"Prostorni planovi - katalozi želja investitora": Aktivista o tome kako je sprečena "zlatiborizacija" Rtnja

Nedavno je održana javna rasprava o prostorom planu za Rtanj. Organizacija za političku ekologiju (Polekol) i Pravo na vodu su saopštile su da su sprečile “zlatiborizaciju“ Rtnja.

“To znači da smo uspeli da zajednički izmenimo nacrt prostornog plana, tako da se iz njega eliminišu štetni i anahroni planovi i projekti i značajno ga unaprede ka održivom i skladnom korišćenju prostora i u skladu sa ciljem zbog kojeg se taj plan donosio, a to je zaštita tog rezervata”, rekao je za N1 Strahinja Macić.
On je dodao da je u planu bilo mnogo “skandaloznih stvari”.

“Bilo je poprilično skandaloznih stvari, poput gondole do vrha Rtnja, alpskog skijališta na visini od 650 do 850 metara - u situaciji kada npr. na Durmitoru već nemamo snega, zatim akvapark, golf tereni, preterana urbanizacija”, kazao je Macić.

"Planski sistem Srbije pati od anahronizama"

On je dodao da planski sistem Srbije “pati od anahronizama”, pa se zastarela planska rešenja prenose iz jednog u drugi plan.

“Tako da je veoma teško savladati tu institucionalnu inerciju. Sa druge strane, postoji i neusaglašenost sa važećim propisima i sa aktuelnim društvenim potrebama, mogućnostima prostora, njegovog korišćenja, faktičkim stanjem na terenu”, objasnio je Macić.

On je dodao da se nekad stiče utisak da su planovi zapravo “katalozi pojedinačnih želja investitora”.

“Sa druge strane, upravo zbog potrebe da planski sistem, kao i pravni sistem, bude hijerarhijski savršeno organizovan, dovodi nas u situaciju da moramo da preuzimamo zastarela planska rešenja od pre deset ili 15 godina, koja su u suprotnosti sa  novim dokumentima javne politike. Tako da u tom smislu imamo konflikt, a sa druge strane, naravno da postoji konflikt interesa, pa svako ima neke svoje ideje i vizije. Tako da upravo kroz postupak javnog uvida treba razrešiti te konflikte u cilju zaštite prirode i održivog i kvalitetnog života lokalnog stanovništva”, naveo je Macić.

On je objasnio da su nakon što je država predstavila nacrt prostornog plan za Rtanj i dala ga na javni uvid, Polekol i druge ogranizacije animirale javnost, pa se veliki broj lokalnih stanovnika uključio u borbu protiv predloženih rešenja.

“Ispostavilo se da smo mapirali iste probleme. Sve primedbe su išle u istom pravcu, a to je zaštita tog rezervata i održivog i odgovornog pristupa i upravljanja tim područjem”, rekao je Macić.

Plan više ne predviđa izgradnju malih hidroelektrana, ali  je i dalje u planu izgradnja akumulacija na planinskim rekama.

“U planu su ostale tri male akumulacije. Upravo je to anahronizam iz uređenja akumulacije Bovan iz sedamdesetih godina, kada je erozija bila izražen problem na ovom području. Planeri, međutim nisu uzeli u obzir da se u međuvremenu mnogo toga promenilo i efekti (akumulacija) po te slobodne planinske reke bili bi katastrofalni”, naveo je Macić.

On je dodao da je ključ uspeha što je prostorni plan promenjen -  masovno učešće građana i kvalitet primedbi koje su bile podnete.

“Sa druge strane, ipak smo naišli na razumevanje Komisije. Rtanj ima posebno mesto za mnoge ljude,  to je je poznata planina za koju su mnogi vezani", naveo je Macić.

Rekao je da je pohvalno što su predstavnici lokalne samouprave ispratili javnu raspravu.

“Upravo zato što će nakon usvajanja ovog plana i Sokobanja i Boljevac menjati svoje prostorne planove i usaglašavati ih sa ovim planom”, objasnio je Macić.

Rekao je da je, iako je bilo mnogo negativnih primera, kao što je javna rasprava o planu upravljanja otpadom u Užicu, to što su organiozacije i lokalni građani uspeli da  izdejstvuju promenu prostornog plana,  dokaz da se, kako je rekao, vredi boriti.

“Učestvujete uvek na javnim raspravama, na javnim uvidima. To je prilika kada stvarno možete da iskažete sve potrebe vaše zajednice i da se zaista za njih izborite”, rekao je za N1 pravnik Polekol-a Strahinja Macić.