Profesor: U novoj vladi vidimo samo neki trenutni mehanizam za osvetu i pritisak na neistomišljenike

"Svi uglavnom smatraju da je ovo neka oročena vlada, oktroisana vlada, iznuđena. Evo ja sam fizičar, pa da kažem jedan poznati citat, on kaže 'ne možete da očekujete različite rezultate ako stalno pokušavate isto'. Ova vlast stalno pokušava da kopira, da pravi svoje mitinge, da pravi svoje studente, sad pravi svoju ekspertsku vladu. Nadalje, nastavlja se pritisak prema studentima i mi u vladi vidimo samo neki trenutni mehanizam za osvetu i pritisak na neistomišljenike, pre svega na akademsku zajednicu i prosvetu", ocenio je.
Ističe da je posebno Ministarstvo prosvete izborom Dejana Vuka Stankovića za novog ministra postalo ministarstvo osvete.

"Radi se o čoveku čija je glavna kvalifikacija prisustvo na režimskim medijima, on je dežurni analitičar, tamo provodi čitave sate preteći nekim građanskim ratovima. U zadnje vreme se direktno kvalifikovao za ministra tako što je obećavao represivne mere, izlazak policije, hapšenje rektora i takve stvari. On nije dobio podršku na svom sopstvenom fakultetu. Znači, znate kako, ako vi na fakultetu gde radite, budete profesor protiv koga je napisano pismo sa jednim negativnim mišljenjem, da on bude izabran za ministra prosvete, to dovoljno govori. Pogotovo što se taj fakultet baš bavi prosvetom", navodi.

Dodaje da, s jedne strane, imate premijera koji priča (u ekspozeu) o harmonizaciji, uspostavljanju dijaloga u društvu, a s druge strane, odabere za ministra čoveka za koga su svi dekani odmah reagovali vrlo negativno, "jer su svi očekivali da će možda biti neki glas razuma, da će možda biti postavljen neki zamenik dosadašnje ministarke".

Na pitanje da li je zadatak Dejana Vuka Stankovića zapravo da okonča ove studentske blokade, on kaže da svi iz akademske zajednice to misle na prvi pogled.

"Vidim da neki dekani komentarišu da se nadaju da će se on promeniti kad bude izabran, da će on promeniti svoj narativ, da će promeniti pristup i tako dalje. Ali ako pogledate ko je taj čovek, šta je do sada radio, kakve su njegove vizije, kakvo je njegovo mišljenje o studentima, svi imamo utisak da moramo da se spremimo za jednu odbranu, i to zajedno sa studentima, da moramo da se dogovorimo i da će on pokušati na razne načine, da suprotno odluci studenata donese neke, represivne mere, kao što je recimo ovo sad skoro što smo dobili, svi fakulteti su dobili pretnje novčanim kaznama i kaznama protiv dekana", kaže.

Navodi i da bi sve to moglo da bude i mnogo gore, ali da bi to bio veliki presedan, što bi praktično bilo uništenje univerziteta.

"I to je ono čega se svi mi bojimo. Da može vlast da iskoristi ovaj bojkot i ovaj protest za praktično uništenje u smislu finansijskom, u smislu promene zakona o univerzitetu, to je ono čime je pretio Dejan Vuk Stanković", ocenjuje i dodaje da bi to značilo ukidanje autonomije.

Upitan može li akademska zajednica da se odupre takvom scenariju, kaže da se nada da će imati dovoljno snage.

"Naravno da postoje profesori koji nisu za bojkot. Možda su čak i uz vlast. Evo, Dejan Vuk Stanković je profesor. Ali oni sami nisu za takvo, čak i oni, za takvo uništavanje univerziteta. Znači, za ukidanje materijalnih sredstava, za dalje neke smene itd. Uvođenje stranih univerziteta. Mislim da retko koji profesor može na Beogradskom univerzitetu ili na Novsadskom ili Niškom da zastupa takve ideje. Trenutno trpimo pritiske od tih inspekcija i trpimo pritiske, naravno, to nije zanemarljivo što su nama plate drastično smanjene i biće još smanjene. Mi jednostavno živimo, većina nas od tog novca, neke porodice imaju i dva profesora. Da ne pričam o gimnazijama, kakva je situacija, vi niste čuli da se neko bavi tim. A gimnazije beogradske nijedna ne radi. To je ogromna stvar", upozorava.

Na pitanje šta im je ostalo na raspolaganju za borbu, on navodi da se od njih stalno traži neka radikalizacija, "a što reče jedan moj kolega, mi smo se toliko radikalizovali da nećemo imati šta da jedemo nadalje".

Razmatra se totalni štrajk

Dodaje da razmatraju da uđu u neki totalni štrajk, ali da je najvažnije da postoji jedinstvo, "jer policija ne može da uđe na fakultet, ako je dekan ne pozove".

"Mora da postoji dogovor sa studentima i sve što se dalje radi da se radi sa studentima, a ako je univerzitet taj koji treba sad da primi tu toliku žrtvu, žao mi je, ali mi smo u takvoj situaciji i to je valjda sudbina, to sam rekao i na protestu, to je sudbina slobodno mislećih ljudi, to je sudbina ljudi koji se bore protiv korupcije. Mislim, naravno, treba izbeći najgori scenario kao što je gubitak godine, kao što su još veće kazne po univerzitete, treba gledati da se što bezbolnije prođe ovaj proces, jer očigledno da će ovo da traje, ali se mi svi nadamo da je ovo oročena vlada i da ovo neće dugo da traje", kaže.

A na to da li se plaše neke vrste pravne odmazde, navodi da se o tome dosta priča na fakultetima.

"Svi se bojimo toga, moguće je da će do toga doći, postoje još razne varijante zakonske kako oni mogu to da guraju, ali treba vremena za to. To ipak iziskuje neko vreme, vreme teče i ljudima koji se bore protiv vlasti i vlasti, tako da te procedure su jako duge. Ono što je moguće i što je najavio isto budući ministar, pošto je izgledno da će on biti izabran, je i promena zakona o univerzitetu. To je jedna od njihovih mogućnosti, ali to su jako drastične mere kojima je Milošević jako oprezno pristupao i nisu bile tako surove kao što se sad planira. Ja se nadam da će oni da stanu u jednom trenutku", poručuje.

Smatra da se sada nalaze u tamnom vijaletu.

"Znači, ako mi odustanemo, imaćemo ogromne represije i društvo će da nastavi da ide tim korupcionaškim putem. Ako ne odustanemo i nastavimo da se borimo, onda ćemo imati isto represije. Tako da, kako god okrenete, mi biramo između manjih zala i sada se traže neki modaliteti, da se nađe neki odgovor. Ali to sve traje, jer to je intelektualni svet, to se sve nešto preglasava, diskutuje. Prosto, ta priroda je takva kao i ovi studentski plenumi, a vremena je sve manje i pritisci su sve veći. Mislim da će većina profesora stati u odbranu svog dostojanstva", ocenjuje.

Upitan da li ima šanse da se školska godina spasi, kaže da je to veliko pitanje.

"To je veliko pitanje. U suštini sada može, ima još malo vremena, ali ono što čujemo od dekana i što i ja mislim, vremena je sve manje. Znači, treba sad da se odluči uskoro, vrlo uskoro, da li će da se ide na to da se nastavi bojkot ili da se nekako spase školska godina, priča se o nekim hibridnim modelima itd. Ali, kažem, izlazak iz bojkota može da ima velike posledice za celo društvo i za nas same. Tako da to treba odvagati. O tome se dosta priča i na plenumima i među profesorima", zaključuje.