Prosvetari o "belom štrajku": Zahtevi stoje u fiokama vlasti, očigledno imaju pametnija posla

Osnovni zahtevi podrazumevaju izmene Krivičnog zakonika, a koji se odnose na to da se napad na prosvetnog radnika tretira kao napad na službeno lice, uvođenje mogućnosti momentalne suspenzije nasilnih učenika iz nastave i ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama.

"To su zahtevi koji su ostavljeni nadležnom ministarstvu još decembra 2022. Oni stoje već dve godine u fiokama i na stolovima ministarstva i vlade. Ti zahtevi su proizašli iz ozbiljnog istraživanja, koje smo sproveli među kolegama, a nakon izmaknute stolice u Trsteniku… Bilo je mnogo buke, a nije se desilo gotovo ništa", rekao je Kokot za N1. 
Kaže da su izmene Krivičnog zakonika dogovorene, ali da se ne zna o njihovoj primeni.

Predsednik NSPRS kaže da je pogrešno verovati vlasti da će se nešto desiti, kao i da je neophodno pritisnuti je, jer "ako se propusti ovakva šansa, ne zna koje će se šanse iskoristiti".

"Ove tri stvari bi donekle rešile pitanje bezbednosti. Izmena Krivičnog zakonika znači da svako ko pokuša da izvrši nasilje prema prosvetnom radniku zna koja će sankcija da bude, i da ta sankcija bude momentalno sprovedena.
Drugi će omogućiti nastavniku kontrolu na času. Danas ne možete da udaljite učenika sa časa, šta god da on radi", istakao je naš sagovornik.

"Biju nas roditelji, učenici... Šta je sledeće?"

Ovakav vid štrajka odabran je, kako kaže, jer su ocene jedan od najvećih pokretača nasilja.

"Ne volimo da radimo ovakve stvari. Mi ih sada radimo da ne bi morali u budućnosti. Nastavnica je dobila glavu u beton zbog trojke. Onda se postavlja pitanje šta treba da radimo, ako ne postoji nijedna institucija i propis koji će da nas zaštiti... Naš posao nije da ocenimo, nego da prenesemo znanje. Ali, da bi taj posao imao neki rezultat, moramo da imamo određenu dozu bezbednosti", navodi Kokot.

On još dodaje: "Mi zahtevima tražimo da radimo svoj posao, a ne da budemo pod pritiskom. Počeli su su da nas biju roditelji, učenici… Postavlja se pitanje šta je sledeće. Dve godine mi čekamo da država uradi nešto. Vlast očigledno ima nekog pametnijeg posla, jer ovo nije u fokusu. Mi moramo da ovo vratimo u fokus pažnje".

Objasnio je i kako će izgledati nastava.

"Nastava će izgledati jednako kao i redovna. Nema skraćenja nastave, obustave rada. Nastavnici će raditi sa decom. Svaki roditelj ce moći da dođe da se raspita o napredovanju učenika. Hoćemo da pošaljemo državi poruku da neke stvari reše", zaključio je on.