Ministarstvo rudarstva izdalo je rešenja za geološka istraživanja litijuma na 69 lokacija širom Srbije, a naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević, koja je jedan od autora studije objavljene u časopisu Scientific Report, kaže da su radili istraživanja na lokaciji gde se vrše istraživanja za potencijalni rudnik u Jadru i da su dobili neke rezultate koji se ne poklapaju sa onim što zvaničnici govore - da će rudnik biti u skladu sa svim ekološkim normama. Profesor na Šumarskom fakultetu Ratko Ristić dodaje da ga zanima da li je kompanija Rio Tinto sposobna da objavi rad u časopisu sličnog ranga, u kojem će pokazati da je projekat rudarenja u Jadru bezopasan.
„U samoj istražnoj fazi došlo je do zagađenja zemljišta, došlo je do procurivanja toksične rudničke vode, jer na tom području postoji tri nivoa podzemnih voda. Onaj najplići nivo, tzv. drinski aluvion, koji se prostire ispod Jadra i Mačve, koji je visokog kvaliteta jer je voda drinskog porekla, Drina napaja taj aluvion, zbog čega su i Jadar i Mačva izuzetno plodni, čak i u sušnim periodima, evo recimo i ove godine, 2022. godine kad se pola Srbije sušilo, tamo je sve bujalo, upravo zahvaljujući dostupnosti te plitke podzemne vode iz aluviona Jadra, koja obezbeđuje poljoprivredi navodnjavanje, iako i tamo nema kiše“, pojašnjava Đorđević.
Povezane vesti
Dodaje da je sledeći nivo – ostatak panonskog mora, „znači to je drugi nivo podzemne vode, oni su razdvojeni nepropusnom glinom, i treći nivo podzemne vode je u zoni rudnog tela i ta voda je toksična“.
„Mi smo uradili analize i videli smo, mada to i kompanija sama kaže, i u njihovim dokumentima stoji kakvog je kvaliteta ta voda. E sad, kada je došlo do bušenja radi ispitivanja rudnog tela, probušeni su ti nepropusni slojevi. Znači nije problem što ta toksična voda postoji dole, ona je zarobljena, prirodno je zarobljena. Međutim, kada su bušili da bi ispitivali rudno telo, ta voda je krenula da izlazi napolje. Znači ona je izašla na površinu zemlje, ona je na svom putu kontaminirala i delove drinskog aluviona, pa smo našli i u nekim bunarima povišen sadržaj litijuma, i u nekim izvorima, ali i na mestu u poljima gde su ispitne bušotine, oko bušotina gde je ta voda procurila, jednostavno usevi su zakržljali ili se uopšte nisu razvili“, ukazuje Đorđević.
Dakle, zaključuje ona, i sam postupak ispitivanja može da ostavi posledice, i ovde jeste ostavio posledice.
Upitana da prokomentariše izjave predstavnika države, ali i Rio Tinta da će rudnik biti izolovan od podzemnih voda, ona tvrdi da je to nemoguće.
„Pa da bi došli do rude, oni moraju da prođu kroz te nivoe podzemnih voda. Ne može da bude izolovan rudnik. Ako podzemna voda curi sada na bušotinama koje su prečnika 10 do 15 centimetara, zamislite kako će biti kada se otvori rupa prečnika 10 metara. Ta voda će neminovno prvo krenuti u rudnik. Prvo će im rudnik poplaviti“, ocenjuje ona.
Ristić: Istražna prava čak i na teritoriji Beograda
Ristić podseća da je u Srbiji izdato više od 200 istražnih prava za sada na 536.000 hektara nacionalne teritorije, a za litijum 69, otprilike isto za bor i gotovo po 50 za zlato, srebro, nikl, „i uvek su u pitanju privatne strane rudarske kompanije“.
On ukazuje da naše Ministarstvo nauke ubeđuje javnost da je kopanje litijuma bezopasan projekat, „a mi smo objavili naučni rad koji pokazuje da je taj projekat jako opasan“.
Ističe da imamo veoma agresivnu kampanju u korist Rio Tinta.
„Ovo je jedan jasan obris jedne ozbiljne korupcionaške afere i nadam se da će istražni organi u ovoj zemlji i tužilaštvo vrlo brzo pokrenuti akciju koja će dovesti do toga da svi akteri, počevši od Vučića, preko Zorane Mihajlović, Ane Brnabić i svih onih po ministarstvima, budu saslušani i da mi konačno shvatimo šta je u punom obimu značio pokušaj realizacije ovog projekta“, kaže Ristić.
Navodi da su se „ljudi u Srbiji prestravili od tog projekta, i od svih ovih nekoliko desetina novih rudničkih projekata, i u toku je masovna pobuna i iskazivanje nezadovoljstva u gradovima, u varošicama i u malim mestima“, aludirajući na proteste širom Srbije protiv rudarenja.
„I kad vi u jednom Krupnju, koji u gradskom području ima tri hiljade stanovnika, vidite na protestnom skupu osam stotina ljudi koji su zabrinuti za budućnost svoje dece, za kvalitet vode, za kvalitet zemljišta, za mogućnost da se uopšte bave poljoprivredom, da imaju neki način života koji su do tada imali, a slično se dešava u Koceljevi, u Loznici, danas u Aranđelovcu, Kraljevu, Šapcu, Bogatiću. Dakle, čitava zemlja se brine, ljudi strahuju, i ono što je jako dragoceno, to nema nikakvo političko obeležje“, poručuje.
Dodaje da istražna prava postoje čak i na teritoriji Beograda, u Mladenovcu, Sopotu, delovima Voždovca, „čak se pominje neko rudarenje žive, cinka, litijuma, bora, zlata, nikla.
„Mi svi treba da se zabrinemo ko kreira ovu državnu ekonomsku strategiju, ko se bavi razvojem naše zemlje kroz otvaranje rudnika. Dakle, sve ekonomske analize na globalnom nivou pokazuju da zemlje koje baziraju svoj razvoj na otvaranju rudnika i na eksploataciji sirovina, imaju najniži životni standard i najugroženije zdravlje sopstvenog stanovništva“, navodi on i ukazuje na „licemernu politiku Evropske unije, pogotovo u svetlu ove posete Olafa Šolca, jer oni u Nemačkoj imaju barem 10 puta više litijuma od nas, a Šolc je došao da bi se potpisala evropska direktiva koja omogućuje eksploataciju upravo u Srbiji“.
Đorđević: Greška bila izdati dozvolu Rio Tintu
Đorđević smatra da je bila greška izdati dozvolu Rio Tintu.
„Mislim, istraživanje treba da rade naši instituti. Imamo mi geološke zavode koji bi to mogli da rade. Imamo naše budžete. Zašto država sama nije finansirala to istraživanje, nego treba da dođe strana kompanija za koju su kasnije promenili zakon o rudarstvu, tako da ona kompanija koja nađe mineral ima prava na taj mineral, na eksploataciju“, kaže.
Podseća i da litijum u Jadru nije našao Rio Tinto, već profesorka Jelena Obradović sa Rudarskog geološkog fakulteta 80-ih godina prošlog veka.
Ona ocenjuje da se sva priča vrti oko rudnika, „da će to biti podzemni rudnik, da će to biti podzemna eksploatacija, a niko ne priča o postrojenju za preradu rude koje je posebno rizično, a posebno je veliki problem što kompanija Rio Tinto nema nikakvih iskustva sa preradom rude litijuma“.
„Jedino iskustvo koje imaju sa litijumom je vađenje rude u Australiji i koncentrat te rude šalju u Kinu na preradu… Jalovište koje se stvara, odnosno otpad koji se stvara, mora da se vrati u rudnik, a emisije ugljen-dioksida tom prilikom ne smeju da budu veće od 100.000 tona godišnje… U Jadru smo mi izračunali da će emisija ugljen-dioksida biti oko 500.000 tona godišnje, u Jadru će biti rudnik, postrojenje pored rudnika i jalovišta opasnog otpada. Ovaj otpad koji ostaje u Jadru iz prerade koncentrata je već okarakterisan, i on je opasan otpad, jer u sebi sadrži ogromne količine bora, a pokazalo se da je bor u velikim količinama toksičan“, ukazuje Đorđević.
A na to šta misli o izjavama vlasti da će otpad biti u čvrstom, a ne tečnom stanju, koji ne može da se izlije, već će biti deponovan u dolini reke Štavice koja nije u plavnom području, ona navodi da ta reka jeste bujična, kao i da predstavnici Rio Tinta kažu da će taj otpad osušiti, „ali taj otpad će biti izložen atmosferskim prilikama, on će se nakvasiti.
„Onda, nude nepropusne folije debljine dva milimetra, koje će postaviti ispod jalovišta i to će zaštititi podzemne vode i zemljište. Mislim, ti materijali vremenom stare, profesor Dinko Knežević je rekao da oni propadaju pet posto na 10 godina. Za koliko desetina godina će u stvari propasti taj materijal? Kako će oni podići sav taj toksični otpad da bi zamenili i stavili novu foliju? Znači, mi imamo situaciju da jedna neiskusna kompanija, koja nema nikakvih referenci u preradi litijuma, želi da se uči na našoj plodnoj zemlji, koja je prebogata podzemnim vodama“, upozorava Đorđević.
Šta sa ogromnom količinom otpada?
Ristić dodaje da bi „1,2 miliona tona otpada svake godine bilo deponovano u dolini Jadra i u Rađevini“.
„Prema dokumentima Rio Tinta, oni bi eksploatisali 60 godina, dakle najmanje 70 miliona tona otpada. Od toga bi uspeli da spakuju maksimalno 20 miliona tona u jednom akumulacijskom prostoru u dolini potoka Štavica. I tu su pričali o nekim pogačama od konsolidovanog materijala koji je sabijen i nije tečan. Međutim, u interakciji sa padavinama ta akumulacija bi se napunila vodom. Niko ne zna kakva bi bila reakcija između vode i materijala iz tih čvrstih pogača, i postoji uvek rizik da se jave bujične kiše kao 2014. godine, da se formira bujični poplavni talas i da dođe do proboja brane“, upozorava on.
Navodi da se to, inače, desilo pet puta ove godine na lokacijama širom sveta, kad je u pitanju rudnička deponija.
„Međutim, oni ne kažu šta bi radili sa onih ostalih 50 miliona tona otpada. Pa to bi deponovali na 553 hektara površine u dolini Jadra i Rađevini, i to bi bilo na tim nesrećnim folijama, a naši vrhunski hidrogeolozi i tehnolozi tvrde da te folije nisu nikakva garancija od procurivanja, zagađenja akvifera, Mačve i Podrinja, gde su poslednje velike rezerve kvalitetnih podzemnih voda za vodosnabdevanje stanovništva naše zemlje“, ukazuje on.
Dodaje da smo mi već sada „veoma siromašni vodom za piće“.
Navodeći da je za preradu litijuma potrebna ogromna količina vode, Đorđević pojašnjava da tu idu tehnološko-hemijske procedure rastvaranja, kristalizacije, taloženja, ispiranje taloga, pa ponovo rastvaranje, kristalizacija.
„Ne zna se koliko puta taj proces treba da se ponovi, dok se ne dobije čistoća litijum-karbonata koja je potrebna za baterije. A s obzirom da se to radi iz rude koja je već zaprljana drugim primesama, znači biće potrebna ogromna količina vode dok se sve te nečistoće i primese otklone i ostane čist proizvod. Nigde u svetu ne postoji, prvo, ne postoji takav sistem rudnik, postrojenje u naseljenom plodnom mestu. Svi ti rudnici su u pustinjama ili nenaseljenim prostorima oko kojih nema 100 do 200 kilometara u prečniku ljudskih zajednica. Ovo je jedini i prvi primer u svetu da se uništava zdravo područje, da bi neka strana kompanija profitirala“, naglašava ona.
Kaže i da je tehnolog Branimir Grgur, koji se bavi sistemima za skladištenje energije, izračunao na osnovu kapaciteta koji se najavljuje, proizvodnje automobila, proizvodnje baterija, „da sa svim tim kapacitetima koje naš predsednik najavljuje sa litijumom iz Jadra, svega sedam odsto tog proizvoda će ostati u Srbiji, a 93 odsto kompanija iznosi i prodaje na berzi“.
„Znači, ovo je samo projekat radi povećanja profita jedne kompanije, i to strane“, zaključuje.
Dopis Rio Tinta redakciji N1
U dopisu koji je Rio Tinto poslao redakciji N1 navodi se da su gledaoci N1 dovedeni u zabludu izjavom da „ležište litijuma nije vredno eksploatacije, tvrde naučnici“, odnosno da nije posebno navedeno da je reč o individualnom mišljenju grupe naučnika, a ne mišljenju svih naučnika u Srbiji.
Rio Tinto piše da protestuje, jer tvrde da je u razgovoru ignorisan objavljen Nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“, na kome je više od šest godina radilo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta.
„Time se direktno negira postojanje drugačijeg stručnog mišljenja koje na osnovu naučnih istraživanja pokazuje da se Projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine“, piše u reakciji Rio Tinta.
Dalje pišu da suprotno navodima Dragane Đorđević iznetim na N1, Nacrt studije o uticaju postrojenja za preradu dostavljen je na uvid stručnoj i opštoj javnosti i dostupan je na sajtu kompanije, zbog čega ne postoji osnov da se javno tvrdi da se „o ovoj temi ne priča“, kao što to čini Đorđević.
Rio Tinto procenjuje, na osnovu postojećih tehničkih rešenja, da će Projekat „Jadar“ emitovati devet hiljada tona ekvivalenta CO2 godišnje tokom izgradnje, 249 hiljada tona CO2 ekvivalenta godišnje tokom faze rada, i 4 hiljade tona CO2 ekvivalenta godišnje tokom zatvaranja projekta, dakle gotovo duplo manje u odnosu na ono što Đorđević, bez ikakvih naučno utemeljenih argumenata, iznosi u javnost. Kako bi građani mogli da steknu adekvatnu pedstavu o kojim količinama je reč, to znači da bi ukupne emisije CO2 Projekta „Jadar“ činile između 0,5 i 1,1% ukupnih emisija tog gasa u Republici Srbiji, tvrde u Rio Tintu.
Dalje tvrde da bi za proizvodnju jedne tone ekvivalenta litijum karbonata u okviru projekta „Jadar“ bilo potrebno 6,600 litara vode (6,6 litra po kilogramu).
Projekat „Jadar“ mora i može biti realizovan jedino uz puno poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije. Ovi kontrolni koraci uključuju: javni uvid; prezentaciju; javnu raspravu o studiji o proceni uticaja; odlučivanje tehničke komisije o studiji; i obaveštavanje zainteresovanih organa i organizacija i javnosti od strane nadležnih organa o sadržini odluke i merama zaštite koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja, a koja su već sada deo tehničke dokumentacije, ili ako se tokom izrade studija utvrdi da neka nedostaju postaće sastavni deo narednog nivoa tehničke dokumentacije. Nijedna rudarska aktivnost, uključujući i realizaciju Projekta „Jadar“ ne može započeti dok se ne završe svi ovi regulatorni koraci, kažu u Rio Tintu opovrgavajući ocenu profesorke Đorđević da projekat može već sada da se realizuje.
Na izlaganje profesora Ristića kažu da bi se kao dodatna mera sigurnosti koristio sistem za drenažu izolacioni sloj prirodne bentonitske gline. Ako bi u bilo kom slučaju došlo do pucanja sintetičke folije i procurivanja zagađivača, prirodna glina bi nabubrila i zatvorila bilo kakvu pukotinu. Ova kombinacija sintetičkih i prirodnih hidroizolatora osigurava efikasnu i dugovečnu zaštitu od potencijalnih curenja zagađivača u okolinu, navode iz Rio Tinta.
Oni negiraju navode Ristića da postoji „jasan obris ozbiiljne korupcionaške afere“ iznete bez ikakvih dokaza. Rio Tinto poziva Ristića da ukoliko poseduje bilo kakve dokaze na osnovu kojih je izneo ovu tvrdnju, da iste predstavi javnosti ili nadležnim institucijama.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare