Supružnik predsednika Republike Srbije je zvanični naziv za suprugu/supruga predsednika/predsednice Srbije.
Nezvanični naziv za suprugu predsednika Srbije je „prva dama Srbije“, dok je nezvanični naziv za supruga predsednice Srbije „prvi gospodin Srbije“.
Naziv „supružnik predsednika Republike Srbije“ se službeno koristi od 1990. godine, kada Socijalistička Republika Srbija menja ime u Republika Srbija.
Jovanka Broz (supruga Josipa Broza Tita)
Rođena kao Jovanka Budisavljević u Pećanima u Lici (teritorija današnje Hrvatske), odrasla je sa roditeljima Mihailom i Milicom, braćom Petrom i Maksimom, kao i sestrama Zorom i Nadom.
Sa svega 17 godina je postala članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i od početka je učestvovala u radu Narodnooslobodilačkog pokreta (NOB). Dobijala je vrlo rizične zadatke nošenja poverljive pošte i održavanja veze između partizanskih komandanata i partijskih rukovodstava.
Kako je rat odmicao, menjao se stav o ženama borcima, pa je tako 1942. formirana Prva ženska lička partizanska četa, za koju je odabrano 75 borkinja, među kojima i Jovanka. Nakon završene obuke, ženska četa je pridružena Trećem bataljonu Druge ličke brigade, sa kojim su učestvovale u prvim oružanim akcijama, odnosno napadu na italijanske snage.
Tokom rata je dva puta ranjavana – prvi put 1942. u Dalmaciji, u borbi protiv četnika. Tada je ranjena u petu, a posledice tog ranjavanja su je pratile do kraja života. Drugi put je ranjena na Limu u avgustu 1944. godine, prilikom proboja u Srbiju.
Za ratne zasluge, Jovanka je nagrađena Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod drugog reda, a takođe je bila nosilac Partizanske spomenice 1941.
Upoznavanje sa Titom
Nakon oslobođenja, prekomandovana je u Niš, na službu u Štabu prve armije, a krajem 1945. je prešla u Beograd u Komandu Gardijske brigade, gde je general-major Milan Žeželj odredio za rad u Belom dvoru, rezidenciji Josipa Broza Tita.
Tada je postala Titova sekretarica, preuzela deo arhive i bila zadužena za organizaciju domaćinstva, angažovanje i nadzor nad ljudima koji će tu raditi. Nakon preseljenja predsednika u rezidenciju u Užičkoj 15, ona je smeštena u vilu u Užičkoj 16a
Dva ratna susreta sa Titom
Tito i Jovanka su tokom rata imali dva slučajna susreta. Prvi je bio u novembru 1942. godine, kada je kao deo grupe boraca-omladinaca upućena u Bihać na prvo zasedanje AVNOJ-a.
Drugi susret se odigrao u maju 1944. neposredno pred desant na Drvar, kada je Tito posetio bolnicu u kojoj je Jovanka bila komesarka.
Do 1952. je bila sekretarica, a 15. aprila te godine je održano tajno venčanje. Titov kum je bio Aleksandar Ranković Leka, a Jovankin general Ivan Gošnjak. Venčanje je održano u vili Dunavka u Iloku.
Prvi put se u ulozi prve dame pojavila godinu dana kasnije, tokom posete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna.
Uticaj na Tita
Različite su tvrdnje o Jovankinom uticaju na lidera posleratne Jugoslavije.
Milovan Đilas je govorio da nije imala uticaja na Tita prilikom donošenja odluka i da je većinu vremena provodila brinući o domu i o suprugu. Sa druge strane, general Marijan Kranjc je tvrdio da je Jovanka ubrzo po sklapanju braka „počela da spletkari“ i da je imala državničke ambicije.
Sama je jednom prilikom rekla da je formiranje pokreta Nesvrstanih bilo njena ideja.
Kriza u braku i politički napadi
Prema nekoliko navoda, odnosi između Tita i Jovanke počeli su da se pogoršavaju ranih sedamdesetih godina 20. veka, a njihov odnos je postao predmet političkih rasprava, ali i obračuna.
Bila je optuživana da je sovjetski špijun, da odaje državne tajne, postavlja i smenjuje funkcionere, pa čak i da je planirala državni udar.
Ona je tvrdila da je pokušavala da zaštiti svog supruga od raznih agenata, pošto je smatrala deset od jedanaest državnih sekretara (ministara) agentima.
Jovanka Broz za „Politiku“ 2010.
„Zato što sam znala više od svih tih špijuna zajedno ko je Titu bio odan, a ko nije. Ko je odavno radio protiv njega i protiv Jugoslavije“.
Mnogi hroničari veruju da je Jovanka bila žrtva ambicija raznih političara, koji su već ostarelog Tita okretali protiv supruge.
Jugoslovenski fotograf Ivo Eterović je smatrao da su glavni krivci za razlaz Jovanke i Tita Stane Dolanc i general Nikola Ljubičić.
Tokom 1975. već nije bila prisutna na nekim Titovim inostranim posetama. Aprila iste godine, Maršal je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj i preselio se u Beli dvor.
Poslednji put je viđena u javnosti u junu 1977. na zvaničnom prijemu za premijera Norveške. Kasnije tog leta je i uhapšena pod sumnjivim okolnostima, bez zvaničnog objašnjenja.
Pročitajte još
Poslednje tri godine Titovog života se nije videla sa njim, a na kratko se pojavila u javnosti tokom njegove sahrane u maju 1980.
Posle Titove smrti je stavljena u kućni pritvor, a tajna služba joj je konfiskovala imovinu i prisilila da se preseli iz Užičke u Bulevar mira 75. Bila je bez ličnih dokumenata sve do 2009. kada su joj Ivica Dačić i Rasim Ljajić uručili ličnu kartu i pasoš.
U intervjuu iz 2003. je porekla Titovu odgovornost za ono što joj se dešavalo, a kao glavne krivce označila Staneta Dolanca i generala Ljubičića.
Tada je rekla da je doživotni predsednik SFRJ učinio sve da je sačuva.
Krajem avgusta 2013. je primljena u beogradski Urgentni centar. Preminula je 20. oktobra iste godine u 89. godini.
Po sopstvenoj želji, sahranjena je 26. oktobra pored Tita, u Kući cveća.
Božica Ćosić (supruga Dobrice Ćosića)
Prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije bio je književnik i akademik Dobrica Ćosić, od 15. juna 1992. do 1. juna 1993. godine.
Ćosić je od 1947. bio u braku sa Božicom, čije je devojačko prezime Đulaković.
Poreklom iz Dobričine rodne velike Drenove nadomak Trstenika, imala je svega 18 godina kada se udala za književnika, prenosi Espreso.
Imaju ćerku Anu, rođenu 1954. godine, koja je danas ugledna istoričarka književnosti dr Ana Ćosić Vukić.
Božica Ćosić je završila studije istorije umetnosti.
„Imao sam sreću da imam Božicu, dobru ženu i strogog prijatelja, koja mi je odanošću, hrabrošću i razumevanjem neprocenjivo mnogo pomogla u napornom i svakojakom životu“, izjavio je on jednom prilikom.
Kako je svojevremeno ispričao hrvatskom novinaru Darku Hudelistu, iako je Božica bila puna podrške, ona nije slepo hvalila svog supruga.
„Ona je bila jedna kritički raspoložena žena. Cenila me, ali me nije obožavala. Nikad me nije pohvalila pred drugim, nikad… A kad smo bili sami, bila je strašan, nemilosrdan kritičar. Kad bi čitala neki moj tekst, znala bi reći ‘Baci tu sramotu, kako si mogao napisati ovakve gluposti? Bacaj to'“, ispričao je svojevremeno književnik.
Preminula je 2006. godine.
Ljubica Lilić (supruga Zorana Lilića)
Posle smene Dobrice Ćosića, krajem juna 1993. za drugog predsednika SRJ izabran je Zoran Lilić, koji je tu funkciju obavljao do juna 1997. godine.
O njegovoj tadašnjoj supruzi, Ljubici, ne postoji mnogo podataka na internetu.
Njeno ime se može pronaći u odlomku iz priče o mladosti Zorana Lilića.
„Po završetku fakulteta, dok je čekao posao u struci, ustajao je u četiri ujutru i išao u Boleč da bere breskve kako bi zaradio i prehranio svoju malu porodicu – sina Darka, suprugu Ljubicu i sebe. Potom se zaposlio u Fabrici gume ‘Rekord’ u Rakovici i 12 godina obavljao razne poslove. Toliko mu je trebalo da postane generalni direktor u firmi, a samo tri godine da, od ulaska u politiku, postane predsednik treće Jugoslavije“, navodi se.
Iz braka sa Ljubicom, nekadašnji predsednik SRJ ima sina Darka.
Lilić ima još jedan brak posle Ljubice, pošto se 2005. ponovo oženio.
Mirjana Marković (supruga Slobodana Miloševića)
Rođena je 10. jula 1942. godine u Brežanama kod Požarevca, gde je njena majka, Vera Miletić, bila u partizanima. Kada je imala svega petnaest meseci, majka joj je uhapšena od strane Specijalne policije u Beogradu. Nakon hapšenja je mučena, a zatim je streljana.
Momčilo Moma Marković, Mirjanin otac, je u to vreme već bio politički komesar Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Srbije, pa su se o njoj brinuli deda i baba sa majčine strane, što su nastavili da rade i nakon oslobođenja.
Majka joj je bila idol – služila se njenim partizanskim imenom „Mira“, a cvet u kosi, po kome je ostala upamćena, je nosila u spomen na Veru Miletić, koja je na jednoj fotografiji nosila upravo takav cvet.
Otac joj je nakon rata bio jedan od najmoćnijih ljudi u Srbiji i član Centralnog komiteta. Međutim, već pedesetih godina je skrajnut i izgubio je uticaj.
Osnovnu školu i gimnaziju je završila u Požarevcu, a još kao gimnazijalka se pridružila Savezu komunista. U srednjoj školi je 1960. izabrana za predsednicu Školskog komiteta omladine Gimnazije, a jedan od članova tog Komiteta bio je Slobodan Milošević. Kasnije je upisala sociologiju na Univerzitetu u Beogradu.
Sa Miloševićem se upoznala u drugom razredu gimnazije, a venčali su se 1965. godine. Imali su dvoje dece – Mariju, rođenu 1965. i Marka, rođenog 1974. godine.
Nakon diplomiranja se zaposlila kao predavač na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala sociologiju.
Uticaj na Miloševića
Iako nije zvanično preuzimala rukovodeće funkcije, mnogi smatraju da je bila idejni tvorac Miloševićevih poteza za uklanjanje konkurencije unutar Saveza komunista.
Slobodan Milošević je u decembru 1992. izabran za predsednika Srbije, a Mirjana Marković je postala prva dama.
Pročitajte još
Dve godine kasnije, ona osniva Jugoslovensku levicu. Stranka je na izbore uglavnom izlazila kao deo koalicije, kao npr. 1996. kada su bili deo Leve koalicije (sa SPS-om i Novom demokratijom). Na vrhuncu moći, JUL je imao 20 poslanika i pet ministara u drugoj vladi Mirka Marjanovića.
Nakon mandata Ljubiše Ristića (izabranog za predsednika JUL-a u martu 1995. godine), Mirjana Marković je na 2. kongresu u aprilu 2002. postala predsednica JUL-a.
Pratile su je mnoge kontroverze tokom vladavine njenog supruga. Optužbe su se kretale od toga da je kontrolisala medije, pa sve do toga da je bila naručilac političkih ubistava (npr. Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića).
Tokom postupka za ubistvo Ivana Stambolića, tužilac je 2007. godine naglasio da je režim predvođen Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković naručivao ubistva političkih protivnika.
Nakon pada Miloševića i 5. oktobra, predvodila je JUL na izborima 2002. (u koaliciji sa Narodnom socijalističkom partijom Crne Gore i Srpskom radikalnom strankom), ali koalicija nije prešla cenzus, osvojivši manje od tri odsto glasova. Godinu dana kasnije je osvojeno svega 0,1 odsto glasova. JUL je zvanično prestao da postoji 2010. godine.
Srpski Interpol je 2005. raspisao međunarodnu poternicu za Mirjanom Marković, jer se nije pojavila na suđenju za zloupotrebu službenog položaja.
Protiv nje je bila pokrenuta i istraga zbog sumnji da je pomogla sinu Marku Miloševiću i njegovoj grupi u švercu cigareta. Bila je obuhvaćena i pretkrivičnim postupkom zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Takođe, policija je sa Mirjanom Marković želela da obavi informativni razgovor u vezi sa njenom mogućom umešanošću u otmicu i ubistvo Ivana Stambolića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije.
Ipak, sudski se teretila za nedozvoljeno posredovanje u vezi sa nezakonitom dodelom stanova Vlade što je septembra 2010. s obzirom da je pretila zastarelost prekvalifikovano u zloupotrebu službenog položaja podstrekavanjem.
Od 2006. je živela u Rusiji, gde je dobila politički azil.
Preminula je 14. aprila 2019. godine u Moskvi, gde je kremirana, a potom je njena urna dopremljena u Srbiju i položena u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, gde je sahranjen i Slobodan Milošević.
Olga Milutinović (supruga Milana Milutinovića)
Funkciju predsednika Srbije od 1997. do 2002. godine obavljao je Milan Milutinović.
Njegova supruga, Olga, rođena je 1949. godine. Dugo je radila kao profesorka francuskog jezika, a kasnije kao direktorka Centra za nastavu stranih jezika „Zadužbina Ilije Kolarca“.
Nakon što joj je suprug postao predsednik, nije bila toliko aktivna kao prva dama.
Preminula je 20. januara 2017. godine na VMA u Beogradu.
Zorica Radović (supruga Vojislava Koštunice)
Vojislav Koštunica je 2000. pobedio na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije i time okončao skoro decenijsku vladavinu Slobodana Miloševića.
Koštunica je od 1976. godine bio u braku sa Zoricom Radović, doktorkom pravnih nauka i stručnjakinjom za komparativno ustavno pravo.
Rođena je u Beogradu 1949. u pravničkoj porodici. Završila je Drugu beogradsku gimnaziju, a potom i Pravni fakultet. Temeljni predmet njenog interesovanja bili su ustavna komparatistika i problemi ljudskih prava, prava manjina i funkcionisanje pravne države uopšte.
Kada se njen životni saputnik Vojislav Koštunica našao na najvišoj funkciji u državi, ona se i tada držala svoje naučne delatnosti, visokih ličnih moralnih kriterijuma, odbijajući da se povinuje protokolarnim zahtevima za ispunjavanje uloge „prve dame“, navodi se u tekstu Vremena.
Bila je aktivni učesnik mnogih stručnih rasprava, vođenih oko promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije, kako u vreme vladavine Slobodana Miloševića, tako i nakon političkih promena 2000. godine.
U svojim istupima, vezanim za promene Ustava, zalagala se za pravnu državu, koja podrazumeva ponašanje svih državnih organa i nosilaca javnih funkcija u skladu sa zakonom, tj. za vođenje politike u granicama prava.
„Doktor Zorica Radović posvetila je čitav svoj život pravnoj nauci i izgrađivanju pravnog poretka u Srbiji, zasluživši nepodeljeno poštovanje kolega i prijatelja i ostavila za sobom neizbrisiv trag“, naveo je Petar Lađević u tekstu za Vreme.
Preminula je 20. septembra 2015. u Beogradu, posle duge i teške bolesti.
Đorđina Đina Marović (supruga Svetozara Marovića)
Prvi i jedini predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore bio je funkcioner crnogorskog DPS-a Svetozar Marović, od 2003. do 2006. godine.
Godine 2016. Svetozar Marović, tada zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije socijalista, uhapšen je zbog dugotrajnog slučaja korupcije koji se odnosio na njegov rodni grad Budvu. Crnogorsko tužilaštvo ga je proglasilo za „šefa budvanske kriminalne grupe“, što je kasnije priznao na sudu. Na kraju je pobegao u susednu Srbiju zbog navodnog psihijatrijskog lečenja u Beogradu, gde trenutno boravi. Crna Gora je u više navrata tražila njegovo izručenje iz Srbije.
Njegova supruga Đina takođe je bila predmet istrage tužilaštva, zbog navoda o tajnim računima porodice Marović u Švajcarskoj.
Tatjana Tadić (supruga Borisa Tadića)
Na izborima za predsednika Srbije 27. juna 2004. godine pobedio je Boris Tadić. On je na toj funkciji bio u dva mandata, do 2012.
Boris Tadić je od 1997. bio oženjen Tatjanom Tadić (devojačko Rodić). Rođena je u Kninu 1958. i po obrazovanju je inženjer građevine.
Posedovala je sopstvenu firmu, ali se vremenom posvetila ulozi majke i supruge. U početku prvog mandata Borisa Tadića, vrlo se retko pojavljivala u javnosti, ali se to za nijansu promenilo kada je počela da se aktivnije bavi humanitarnim radom.
Iz braka Borisa i Tatjane rođene su dve ćerke – Vanja i Tara.
Razveli su se 2019. godine.
Dragica Nikolić (supruga Tomislava Nikolića)
Supruga Tomislava Nikolića, Dragica (devojačko prezime Ninković), rođena je 26. aprila 1955. u Kragujevcu.
Venčali su se 1975. godine u Trebinju, gde je Tomislav radio na gradilištu.
„Odrasli smo u istom kraju Kragujevca, ja sam se igrao sa njenim bratom Lukom, a ona, kako je to bilo u naše vreme, sa devojčicama“, ispričao je svojevremeno Nikolić.
Imaju dva sina, Radomira i Branislava. Radomir Nikolić je od 2014. do 2020. bio gradonačelnik Kragujevca.
Nedugo nakon što je Nikolić postao predsednik Srbije 2012. godine, prva dama osniva Fondaciju „Dragica Nikolić“, čiji je osnovni cilj, kako se navodilo, „povećanje nataliteta Srbije“.
Danas podseća da je u vreme mandata svog supruga (od 2012. do 2016.) pokrenula portal „www.supruga.predsednik.rs“.
Navodi se da je od 1975. do 2003. radila u kragujevačkoj fabrici automobila „Zastava“, a da se 2005. sa suprugom preselila u Beograd.
U žiži javnosti je ponovo bila 2018. godine, kada je izabrana za počasnu članicu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Kada je Nikolić postao predsednik, javnost je saznala da se prva dama dugo bavi ikonopisanjem i slikanjem. Tada je objavljeno da je „dugo aktivno radila“ na restauraciji ikonostasa u manastiru Voljavča, na obroncima planine Rudnik, kao i da obožava da oslikava uskršnja jaja.
Tamara Vučić (supruga Aleksandra Vučića)
Supruga aktuelnog predsednika Srbije rođena je 1981. godine u Beogradu. Odrasla je u Loznici, gde je završila osnovnu i srednju školu.
Od decembra 2013. je u braku sa Aleksandrom Vučićem. U junu 2017. su dobili sina Vukana.
Do inauguracije Aleksandra Vučića 2017. o Tamari Vučić se vrlo malo znalo. Mediji su pisali da je završila Fakultet političkih nauka i od 2010. radila u Ministarstvu spoljnih poslova, kao savetnica za Evropu.
Sa Eminom Erdogan, suprugom predsednika Turske, je 2017. otvorila obnovljeni Dom za nezbrinutu decu „Dragutin Filipović Jusa“ na Vračaru. Godinu kasnije se sastala sa Peng Lijuan, suprugom kineskog šefa države Sija Đinpinga.
Sedam meseci nakon početka rata u Ukrajini, razgovarala je sa Olenom Zelenskom i obećala joj da će Srbija Ukrajini isporučiti dva ambulantna vozila, kao vid podrške naše zemlje za rešavanje vitalnih humanitarnih problema u Ukrajini.
Obratila se u martu 2023. na sastanku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na visokom nivou o ulozi nultog otpada kao transformativnog rešenja u postizanju Ciljeva održivog razvoja.
Učestvuje i na ovogodišnjem godišnjem zasedanju Generalne skupštine UN. Na Instagramu je objavila da je na marginama 78. zasedanja prisustvovala događaju ”Svet je naš zajednički dom: Put ka pokretu nultog otpada”, organizovanom pod pokroviteljstvom supruge predsednika Republike Turske Emine Erdogan.
Pročitajte još
Komentari ()
Vidi sve komentare