Profesor: Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ima posebnu dimenziju opstanka srpskog naroda na Kosovu

Profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Jugoslav Gašić kaže da su i oni, u nekim razgovorima, pretpostavljali da verovatno neće biti nekakvih odlaganja, niti laganije primene zakona.

"Nepoznanica je kako će izgledati taj 15. mart. Ako pokušate da se stavite u poziciju jednog radnika univerziteta, profesora koji 15. marta pokušava da dođe do Kosovske Mitrovice i pređe administrativnu liniju, pretpostavljam da će ga neki službenik pitati, uvidevši da nema dokumentaciju takozvane države Kosovo, koji je razlog njegovog ulaska. Ako kaže da je razlog odlazak na radno mesto, pretpostavljam da mu niko neće zabraniti ulaz, ali mora da ode do stanice i prijavi razloge boravka. To neće biti moguće, jer Priština ne prepoznaje univerzitet kao instituciju i neće dati razloge boravka, te taj zaposleni prilikom izlaska sa Kosova dolazi u situaciju kažnjavanja ili nečeg još goreg, zabrane ulaska. Time neće moći da nastavi da radi, a kao profesor imate problem sa održavanjem nastave i ispita", obnjašnjava on.

Studenti, nastavlja on, "koji se nalaze trenutno na teritoriji Kosova će doći u kontakt sa tim zakonom".

"Ne verujem da će ih neko na ulici legitimisati, ali onog trenutka kad se budu vraćali kući, verujem da će se naći u problemu. Ne verujem da će 15. marta krenuti neka katastrofa, ali da u danima nakon 15. marta, možda već posle tri dana, ili 72h, koliko je dozvoljeno da neko boravi, a da se ne prijavi, možemo da očekujemo neke posledice", kaže Gašić.

On navodi da je grupa kolega to identifikovala kao problem i pokušava da obavi konsultacije i sastanke, kako sa međunarodnom zajednicom, tako i sa rektoratom.

"U cilju pojašnjavanja situacije i preveniranja posledica koje zakon nosi. Nismo uspeli, rektorat nas nije primio, ali je rektor održao sastanke na svim fakultetima Univerziteta u Prištini, nastavno naučna veća, izuzev Pravnog, na kojima su bili prisutni svi zaposleni, gde je dao svoju viziju situacije u kojoj se nalazimo", kaže.

On je, dodaje, bio prisutan na tom sastanku.

"Nije ličilo ni na šta, nije imao nekih informacija, rekao je da očekuje instrukcije iz Beograda, pitao sam ga šta ako ih ne dobije, nije imao odgovor. Meni deluje da nismo pripremljeni za ovu situaciju, ne samo da ništa nismo radili da sprečimo, nego čekamo da protivnik povuče potez, pa da vidimo koji ćemo mi da povučemo da bismo se adaptirali", kaže on.

Govoreći o kolegama, kaže da se razlikuju po tome šta bi kao pojedinci prihvatili.

"Izdiferencirale su se tri grupe zaposlenih. Jedna se bori i trudi da nađe neko rešenje u kontekstu očuvanja funkcionisanja tog univerziteta, a sa aspekta razumevanja njegovog značaja za opstanak srpskog naroda na Kosovu, kojoj pripadam i ja, onda grupa koja stidljivo nastupa, bar deklarativno se bore za istu stvar, oportunisti, ne žele da se zamere Beogradu, imaju otvorena vrata u režimskim medijima u Beogradu i treća grupa je najbrojnija, mešavina konformista koji se ne bave ovim problemima, pretpostavljam da ima i kolega koji su uplašeni, ali i onih koje sam čuo da ne vide u integraciji veliki problem", kaže Gašić.

Integracija ili kosovarizacija?

Osvrnuo se i na pojam integracije.

"Pojam je veoma širok, nismo ga lepo definisali. Za međunarodnu zajednicu integracija je neka legalizacija, smatraju da ćemo time legalizovati naše postojanje i aktivnost, a na drugom kraju spektra se nalazi nešto što je za mene integracija, a to je - kosovarizacija", kaže.

Boji se, navodi, "kakvo god rešenje da se bude iznašlo, da će nešto izgubiti".

"Mi se odričemo svega što smo imali i sad ćemo s ovim nešto izgubiti, a koliko će to biti, ne znam. Nije rešenje koje se nameće ono koje će zadovoljiti zaposlene, jesmo bitni, ali su mnogo bitniji studenti. Ako univerzitet izgubi atraktivnost, on neće postojati, ne treba da postoji zbog zaposlenih, nego zbog studenata", kaže Gašić.

"Imam utisak da Beograd prepušta da se to odradi onako kako su verovatno dogovorili"

Univerzitet je, navodi on, "u težištu jednog trougla čija su temena Beograd, Priština i međunarodna zajednica".

"Meni je jasna akcija Prištine, na osnovu već potpisanih silnih sporazuma, meni je jasna svaka akcija Prištine. Jasna mi je i reakcija međunarodne zajednice, ali mi je isto tako jasno odsustvo reakcije Beograda. Težište univerziteta se pomera prema Prištini, pomaže međunarodna zajednica, a Beograd ne radi ništa. Imam utisak da prepušta da se to odradi onako kako su verovatno dogovorili", kaže on.

Objašnjava da je Kosovska Mitrovica jedina urbana sredina na Kosovu, srpska sredina.

"Koja ne broji veliki broj stanovnika. Ako bismo uzeli neke najoptimističnije procene, mislim da nema više od 25.000. A univerzitet sa studentima je 8.000 stanovnika. Možete da razumete da odjednom više nemate 30 odsto stanovništva, to ima strašnih reperkusija na atmosferu, funkcionisanje, finansije u tom gradu... Zaista univerzitet nije samo ustanova koja je obrazovna, taj univerzitet ima posebnu dimenziju opstanka srpskog naroda na Kosovu, bez njega to neće moći da se ispuni, a sa druge strane, univerzitet je najslabija karika u prosvetnom sistemu koji još funkcioniše, u sistemu Republike Srbije. Ako on padne, ostalo se sve ruši po tom modelu. Tri sistema koja su ostala - prosveta, zdravstvo i SPC su tri stuba koja mogu da stoje samo kao jedinstveni, bilo koji da padne, ova dva lako padaju i tu se završava sva naša priča", kaže on.