(BLOG) Zakon o lustraciji i Zakon o poreklu imovine: Prve dve tačke studentskog programa predstavljene u Novom Sadu

Na kraju studentskog protesta sa bine je poručeno da će studenti 27. januara organizovati skup u Beogradu kako bi obeležili Savindan i razgovarali o važnosti obrazovanja.

Advokat Predrag Bogosav rekao je na nije stvar što se Zakon o poreklu imovine ne sme da bude odmazda, već da bude preventivan.

"U Italiji to funkcioniše na sledeći način. Voziš skupa kola, imaš cipele od hiljadu evra ili sat od 20.000 evra, pokucaju ti na vrata i kažu 'ajde šefe, pokaži ti nama odakle si ti to mogao da kupiš'. Suština je tome da teret dokazivanja kako si to zaradio, na koji način si stekao, mora biti na ljudima. Zakon o oduzimanju imovine mora biti preventivan, i ne sme da bude kazna", rekao je on.

Student Pravnog fakulteta naveo je da se u Srbiji deca leče SMS-om, da Banat nema vodu, da građani Zapadne Srbije praznike provode bez struje i vode, a da se novac sa druge strane troši na "vile na Dedinju, stanove u Bugarskoj, Ekspo, stadion, tendere, finansiranje Informera", on je rekao da je Srbija podeljena na moderne kabadahije i sirotinju raju.

"Narodu Srbije je dosta. Ne želi da više kuluči zarad zakona koji su nove kabadahije uspostavile. Vas pitam, da li ćemo mi više da trpimo ovo zlo?", pitao je on.

Na to su okupljeni glasno uzviknuli "ne" i "pumpaj".

"Narod u Srbiji je dosta odmana, krađi, prevara, pranje novca, okrutnosti, padanja nadstrešnica i astronomnih cena koje ste vi uspostavili sa vašim haračarima. Narod u Srbiji ne želi više da radi dok ne osedi, zbog fonda na nekih parazita koji žive u apsolutnom hedonizmu kakav ova zemlja nikad nije videla do sada. Dani vaše krađe su odbrojani i biće dan kada to sve prestane, a taj dan, verovali ili ne, nije daleko. To će biti dan kada se krene primeniti svaki zakon, pa i Zakon o poreklu imovine koju ste vi zgrnuli masovno u ovoj zemlji. Neće biti propalih državnih institucija koje ste vi uzurpirali. Biće one pročišćene od svih pljačkaša i svih spavača koje ste postavili, u slučaju da padnete s vlasti. Neće tu biti više vaših zakona, neće tu biti neka policija vaša da vas štiti, nećete moći svu imovinu koju ste protivpravno stekli da prenesete u egzil, ako ste za to odabrali, ako želite da izbegnete pravdu u našim sudovima", rekao je on.

Pomenuvši brojne probleme, afere i nerešene slučajve u zemlji, ali i set pravosudnih zakona koje je predložio Uglješa Mrdić, advokatica Tanja Arsić rekla je da, ako do promene doće, na red dolazi lustracija.

"Lustracija ne znači osvetu. Ona znači pročišćavanje jednog društva, pročišćavanje od loših praksi, od nepravdi koje ste svi osetili. Sve ono što je ostavio prethodni sistem. To je način da se jedno društvo očisti i da krene od početka, da ostavi lošu prošlost iza sebe. I da se povuče jasna linija između onoga što je bilo i onoga što će biti. Ne bismo bili prvi koji bi to uradili. To su radili Estonija, Čehoslovačka, Nemačka, Poljska", rekla je ona.

Ukoliko zakon o lustraciji bude usvojen, to neće biti kao Mrdićev set zakona, već po pravilima, dodala je.

Ovo nije borba advokature, već celog društva, rekla je.

"Nećemo ćutati, borićemo se dok ne dođemo do države u kojoj je vlast prolazna, a pravo trajno", zaključila je.

Pre više od godinu dana studentis u krenuli u isceljenje društva, dali su mu dijagnozu, a sada je vreme da se prepiše terapija.

Jedan od njih je, kaže, lustracija.

"Jedan od lekova, za uništen ugled institucija, razaranje pravne države i za kršenje ljudskih prava - jeste lustracija. Lustracija je mehanizam koji je omogućava da se odgovornost lično utvrdi i da se onim visokim funkcionerima koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava i zloupotrebu položaja izrekne zabrana vršenja javne funkcije. Lustracija nije osveta, već zaštita države od ponavljanja zloupotreba. Ona znači da oni koji su koristili funkcije za ličnu korist, pritiske zloupotrebe i uništavanje javnog interesa ne mogu i ne smeju ponovo da odlučuju o sudbini građana. To je princip koji postoji u svakoj ozbiljnoj demokratiji koja je prošla kroz krizu. Lustracija nije usmerena protiv običnih ljudi koji rade svoj posao, već isključivo protiv onih na vrhu sistema koji su zloupotrebili poverenje i moć", rekao je on.

Pogledajte snimak iz drona:

Student Filozofskog fakulteta pitao je brojne okupljene da li se sećaju ko je odgovarao za kriminal i korupciju koju Srbija trpi više od 13 godina.

"Da li se sećate ko je odgovarao za upotrebu zvučnog topa 15. marta? Da li se sećate ko je odgovarao za bezbednosne slučajeve politike brutalnosti nad protestima? Da li se sećate ko je odgovarao za korišćenje CN gasa 5. septembra? I da li se sećate ko je odgovarao za pad nadstrešnice?", pitao je on.

"Univerzitet u Novom Sadu je izvorište nade i zato nas je policija, uz svesrdnu pomoć rektora Madića, dekana Drida i Alanovića, držala pod okupacijom skoro mesec dana. Zato pokušavaju da nas oteraju sa Univerziteta, kako bi na njemu ostali poslušnici koji glasaju kako im se kaže, a ne kako univerzitetska pravila nalažu", rekla je profesorka Kleut.

U svu ovu represiju režim nije uspeo da ugasi nadu, dodala je.

"Sa tom nadom, danas, godinu dana, od prve profesorske šetnje, mi zaposleni na univerzitetima koračamo uz svoje studente. Zbog toga što smo sa njima rame uz rame, smanjivali su nam plate, dovodili inspekcije, blatili nas u tabloidima. Neke od nas su privodili, protiv nekih podnosili prijave, drugima slali preteće poruke, smanjivali nekima rukovodstva i otpuštali nas. Naša nada, jednom kada režim pošalje mu istoriju, pretvoriće se u zahtev za odgovornošću svih nasilnika, svih koji su učestvovali u nepočinstvima", rekla je ona.

"Ne tražim posao već pravdu. Sa poslom ili bez njega, idemo zajedno -do pobede", rekla je ona.

Masa je na to glasno uzviknula "pumpaj".

Profesorka Jelena Kleut rekla je da su studenti probudili nadu, ali da nadu ovaj režim ne oprašta.

"Sutra je 18. januar, godišnjica prvog velikog okupljanja profesora Slobodnog univerziteta, akademske zajednice koja je stala uz svoje studente. Nas 4.000 tada je reagovalo. I prešli smo 4.000 koraka od Akademije umetnosti do kampusa Univerziteta u Novom Sadu. Izašli smo besni. Besni zbog još jednog pokušaja ubistva još jedne studentkinje u Beogradu. Besni zbog bezumnog nasilja nad studentima. Zbog pritisaka, targetiranja u tabloidnim medijima i zastrašivanja od strane službi bezbednosti. Besni zbog neakademskog postupanja rektora Dejana Madića i njegovog nečasnog odnosa prema studentima", rekla je profesorka, na šta je masa uzviknula glasno "ua".

Pobeda nije krajnji cilj, već skup procesa koji svi zajedno moramo da sprovedemo kako bismo živeli u pravičnom društvu, koje ne poznaje korupciju, već odgovornost, rekla je jedna od studentkinja i govornica.

"Tu odgovornost ovaj režim ne poznaje, što nam je pokazano kada profesorka Jelena Kleut nije izabrana u redovnu profesorku, iako je ispunjavala sve uslove. Posle 20 godina rada dobila je otkaz jer je podržala svoje studente. Vreme je da mi stanemo uz nju", rekla je ona.