Bor je jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, a jedan od trovača je i arsen kojeg u vazduhu ima i stotinama puta više nego što je dozvoljeno. Snežana Šerbula, šef katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, kaže da je velika koncentracija arsena i drugih teških metala posledica 120 godina rudarstva i metalurgije u tom gradu, i što je više proizvedenog bakra i zlata, to je više i arsena – najpoznatijeg otrova iz srednjeg veka.
Šerbula je u emisiji Njuznajt na N1 objasnila da se merenje arsena u suspendovanim PM 10 česticama u Boru vrši od 1993. godine, a da se dobijeni podaci analiziraju sa naučnog aspekta, objavljuju na sajtu grada Bora i Agencije za zaštitu životne sredine.
Dodaje da je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ radio studiju od 2015. do 2018. godine, kada su ustanovili da je smrtnost u Boru mnogo veća nego u ostatku Srbije, a da je životni vek Borana kraći za 10 godina.
Pročitajte još:
Interesantno je, napominje gošća Njuznajta, da je studija urađena na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije, koja je utvrdila da Srbija beleži najveću smrtnost od aerozagađenja u Evropi.
Količinu aerozagađenja ilustruje podatak da je umesto dozvoljenih šest nanograma arsena po metru kubnom, najveća srednja vrednost bila 550, a podaci pokazuju da je maksimalna dnevna vrednost iznosila 5.400 nanograma po kubnom metru vazduha.
To su najsitnije čestice koje lako dospevaju u pluća i koje ugrožavaju najranjivije kategorije stanovništva – decu i starije, upozorava sagovornica N1.
„To je arsen kao najpoznatiji otrov iz srednjeg veka. Mi se dugogodišnje trujemo u Boru jer je arsenopirit prateći mineral rude bakra. Što je veća prozivodnja u Boru, što imamo više izvezenog bakra, zlata, plemenitih metala, to je veća koncentracija arsena u vazduhu“, rekla je Šerbula.
Dodaje, da to ne ugrožava samo stanovništvo Bora i okolnih mesta, već da pod uticajem ruže vetrova sitne čestice arsena lete do Zaječara, Bugarske, Rumunije.
Iako se za prisustvo teških metala najviše optuživala topionica u Boru, koja je trenutno zatvorena, Šerbula objašnjava da je problem ne samo u topionici već u 120 godina rudarstva i metalurgije u tom gradu.
Posledica iskopavanja bakra duže od veka su brojna flotacijska i rudnička jalovišta, sa kojih se rasejavaju sitne čestice arsena i drugih teških metala – olova i kadmijuma.
„Trudimo se da ta stara flotacijska jalovišta budu pokrivena zdravom zemljom, da budu zaštićena da to ne nosi onaj mali povetarac. Te sitne čestice lebde u vazduhu, odnose se i na poljoprivredno zemljište i biljke usvajaju to što je opasno, a to ide i u hranu, u lekovito bilje, u biljke koje se prodaju u našoj pijaci“, zaključila je profesorka iz Bora.
