Prosvetari podeljeni oko statusa – jedni „za“ službena lica, drugi protiv

Vesti 07. dec 202222:359 komentara
Izvor: N1

"Mislim da je neophodno da prosvetni radnici dobiju status službenih lica, i to nezavisno od ovih događaja koji su tu polemiku pokrenuli, dakle, ne zbog povoda nego iz razloga kojima svedočim proteklih trideset pet godina. Čak mislim da taj status ne bi trebalo da tražimo već da nam bude nuđen. Država bi morala biti ta koja će nam dati na značaju, pre svega zato jer je mudro štititi sopstvenu osnovu. Mi jesmo platforma na kojoj sve počiva ili bi bar tako trebalo da bude”, kaže za portal N1 Rima Grujić, profesorka srpskog jezika i književnosti u novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”.

Status službenog lica za prosvetne radnike u Srbiji i pre incidenta u Trsteniku, kada je profesorki engleskog jezika učenik izmakao stolicu, zatražila je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije uz obrazloženje da je položaj nastavnika sve lošiji, da kako je rekla predsednica ovog Sindikata Jasna Janković “deca dobijaju jasnu poruku da im se ništa neće desiti, osim slave na društvenim mrežama, dok se nastavnici boje za zdravlje i život”.

Povezane vesti

U Uniji istovremeno ističu da su više puta tražili promene obrazovnih zakona i pravilnika, insistirali da se problemi rešavaju, davali predloge, vodili kampanju Stop nasilju u školama, pre svega “jer pogubno ponašanje omladine prema vršnjacima, nastavnicima, kao i nastavnika prema učenicima vodi u zajedničku propast”, sve bez rezultata.

Protest prosvetnih radnika u 47 gradova u Srbiji, prema rečima Jasne Janković, imao je samo jedan cilj – otpočinjanje pregovora o statusu službenog lica za zaposlene u školama.

“Da ne bi o tome korektno pregovarao, ministar prosvete je formirao radnu grupu na kojoj će se, po njegovim rečima i o tome razgovarati. Čekamo ponedeljak, 12.12. pa ćemo videti da li Branko Ružić ima ideju kako je raditi u školi, nezaštićen od svih i svakoga, a posebno države za koju radite”, kaže za portal N1 Jasna Janković, predsednica Unije Sindikata prosvetnih radnika, dodajući da se postavlja logično pitanje “kada Vlada ne isplaćuje pristojne zarade nastavnicima, nego su ispod republičkog proseka, kada ne haje za broj učenika u odeljenju koji je premašio zakonskih 30, a kod nas može i 36, kada ih je baš briga za sve naše zahteve, kakvi god bili, zašto bi Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije mislila da će sada država shvatiti koliko smo bitni, pa nas zaštititi”?

N1/arhiva

Janković: „Nasilje je svuda, logično je da se preliva i u obrazovne institucije”

Janković naglašava da bi ipak, ”samo otpočinjanje pregovora o statusu službenog lica značilo da je država bar obratila pažnju i da je shvatila da je nasilja toliko svuda da se ono, logično, preliva i u obrazovne institucije”, te da ”ako nema mogućnosti da uvede poštene platne razrede, kojih nema, bar može da uradi nešto što je neće koštati ni dinara”.

Da bi država, “ako već ne može dostojanstveno da plati prosvetne radnike” trebalo da ih zaštiti i obezbedi poštovanje smatra i Rima Grujić, profesorka srpskog jezika.

“Ako ne mogu da nam daju bilo kakve beneficije, da naprosto sistematski investiraju u školski sistem, neka nam bar obezbede poštovanje. Jeste za preispitivanje zašto više ne važe oni, po mom mišljenju važniji, nepisani zakoni, kućno vaspitanje i drugi elementi u koje smo se do sada uzdali. Ali, očigledno ne važe, i onda nam dajte zakon kojim će biti obezbeđen državni štit”, kaže Grujić za portal N1.

Kako je u Hrvatskoj?

Status službenog lica prosvetni radnici u Hrvatskoj imaju od 2019. čime su dobili veću zaštitu i mogućnost da se prekršajni i krivični postupci pokreću po službenoj dužnosti umesto po privatnoj tužbi. Drugim rečima, kaže za portal N1 Nada Lovrić, predsednica Nezavisnih sindikata zaposlenih u srednjim školama u Hrvatskoj. To znači da se krivična dela strožije kažnjavaju, npr prisila prema službenoj osobi, pretnja prema službenoj osobi, ubistvo službene osobe.

„U praksi to znači da ukoliko nastavnik prijavi pretnju policiji, policija po službenoj dužnosti pokreće postupak, uviđaji idu puno brže i brže se odredi ima li elemenata krivičnog dela, pa shodno tome i počinitelj bude brže kažnjen“, kaže Lovrić.

Nažalost, kaže naša sagovornica za N1 naknadno je uočeno da je učinjen “propust” pa stručni radnici u obrazovanju u Hrvatskoj i dalje prema postojećem rešenju, po privatnoj tužbi moraju da pokreću postupak ukoliko su pretrpeli fizičku ozledu, posebno na radu. Što, kaže Lovrić, znači da “problem nasilja nad nastavnicima u Hrvatskoj nije dobro rešen”.

Kada je reč o smanjenu nasilja nad nastavnicima zbog uvođenja statusa službenog lica za nastavnike Lovrić kaže da se evidencija ne vodi, ali da je jasno da “ova mera nije uspela u osnovnom, a to je odvraćanje učenika, roditelja i drugih počinitelja krivičnih dela, kao što su pretnja, ucena i sl. nad nastavnicima”. Ipak, prijava za fizičko nasilje, kaže Lovrić, nije bilo.

N1

Podeljena mišljenja oko statusa među sindikatima

Status službenog lica za nastavnike zahteva Unija prosvetnih Sindikata Srbije, dok su ostali Sindikati različitog mišnjenja po tom pitanju, smatrajući da je reč o „klizavom terenu“ koji bi „nastavnicima donelo više štete nego koristi“.

Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je za list Večernje novosti da je stekao utisak da „postoji bojazan i kod samih prosvetnih radnika da pored prava, takav status nosi i njihovu potenijalno krivično – pravnu odgovornost ukoliko prekrše zakon“.

Da status službenog lica znači veću odgovornost i veće kazne za one koji ga imaju, Jasna Janković smatra „državnom mantrom“ koja je „smešna”, jer valjda, kako je rekla za N1 je “jasno da učinjeno krivično delo mora biti sankcionisano, bili vi službeno, sumnjivo ili bilo koje drugo lice!”

Janković smatra da se na ovaj način otvara drugo pitanje, “ako mi više ne možemo da se izborimo drugačije, nego tako da isključivo mislimo o kaznama, a ne o prevenciji, postaju li škole korektivne ustanove, a ne vaspitno-obrazovne?”

Ministar Ružić, kako je izjavila za portal N1 „nije pokolebao“ ni Rimu Grujić, profesorku srpskog jezika i književnosti.

djaci, škola, đaci, prvaci, škole
N1

“Svako ko prekrši zakon, bez obzira na status, odgovoran je ili ja nisam dobro shvatila kako sistem funkcioniše. To naprosto nema veze sa suštinom I, nažalost, neće sprečiti dalje izgrede đaka i roditelja. Ovde je reć o principu koji je odavno kao takav morao da postoji, a to je da država stoji iza delatnika svog sistema, makar samo statusom koji im je dala. Iza nas ne stoji i koleba se da to učini”, kaže Grujić.

„U potpunosti razumem zahtev nastavnika u Srbiji, jer je i u Hrvatskoj bio celi pokret „I ja sam Franjo“ gde su nastavnici progovorili šta im se događa iza zatvorenih vrata učionica, od ismevanja, pretnji oružjem, gađanja kredom, izmicanja stolica i naravno omalovažavanja. Tada se smatralo da će dobijanje statusa službenih lica za nastavnike rešiti problem“, kaže za portal N1 Nada Lovrić, predsednica Nezavisnih sindikata zaposlenih u srednjim školama u Hrvatskoj, dodajući da je to „samo prvi koračić“, pitajući se u „kakvim vremenima i sistemu živimo kada nastavnici dok se bave najlepšim poslom na svetu – odgajanjem i obrazovanjem mladih, traže zaštitu“.

„Sistemsko progovaranje o ovim problemima, osuda svakog nasilja i edukacija o štetnosti nasilja, ne samo prema nastavnicima, već i o štetnosti i za same počinitelje kao i za celo društvo“, kaže Lovrić, „mora biti prioritet svake države i svakog njenog građanina“.

Kažnjavanje učenika nasilnika i njihovih roditelja do sada je bilo moguće. U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) je propisana detaljna procedura kako obrazovna ustanova reaguje u slučaju nasilja. Statistika pokazuje da veoma mali broj direktora pokrene vaspitno – disciplinski postupak, a kada i pokrene oni se često ne završe do kraja.

Kad je reč o kažnjavanju roditelja – učenika nasilnika krovni Zakon o obrazovanju predviđa novčano kažnjavanje roditelja ili zakonskog staratelja od 30.000 do 100.000 dinara. Praksa pokazuje da prekršajni sudovi ove kazne ne izriču. Kao razlog se navodi odsustvo zahteva za pokretanje postupka, ali i nedorečenost i nepreciznost zakonskog rešenja.

Komentari

Vaš komentar