Kakve će biti posledice odluke Evropskog suda pravde o presretnutoj kriptovanoj komunikaciji

Da li će i na koji način ova presuda uticati na presude koje će donositi srpski sudovi u postupcima gde postoje ovakvi dokazi, za sada se ne može predvideti, piše "Politika". Iako formalno ta odluka srpske sudije ne obavezuje, suštinski bi svakako trebalo da utiče na buduće pravne stavove.

Ove odredbe su u Srbiji neprimenljive, jer Evropski istražni nalozi važe samo u državama članicama EU i ne odnose se na države koje nisu članice u kojima se dokazi i dalje dostavljaju putem klasične „male” međunarodne pravne pomoći, objašnjava dr Vanja Bajović, profesorka krivičnog procesnog prava.

Evropski istražni nalozi su i nastali kao model za pojednostavljenje postupka klasične međunarodne pravne pomoći, kako bi se olakšao sistem pribavljanja i razmene dokaza među državama članicama EU.
„U EU naime važi princip uzajamnog poverenja i priznanja odluka drugih država članica, jer se polazi od toga da su države članice dostigle određen nivo pravne sigurnosti koji drugim članicama može biti dovoljna garancija poštovanja zakona. Međutim, uprkos ovim principima, Evropski sud je ipak stao na stanovište da se, kada je reč o podacima pribavljenim presretanjem kriptovanih komunikacionih platformi u drugim državama (konkretno Francuskoj), ovi podaci ne mogu koristiti po automatizmu, već se moraju ispuniti još neki uslovi”, naglašava sagovornica "Politike".

Prvo, zahteva se da se ista mera može odrediti pod istim uslovima i u pravu druge države u kojoj se koriste ovi podaci. Drugo, insistira se na poštovanju prava odbrane i pravičnosti postupka, što znači da odbrani mora da se ostavi mogućnost da osporava pribavljene podatke.

„To ne podrazumeva da se mora obelodaniti poverljivost tehničkih baza odnosno način na koji su podaci tehnički pribavljeni u Francuskoj, ali odbrana mora da ima mogućnost da se efektivno izjasni o dokazima koji mogu imati odlučujući uticaj za utvrđivanje činjenica. U tom kontekstu je problematično ako su kriptovane prepiske jedini dokaz u krivičnom postupku, budući da onda one nesporno imaju odlučujući značaj za utvrđivanje činjenica”, objašnjava profesorka Bajović.

Kao treće, zahteva se da država na čijoj teritoriji se nalaze lica čija se komunikacija nadzire mora biti obaveštena o tome, čak iako njena tehnička pomoć nije neophodna da bi se nadzor obavio.

„To konkretno znači da je Francuska unapred trebalo da obavesti sve države na čijim teritorijama se građani nadziru, čak iako joj nije potrebna pomoć stranih operatera za sprovođenje takvog nadzora. Ovo primera radi ne važi za Belgiju i Holandiju koje su bile članice zajedničkog istražnog tima za presecanje ovih platformi, pa su samim tim o merama bile obaveštene, ali važi za sve druge države kojima su pribavljeni podaci kasnije dostavljeni. Time je odgovoreno na ono posebno sporno pitanje po kom pravnom osnovu strana država može nadzirati lica van njene teritorije za krivična dela izvršena van njene teritorije, a da se ne radi o klasičnoj špijunaži”, navodi Vanja Bajović.

Podseća da je Prvi svetski rat između ostalog i počeo zbog toga što Srbija nije dozvolila Austrougarskoj da sprovodi istragu na njenoj teritoriji zbog ubistva princa Ferdinanda, a izgleda da i danas u globalizovanom svetu, države članice EU i dalje zadržavaju onu sferu suverenosti koja onemogućava drugim državama da bez njenog znanja prikupljaju dokaze na njenoj teritoriji. Jer, kako zaključuje, u pozadini priče o nadzoru kriptovanih komunikacionih platformi, zapravo se krije priča o legitimnosti masovnog nadzora koja je i dalje sporna na globalnom nivou.

„Navedena odluka ima pravno dejstvo samo na teritoriji država članica EU, ali bi ovi principi utoliko pre trebalo da važe i u pogledu trećih država jer, ako se čak i u pogledu evropskih istražnih naloga propisuju dodatni uslovi u cilju zaštite suvereniteta država i garancija pravičnog postupka, logično je da se još stroži uslovi traže za države van sistema Evropskih istražnih naloga, za koje ne važi princip uzajamnog poverenja i automatskog priznanja stranih sudskih odluka. Zbog toga bi bilo daleko pravno čistije da su pribavljeni podaci korišćeni kao operativni podaci, odnosno kao putokaz za pribavljanje drugih dokaza, nego da se tužilaštvo oslanja na podatke čija je dokazna prihvatljivost sporna iz vizure nadnacionalnih sudskih instanci”, zaključuje dr Vanja Bajović.