Profesor Radan Stojanović: Medicinski ostaje jedinstven, uprkos principu vlasti "zavadi, pa vladaj"

"Podrška studentima od strane zaposlenih Medicinskog postoji. Menjala je oblik i intenzitet… U početku su to bili samo nagoveštaji podrške - stidljiva, od manjeg broja ljudi, ali kako je napredovalo - postajala je intenzivnija. Mi sada imamo da su studenti odlučili da nisu za početak nastave, a zaposleni da su u štrajku. Treće, održava se NNV koji donosi odluku da nema početka nastave. Situacija je konfuzna, ali objedinjuje nas da je podrška nedvosmislena trenutno", kazao je profesor Medicinskog.

Ipak, smatra da je jedinstvo malo narušeno, a vlast tu situaciju koristi. Studenti su ti, smatra on, koji na kraju odlučuju da li će biti nastave ili ne.

"To je zbog prepuštanja svakom fakultetu i plenumu ponaosob da se izjašnjavaju za početak nastave i zato je neravnopravan položaj. Postavljaju se dva pitanja - kako organizovati nastavu i koliko će se studenata odazvati nastavi. Oni odlučuju da li će je suštinski biti, jer je pohađaju. Na sceni je princip zavladaj pa vladaj. Pokušava se mućenjem vode, kvarenja odnosa profesora i studenata. Uredba vlade je tome doprinela, jer niko ne izabere da radi na fkaultetu zbog visokih plata. Taj posao se radi jer se voli. U uslovima kada je značajno smanjena plata nastavnika i saradnika, našli su se u teškoj situaciji…", objasnio je profesor u emisiji 360 stepeni.

"Ko traži onlajn nastavu - nije dobronameran"

Ističe da je nemoguće nastavu na Medicinskom organizovati onlajn - možda predavanja i seminare, ukoliko ne postoji druga opcija, ali je nemoguće kad su u pitanju vežbe i klinički predmeti jer oni podrazumevaju direktan kontakt studenata i pacijenata, uz superviziju predavača.

Smatra da ko zagovara ovakvu nastavu "ili ne poznaje materiju, ili nije dobronameran".

Pritisci na Univerzitet su, navodi, dosta jaki, ali da je ova institucija uspeli da se izbori sa svim pritiscima, uz pomoć društva.

Za N1 je objasnio da li je "kraj" ukoliko studenti izgube godinu.

"Nije kraj. Svaka godina može se gledati i kao izgubljena, i kao dobijena. Zavisno od percepcije… Važno je da ostaneš dosledan, uporan, i da ne odustaješ. To je poruka i za studente. Sve se može nadoknaditi. Ovu godinu možemo gledati i kao dobijenu - ako je ispunjena borbom za neko društvo gde će se ceniti rad, znanje, kompetentnost, onda to nije izgubljena godina", ističe on.

Smatra da inicijalni zahtevi studenata neće biti ispunjeni, ali da je mogući doći do izbora.

"Studentima treba da bude jasno da je za ispunjenje ciljeva potrebno i do dve godine. Mislim da blokada fakulteta nije racionalna i da ne treba da se dogodi u tom vremenskom periodu. Ali, mislim da je zahtev za raspisivanjem izbora dostižan. Zašto? Imamo polarizaciju u društvu, dve suprotstavljene strane. Tenzije između te dve strane svakim danom su izraženije i to se za dobrobit građana mora prekinuti. Može se prekinuti raspisivanjem izbora i sprovođenem na demokratski način. Taj zahtev nas može izvesti iz krize u koju se nalazimo", objasnio je Stojanović.

"Nisam od studenata ovo očekivao"

Prijatno je iznenađen onim što su studenti ostvarili.

"Nisam od njih očekivao ovo što su napravili. Mislim da to od njih nije očekivao ni neko u zemlji, ni Evropi. Pokrenuli su proces promene svesti. Njihov proces nikgoa nije ostavio ravnodušnim i imao je uticaj na sve segmente društva… Međutim, posle 15. marta kao da su građani da će se desiti ne znam ni ja šta, bili su malo razočarani. Vlast se malo konsolidovala i došli smo u situaciju da se po formiranju Vlade donela Uredba kojom se kažnjavaju profesori i zaposleni na fkaultetima koji su podržali studente.

O Milošu Pavloviću i Ćacilendu

Kratko se osvrnuo i na Miloša Pavlovića.

"U osnovi svakog ljudskog ponašanja su neki motivi. Pomenuti kolega sigurno je imao neke motive zašto je napustio Ćacilend… Koji su motivi da dođe u Studentski grad, ja stvarno ne znam. Ono što mogu da kažem je daj taj doček, koji su mu kolege priredile, nije prijatan. Videlo se da su oni i par momaka polivani vodom, uz psovke. To ponašanje kolega je za osudu i to nije trebalo da se dogodi. Sa druge strane, da li su posledice bile takve da su zahtevale hitan pregled, dolazak ministra zdravlja, korišćenje kolica za nepokretne - ostavljam građanima da procene. Moje mišljenje je da nije bilo potrebe", istakao je.

O profesiji, Beogradu, zloupotrebi lekova...

Profesor Stojanović se bavi farmakologijom jer je i kao mali slušao o lekovima, jer mu je i otac bio u medicini, pa da je to nesvesno uticalo da se on time bavi.

Studiranje mu je bilo teško, ali je oduvek bio svestan da je napravio pravi izbor.

Beograd danas i Beograd iz njegovog detinjstva - nije isti.

"Beograd sada i onaj iz mog detinstvnja nije isti. Normalno je da se grad menja, ali pitanje je kako se menja. Grad treba da se razvija na osnovu ideja i planova za komforniji život, uz očuvanje estitike. To je u Beogradu dosta narušeno", objašnjava sagovornik N1.

Pričao je i o zloupotrebi lekova.

"Zloupotreba lekova se dešava kada vam lekar prepiše lek, a vi ga uzimate u drugoj dozi, kad vam je bolje prestanete da uzimate. Drugo je kada uzimate lekove na svoju ruku, što je još opasnije. Taj problem se, međutim, rešava. Nije samo fenomen za našu zemlju, već ceo svet. Sve više bakterija je otporno na današnje antibiotike i neke infekcije nećemo imati čime da lečimo. Moramo učiniti sve da 21. vek ne bude lek bakterija, zbog zloupotrebe antibiotika", istakao je on.

Trpeo je pritiske u poslovnom angažovanju zbog svojih stavova, ali ga to nije sprečilo da se bori.