Profesor: Potreban uređen sistem za zaštitu od požara, uslovi za gorenje u Srbiji bili izuzetno povoljni

Profesor navodi da smo velike požarne aktivnosti imali 2007. i 2012. godine, ali da ako uzmemo u obzir podatke Sektora za vanredne situacije koji su izjavili da je u jednom danu registrovano 600 požara onda smo, ističe, prešli nekakvu prelomnu tačku i sada ulazimo u novu fazu kada je reč o šumskim ili požarima na otvorenom.

"Do sada nikad nismo imali situaciju da toliko objekata strada, da gotovo čitava sela budu potpuno spaljena, neki zaseoci, velike štete kada je u pitanju imovina ljudi. To je nešto novo sa čim se suočavamo po prvi put u Srbiji", navodi.

Kako ističe, ovakve intezivne požare navikli smo da gledamo u Grčkoj, Makedoniji, Portugalu, Siciliji.

Prema podacima sa portala Evropskog informacionog sistema za šumske požare, navodi, možemo uočiti da je tokom ponedeljka i utorka, veliki deo teritorije naše države bio u zoni ekstremne opasnosti od pojave požara.

"Indeks koji se koristi za određivanje stepena opasnosti, Fire Weather Index, njegove vrednosti su prelazile 70, što znači da su uslovi za gorenje bili izuzetno povoljni, a to je sve posledica dugoročne suše koju smo imali tokom juna meseca. Ako to spojimo sa visokim temperaturama koje su prelazile 35 stepeni, dovoljna je bila jedna varnica da izazove požar na nekoj lokaciji, a s obzirom na to da su se požari dešavali na različitim lokacijama, uzroci su verovatno bili različiti, ali svakako je ljudski faktor na ovaj ili onaj način doprineo pojavi požara", objašnjava.

Kako precizira, s obzirom na uslove, dovoljan je bio mali izvor vatre da nastane požar koji je kasnije teško kontrolisati, zato što su uslovi bili jako povoljni, ne samo za nastanak požara, već i za gorenje.

Više od 20 odsto teritorije Srbije bilo je u nekoj zoni ekstremno visoke opasnosti od pojave požara.

"Ljudska aktivnost bilo koje vrste, korišćenje otvorenog plamena je dovoljna da imamo požare na toliko lokacija", ističe.

Statistika Evropskog informacionog sistema za šumske požare pokazuje da 98 odsto požara u Evropi biva izazvano nekom aktivnošću ljudi.

"To može da bude nemar, nehat, može da bude nekakav akcident. Recimo u Grčkoj, otprilike 25 odsto požara nastaje zbog nekih problema na dalekovodima. Verovatno takve situacije imaju kod nas, ali u većini slučajeva je to spaljivanje nekih poljoprivrednih ostataka ili takva neka aktivnost koja se u ovo vreme vrlo često praktikuje", objašnjava.

Podaci iz 2024. godine pokazuju da se vrlo često zabeleženi požari u seoskim atarima na području od Bojnika prema Žitorađi i prema Radan planini.

"U velikom procentu, čak i u 30 procenaa slučajeva, imate situaciju da se ne zna konkretan izazivač požara, odnosno ko je osoba. I onda se navodi da je uzrok požara nepoznat, a mi sa visokom pouzdanošću možemo da tvrdimo da je taj požar izazvao čovek. Ali jednostavno, postoji takav običaj kod naših ljudi da ne žele da prijave nekoga ko je izazvao požar i onda to ostane zabeleženo kao nepoznat uzročnik", napominje.

Prioritet treba da bude da se požari zaustave, da se spreče dalje gubici imovine, odnosno štete na imovini ili, ne daj Bože, ljudski životi, a onda u nekoj sledećoj fazi, kada se ti požari obuzdaju, a mislim da danas sa ovim zahlađenjem imamo dobre uslove za takvo nešto, treba pristupiti nekoj istrazi i utvrditi ko su zapravo uzročnici, ko su izazivači tih požara, objašnjava profesor.

"Moramo pre svega da imamo jedan uređen sistem za zaštitu šuma od požara, generalno od požara na otvorenom, koji će da nam omogući da možemo na osnovu informacija da donosimo neke odluke o tome da li treba alocirati ljudske i neke tehničke resurse iz zone sa manjim rizikom u zonu sa višim rizikom kako bismo omogućili bržu reakciju vatrogasaca-spasilaca i skratili to vreme od detekcije požara", navodi.

Poseban problem, ističe, je to što mi nemamo ni dobro organizovan sistem za detekciju požara pa se oslanjamo na to da neko javi vatrogascima ko uoči prijavu požara pa tek onda oni reaguju.

"Moramo da budemo malo proaktivniji", navodi.

"Ono što je trend u Evropi i što je bitno za gašenje požara jeste brzina reakcije. Znači prvo moramo da imamo sistem za ranu detekciju požara, a potom i za brzu reakciju. Ne smemo dozvoliti da se štede helikopteri ili druga sredstva, već da se deluje jako brzo", naglašava.