista, to je jedno telo koje manifestuje volju građana da vide promenu režima i oni će prosto biti spremni da to podrže", ističe Petrović.