Prosvetari i vlast: "Dijalog" iniciran na izneverenom poverenju

"Sve što su tražili ispunili smo", rekao je predsednik Aleksandar Vučić posle sastanka sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata u prosveti.

Osim što se ponovo prihvatio nečeg što je van njegove nadležnosti, predsednik Srbije je kako stvari stoje, izvrnuo činjenice pričajući o ispunjavanju nekih 'zahteva', iako su prosvetari od septembra u štrajku zbog neispunjavanja obećanja koja je dala Vlada Republike Srbije, a tiču se plata, uslova rada i bezbednosti.

U društvu predsednika, tu je bila takođe za ovaj problem nenadležna predsednica Skupštine Ana Brnabić, zatim predstavnici sindikata koji nisu imali legitimet da razgovaraju, pošto nisu prethodno nikoga konsultovali. Ovaj potez izazvao je proteste i burno negodovanje članstva, a zatražene su ostavka nekih učesnika sastanka.

Osim njih, iz nepoznatih razlog na sastanku su prisustvovali još savetnica predsednice Skupštine Jovana Cilić Radonjić i savetnik predsednika Ivica Kojić. Jedini kojima je tu bilo mesto bili su Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Njihovi stavovi nisu poznati. Rezultat sastanka je izvesno dodatna konfuzija i rast nepoverenja, što se moglo i shvatiti iz saopštenja Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda kaže za N1 da su pregovori inače teški, posebno imajući u vidu početne pozicije u čijem je osnovu "zapravo činjenica da Vlada nije ispoštovala prethodni dogovor postignut sa sindikatima prosvete".

"Kada krenete u bilo kakav razgovor koji je iniciran na prethodnom izneverenom poverenju, odnosno obavezi, teško ćete biti spremni na dodatne ustupke jer smatrate da vas je druga strana već uskratila za ono što je bilo dogovoreno. Tako se čini mi se osećaju zaposleni u prosveti u ovom ciklusu pregovora", navodi sagovornik portala N1.

"Lakše je praviti se da ne postoje"

Reljanović primećuje da je do sada bilo izvesne dobre volje na obe strane, ali da ponude države ipak nisu bile ni približno onome što se zahteva, kao i da je reakcija države uglavnom ista kao i uvek kada žele neki sistemski problem da reše brzo.
"To je najčešće ponuditi izvestan novac i nadati se da je to dovoljno. Nije se govorilo sa strane države o mnogim izuzetno važnim problemima koji direktno utiču na uslove rada, pa i bezbednost rada u prosveti. Sagledavanje tih problema zahteva sistemski drugačiji pristup i radikalnu promenu politika - pa je onda ljudima na vlasti verovatno lakše da se prave da isti ne postoje", ocenjuje Reljanović.

Prosvetari su u proteklom periodu kao razloge za neispunjavanje obećanog od ministarke prosvete čuli da "zlatno doba ne važi za finansije, već za nacionalni identitet", dok je predsednik Srbije izjavio da vlada treba da se izvini, jer ne može da ispuni obećanja koje se tiču novca.

Istovremeno, Siniša Mali je u septembru rekao da država ima 132,5 milijarde dinara više prihoda u odnosu na planirani budžet. To je više od milijardu evra, dok je za više od 100.000 zaposlenih u prosveti potrebno 60 miliona evra na godišnjem nivou.

"Javne sužbe kao nužno zlo"

Reljanović smatra da je jasno je da državne finansije stoje relativno dobro, iako veruje da se mnogi ekonomisti ne bi sa time složili. Kao problem vidi pre svega - politiku redistribucije državnih para.
"Uporan i tvrdoglavi stav vlasti, istina nezvaničan, ali svakako nesporan kada se analiziraju ulaganja, jeste da su javne službe samo nužno zlo za koje bi trebalo izdvojiti minimum sredstava. Izuzetak je možda polje nauke u koje se dosta ulaže, u poređenju sa prethodnim periodima. Ali kada je reč o prosveti i zdravstvu, ne sagledava se situacija iz onog ugla koji je jako važan - ovim sistemima potreban je reset, detaljno i kompletno renoviranje koje bi pre svega značilo širu dostupnost usluga, bolje uslove rada i vraćanje digniteta ovim profesijama", naglašava naš sagovornik.

On navodi da se redistribucija novca u Srbiji, međutim fokusira na takozvane "strane investitore", čija su ulaganja dugoročno neisplativa za državu, a isplativa pre svega za samog poslodavca i megalomanske projekte koje odlikuje visok stepen korupcije "o kojima svakodnevno čitamo u medijima".

"Prioriteti su tako postavljeni da je najlakše reći da nema novca, čak i kada ga ima, a pravo pitanje bi bilo zašto ga nema, gde je otišao, i zašto su javne službe tako nisko na listi prioriteta, ako su uopšte na listi prioriteta".

"Decu ionako uče da budu motači kablova"

Reljanović podseća da prosečan prosvetni radnik mora da razmišlja o svojoj normi i da strepi za istu pred početak svake školske godine, potplaćen je i ponižen jer se norma računa isključivo u odnosu na kvantitet, iako njihov poziv uključuje niz drugih aktivnosti.

Na taj način je kako ističe “autoritet školstva urušen tako da su prosvetari svedeni na obične službenike čija se specifičnost i značaj profesije ne prepoznaje”.

"To naravno vodi ka lošim uslovima rada, kako opštim tako i posebnim - koliko na primer ima nerenoviranih škola u Srbiji, ali i stalnom pritisku od strane države, roditelja i dece, koji u kombinaciji pretvara ovu visoko specijalizovanu i plemenitu delatnost u jednu od najpotcenjenijih. Ima nedostataka koji se u praksi mogu nadoknaditi entuzijazmom i individualnim naporima, ali opšta slika koja se stvara jeste da državu nije briga za prosvetu, da se deca ionako uče da budu motači kablova u fabrikama, kao i da su prosvetni radnici prepušteni sami sebi", zaključio je Reljanović.