Profesor Šumarskog fakulteta: Petak najkritičniji dan toplotnog talasa kad je reč o opasnosti od izbijanja i širenja požara

"Sutra, 7. avgusta, finale je prvog dela ovog toplotnog talasa i biće najkritičniji dan. Ako izdržimo do sutra, posle toga stiže manje osveženje koje bi trebalo da uspori širenje eventualnih požara, iako oprez ostaje neophodan", rekao je Milanović.

Prema njegovim rečima, prognoze Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS) pokazuju da će delovi Vojvodine biti u zoni veoma ekstremnog rizika, posebno područja Deliblatske i Subotičko-horgoške peščare, gde se nalaze velike površine četinarskih šuma.

"To će sutra biti praktično crna zona, odnosno kategorija veoma ekstremnog rizika. Posebno su ugrožene Deliblatska i Subotičko-horgoška peščara, gde se nalaze kulture četinara, a takvi požari se veoma teško kontrolišu", upozorio je Milanović.

On je naveo da su u visokom riziku i istočna Srbija, posebno Negotinska krajina i područje prema Zaječaru, kao i dolina Velike Morave i pojedini centralni delovi zemlje.

Govoreći o aktuelnim požarima, Milanović je ocenio da je jedna od najtežih situacija trenutno u okolini Ušća kod Kraljeva, gde je na potezu prema Magliču i Raški registrovano više aktivnih žarišta.

"Na potezu od Kraljeva do Ušća trenutno postoji više aktivnih lokacija. Pretpostavljam da gore i četinarske kulture, a to su požari koji se teško stavljaju pod kontrolu. Taj deo uz Ibarsku magistralu tradicionalno je problematičan u ovo doba godine", rekao je Milanović.

On je naveo da satelitski podaci pokazuju velike opožarene površine i u drugim delovima Srbije. U Deliblatskoj peščari procenjuje se da je izgorelo najmanje 1.322 hektara, dok je požar kod Zagrađa i Borovca kod Knjaževca zahvatio oko 455 hektara, a na Staroj planini oko 384 hektara.

Milanović je naglasio da su podaci o požarima i proceni rizika preuzeti iz javno dostupnog Evropskog informacionog sistema za šumske požare i zasnovani na satelitskim snimcima.

Kao najvažniju meru prevencije u narednim danima istakao je sprečavanje svakog mogućeg izvora paljenja.

"Građani ne bi smeli da pale vatru na otvorenom, spaljuju biljne ostatke ili bacaju opuške, jer u ovakvim uslovima i najmanji izvor plamena može da izazove požar velikih razmera", rekao je Milanović.

On je dodao da je, osim podizanja svesti građana, neophodan dugoročan sistem prevencije, koji uključuje plansko upravljanje šumama, rano upozoravanje i procenu rizika.