Nedavnim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara.

Međutim, već u sledećem stavu istog člana propisan je izuzetak od tog pravila, koji predviđa da je promena namene moguća u slučaju da je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, odnosno radi izgradnje objekata javne infrastrukture, ukazali su iz organizacija Transparentnost Srbija i RERI.

Profesor Petrović smatra da, ukoliko bi neka prenamena bila zaista u nacionalnom i opštem interesu i imala jasnu korist za društvo, o tome bi moglo da se razgovara, ali da u aktuelnim društvenim okolnostima svaka takva odluka automatski izaziva sumnje i negativne reakcije.

"U ovakvoj podeli koja je golim okom vidljiva, svako bi automatski postavio sebi pitanje šta se krije iza toga", rekao je Petrović.

Petrović smatra da bi upravo pitanju eventualne gradnje i prenamene opožarenog šumskog zemljišta trebalo organizovati javnu raspravu u kojoj bi učestvovali stručnjaci, zainteresovane strane, lokalno stanovništvo, ali i narodni poslanici.

„Nedostaje jedna stručna javna rasprava, ne jednom, nego nekoliko puta. Potreban je dijalog u otvorenoj i transparentnoj atmosferi, gde bi ljudi pokušali da svoja mišljenja zasnuju na znanju i iskustvu ljudi koji se time više bave“, rekao je Petrović.

On je ocenio da bi poslanici, posebno oni koji dolaze iz područja na koja se takve odluke odnose, trebalo da čuju argumente različitih strana pre nego što odlučuju o budućoj nameni tog prostora.

On je ocenio da je u ovom trenutku najvažnije utvrditi razmere štete i napraviti precizan pregled opožarenog terena.

„Potrebno je skiciranje terena i utvrđivanje gde je totalna šteta, odnosno gde se mora radikalno intervenisati, a gde nije totalna šteta i taj deo treba u većoj ili manjoj meri pomoći da se sam revitalizuje i vrati u prethodno stanje“, objasnio je Petrović.

Na mestima na kojima je šteta potpuna, kako je naveo, trebalo bi utvrditi koje vrste drveća ponovo podići, u kom obimu i kojoj mešovitosti, kao i kakva je prateća infrastruktura potrebna, posebno u pogledu zaštite od požara.

"Ekonomija u peščari ipak nije na prvom mestu"

Petrović je ukazao da će za obnovu ekoloških funkcija Deliblatske peščare biti potrebno više godina, a moguće i decenija.

„Da se to vrati u slično stanje i da bismo se barem približili nekom pozitivnom efektu i u ekološkom, i u socijalnom, pa i ekonomskom smislu potrebne se godine, pa i decenije“, rekao je on, uz napomenu da ekonomija u Deliblatskoj peščari ipak nije na prvom mestu.

Petrović je rekao da njega lično sa Šumarskog fakulteta, koliko mu je poznato, niko nije direktno kontaktirao u vezi sa planovima za sanaciju, dodajući da je fakultet bio na kolektivnom godišnjem odmoru.

On je naveo da je za upravljanje Deliblatskom peščarom nadležno Javno preduzeće „Vojvodinašume“, koje ima plansku službu i koje će, prema njegovom mišljenju, najpre sagledati situaciju sopstvenim kapacitetima, a potom, ukoliko bude potrebno, uključiti naučno-istraživačke institucije.

Petrović je ocenio da je upravljaču Deliblatske peščare sigurno u interesu da što pre sanira posledice požara i obnovi ekološke funkcije tog područja.

"Vojvodinašume trebalo bi i da javno predstave svoj plan za sanaciju nakon požara u Deliblatskoj peščari i sve njegove etape", kazao je Petrović, dodajući da bi takav potez pomogao da se otklone sve eventualne nedoumice koje u javnosti postoje u vezi sa samom budućnošću tog područja.