Profesor Vranić: Prosveta slepo crevo svake vlasti, pica majstor zarađuje koliko i prosvetni radnik

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić ocenio je u N1 Studio Live da je "prosveta slepo crevo svake vlasti", kao i sve delatnosti koje ne donose odmah profit.

„Stanje u prosveti je toliko teško da čitava grana prosvete, a usudiću se da kažem i nauke, je opterećena jednom sistemskom nepravdom koja se dešava već decenijama. Znači, ne treba imati iluziju da je to stvar samo ove vlasti, prosveta je slepo crevo svake vlasti kao i kao i kultura“, smatra profesor.

Kako kaže, ne ulaže se u delatnosti koje ne donose profit odmah.

Podseća i na to da nenastavno osoblje radi za minimalac.

„Svaki put kada je bilo povećanje plata oni nisu dobili to povećanje jer se ono ne odnosi na minimalne zarade. Dobijete minimalnu zaradu i blokirani ste. Ne može ništa. Ne može topli obrok. Ne može regres“, ističe.

Vranić podseća i na situaciju kada su tetkice i domari tužili škole nakon čega je sud doneo odluku da oni nemaju pravo na te dodatke koji su garantovani Zakonom o radu, pa su onda morali da plaćaju sudske troškove i da su isti naplaćeni.

„Imamo jedan sistemski problem na koji, nažalost, i sindikati pristaju – a to je ova imaginarna linija o tome da plata treba da se izjednači sa prosečnom platom. Hajde da postavimo stvari na malo drugačiji način. Da li su prosečni radnik i radnica u Srbiji fakultetski obrazovani ljudi? Ja ne bih baš rekao, a svi u prosveti su fakultetski obrazovani ljudi“, dodaje.

Kako kaže, neko ko je završio fakultet ne treba da radi za prosečnu platu.

„Pazite, vrlo blizu prosečne plate je i plata u pekarama. Ako prođete pored pekare videćete da pica majstor zarađuje isto onoliko koliko će sada da zarađuje prosvetni radnik, nakon što mu se poveća plata za 12 odsto. I šta sada ja da kažem studentima koji su juče kod mene imali ispiti… Zašto bi oni znali kada za 94.000 dinara mogu da rade kao pica majstori“, objašnjava.

Zašto niko neće da bude nastavnik?

Profesor Vranić objašnjava i zbog čega smo došli u situaciju da niko ne želi da bude nastavnik u Srbiji.

„Tu imamo dva problema. Dakle, jedan je taj što nastavničke smerove generalno ljudi neće da upisuju, jer zašto bi. Zašto bi neko ko završi Prirodno-matematički fakultet išao da radi za 94.000 dinara nakon ovog povećanja kada je prosečna plata programera, što je uz dužno poštovanje svih koji programiraju, zanat, dve ili dve i po hiljade evra u Srbiji. Zašto bi neko radio onda sa decom u prosveti i obrazovao buduće generacije, kada može sada, odmah, već sledećeg meseca da ima, eto, recimo kao junior-programer barem duplo veću platu ili recimo 50 odsto veću platu od toga“, objašnjava.

Kako kaže, drugi problem je sistemski. Kako navodi, propisi države su takvi da recimo studenti Fakulteta političkih nauka ne mogu da budu nastavnici, a mogli bi da predaju određeni broj predmeta.

„Zašto? Zato što mi nemamo dovoljan broj takozvanih nastavničkih predmeta. Vi kada pitate nastavnike u osnovnim i srednjim školama da li im za nešto trebaju ti nastavnički predmeti, oni će reći da im je to birokratsko opterećenje uz pisanje različitih planova i sličnih stvari. Dakle, sistem mora da bude mnogo otvoreniji, odnosno protočniji ka tome ko može da bude nastavnik. Naravno, ne može bilo ko. Treba da bude onaj ko voli i ceni ovo zanimanje, kome i sam pripadam. Ali morate dati određene stimulanse za to i ne smete davati strukturne prepreke da ne dolazi do nečega što će zaposlite“, objašanjava sagovornik N1.