Broj okupljenih građana na protestu "Srbija protiv nasilja" 3. juna dostigao je maksimum neposredno pred početak šetnje, kada se na prostoru ispred Doma Narodne skupštine nalazilo oko 55.000 ljudi, kaže za portal N1 novinar Aleksandar Gubaš, koji se više od tri decenije bavi procenom broja učesnika na različitim skupovima. Pročitaj više
Pokazujući nam mapu sa obeleženim prostorom na kojem su se nalazili učesnici skupa četrdesetak minuta nakon što je počeo protest, Gubaš je detaljno objasnio na koji način je sa svojim saradnicima došao do procene broja okupljenih na protestu.
Povezane vesti:
„Učesnici protesta ispunili su prostor između bine i sredine Pionirskog parka, mada bočne strane parka nisu bile popunjene, a krajnje tačke skupa bile su spomenik Nikoli Pašiću i raskrsnica Bulevara Kralja Aleksandra sa Resavskom ulicom. Površina celog tog prostora je približno 32.800 kvadratnih metara“, precizirao je Gubaš.
Prema njegovim rečima, na prethodnim skupovima protiv nasilja ljudi nisu ni stigli da se „sabiju“, jer se u šetnju kretalo ubrzo nakon početka okupljanja.
„Na protestu 3. juna okupljanje ljudi trajalo je znatno duže, pa je ukupna gustina zato bila veća od standardnog proseka na tom prostoru, koji se kreće oko 1,2 do 1,3 čoveka po kvadratu. Na centralnim delovima gustina bila oko tri čoveka po kvadratnom metru, na obodima oko pola čoveka po kvadratu, negde ni toliko, a u sredini između jedan i dva, pa je tako prosek oko 1,5“, napominje Gubaš.
Kako dalje objašnjava, gustinu na protestu izračunao je tako što je sliku iz drona podelio na mrežu sa poljima veličine deset puta deset metara.
„Uzeli smo kao uzorak pet polja iz najgušćeg dela, zatim pet polja iz najređeg, kao i pet sa srednjom gustinom, pa smo tako dobili prosek od 1,5 ljudi po kvadratnom metru. Kada se taj broj pomnoži sa površinom koju su zauzimali okupljeni, dobija se oko 50.000, čemu treba dodati još nekoliko hiljada ljudi koji su se skupu priključili do polaska u šetnju oko 19.20“, izneo je Gubaš svoju računicu.
Kada budemo prebrojali učesnike skupa u svim poljima, dobićemo podatak za koji sam siguran da od ove procene neće odstupiti za više od pet odsto, navodi Gubaš.
„Mnogo lakše bi nam bilo da možemo da koristimo neki softver za automatsko obeležavanja glave, ali su se alati svi koje smo dosad isprobali pokazali kao neprecizni, tako da veštačka inteligencija mora još da se usavršava na tom planu“, napominje naš sagovornik.
Merenje broja građana u šetnji, objašnjava Gubaš, vršeno je na punktu kod Cvetnog trga, pored kojeg je protestna kolona prolazila tačno 66 minuta, sa prosekom od 650 ljudi u minutu.
„Jedan broj učesnika protesta prošao je pre čela kolone na kojem se nalazio transparent ‘Srbija protiv nasilja‘, tu je bilo do dve hiljade ljudi. Maksimum broja učesnika protesta po pravilu bude u šetnjama, ali ovog puta to nije bio slučaj. U subotu je šetalo desetak hiljada građana manje u odnosu na broj okupljenih pred parlamentom. Skup je, inače, imao vrlo neobičan plan kretanja jer se cilj nalazio praktično odmah iza leđa startu. Jedan broj ljudi se zato samo okrenuo za 180 stepeni i stigao prečicom do zgrade Predsedništva Srbije, drugi su ‘iscureli‘ bočnim ulicama, a neki su i odustali od šetnje jer je u tom momentu protest trajao već dva sata“, kaže Gubaš.
Najduže okupljanje od početka protesta protiv nasilja
Aleksandar Gubaš objašnjava zbog čega su mnogi učesnici protesta imali subjektivni osećaj da je skup 3. juna bio veći od onog koji je održan 19. maja.
„Razlog za to je činjenica da je prošle subote okupljanje trajalo skoro sat i po. Šetnja je 19. maja počela već pola sata nakon početka skupa, pa je tada maksimum broja učesnika dostignut u pokretu, dok je sada pik bio u mirovanju“, ističe Gubaš.
Sagovornik portala N1 smatra da postoji prostor da se na narednim protestima pojavi još desetak hiljada ljudi ukoliko se, kako kaže, dogodi nešto motivišuće.
„To može da bude neki napad na učesnike protesta ili nastup državnih funkcionera koji bi isprovocirao građane da dođu u još većem broju. Verujem da smo blizu plafona kad je u pitanju broj učesnika protesta, a to je negde između 60.000 i 70.000 ljudi. Ne treba očekivati neki veliki rast, dešavaće se oscilacije i smanjenje broja prisutnih, neki građani će se zasititi, doći će godišnji odmori, ali mislim da je to prirodno. Nema potrebe da budemo pod presijom da stalno treba da bude više ljudi, po meni su svi protesti sa više od 20.000 učesnika epski“, naglašava Gubaš.
Konstatuje da je peti po redu protest „Srbija protiv nasilja“ u subotu, 3. juna bio nakon Petog oktobra najmasovniji skup u statičnom delu, dok je ukupno najviše ljudi prisustvovalo protestu koji je održan 19. maja, kada je po drugi put u sedam dana bio blokiran auto-put.
Podsetimo, Gubaš je nakon skupa održanog u subotu rekao za portal N1 da su se četiri od sedam najmasovnijih skupova posle 1990. godine desila u poslednjih 15 dana.
„Peti protest protiv nasilja je drugi najveći skup nakon Petog oktobra, a na prvom mestu je protest koji je sa istim ciljem održan 19. maja, kojem je prisustvovalo oko 60.000 građana“, istakao je Gubaš, dodajući da je sa liste deset najmasovnijih političkih događaja od 1990. ispao miting koji je u aprilu 2019. organizovala Srpska napredna stranka.
