Profesorka objašnjava kako treba da se ponašamo kada nastupi nevreme

Za jedan dan danas padne kiše kao za nekoliko nedelja. Nekada crveni alarm, suše, superćelijska oluja, to su novine u svakodnevici koja je takva da sve češće zemlju pogađaju ekstremne padavine. Zato imamo slike slapova u Rakovici, gejzira na Čukarici, jezera na Autokomandi, a slično je i u drugim gradovima.

Sagovornica N1 objašnjava da na sve češće oluje koje nas pogađaju treba da se naviknemo.

"To je stanje na koje treba da se naviknemo i to stanje će se menjati ka još ekstremnijem u budućnosti do sredine 21. veka. Nastalo je kao posledica globalnog zagrevanja", navodi.

Profesorka naglašava da ćemo i ubuduće imati situacije da ogromne količine vode za jako kratko vreme padnu. Rešenja za ove probleme, ističe, traže se svuda u svetu.

Na ovakvu situaciju, smatra, treba da se naviknemo i prilagodimo i to na sledeći način:

"Prvo, poboljšanjem sistema za najave upozorenja. Da znamo malo ranije i da do svakog čoveka stignu informacije na vreme kako bi znao kako da se ponaša, kako ne bismo imali probleme, a to će rasteretiti ekipe koje rade na terenu", navodi.

Neophodno je kada postoje upozorenja na nepogode izbegavati izlazak napolje jer su i sami pljuskovi sada jači nego što mi imamo iskustveno u našem pamćenju i pojačavaju se, navodi profesorka i dodaje da je to još jedan signal i karakteristika klimatskih promena na našim prostorima.
"Taj sistem upozorenja će se poboljšavati i zaista je važno da svi slušaju upozorenje zato što čovek kad ide na ulicu ne zna da li će se odlomiti grana, da li će poleteti deo krova, a to su sve češće slike koje gledamo u ovakvim situacijama", navodi.

Druga stvar, naglašava, poztrebno je da krenemo da menjamo okolinu u kojoj živimo.

"Da naša okolina, grad, selo, putevi, budu otporniji na ekstremne vremenske uslove. Što znači da moramo dobro da se pozabavimo time mogu li ti odvodni sistemi, načini na koji su konstruisane ulice, koliko imamo zelenila, da izdrže količine vode koje sada padaju u kratkom vremenu", objašnjava.

Kako navodi, sledeći problem je i manjak zelenih površina, a mi i dalje nismo zakonski regulisali pitanje povećanja zelene infrastrukture u urbanim sredinama, ali to je pitanje za arhitekte. 

"Ono što ja kao meteorolog mogu da kažem jeste da kada sunce sija, asfalt može da se zagreje čak 20 stepeni više od površine sa travom. Mnogi gradovi u Evropi počinju da se transformišu u te sunđer gradove koje mogu da prime veću količinu vode", objašnjava. 

Ljudi na selu nemaju asfalt, ali, kako kaže, imaju velike štete u poljoprivredi.

Opširnije u video prilogu.