Govoreći o tome što je predsednik Srbije potpisao saglasnost za uvođenje obaveznog vojnog roka, psihološkinja Ana Mirković, navodi da današnje generacije nisu odrasle sa svešću da postoji neka vrsta tako definisane obaveze. Kako je navela, autoriteti kod generacije Zed su drugačiji u odnosu na one kakve poznaju starije generacije.
„Iskreno se nadam da to neće biti realizovano. U ovom trenutku ne mislim da je ovo nešto važno za naše društvo“, ističe naša sagovornica.
Ona smatra da vojska treba da bude profesionalna.
„Znamo da postoje neki mladi ljudi koji vole da idu u vojsku, vole oružje, vole vojne avione. Mislim da oni treba da dobiju priliku da rade ono što vole, a da to ne sme da bude obavezno ni za jednog čoveka koji to ne želi“, ističe.
Kako navodi, u vreme njenog odrastanja njeni drugari išli su da civilno služe vojsku, što je kako kaže, nekada bila društveno odgovorna aktivnost.
Povezane vesti:
„Ljudi su išli da pomažu svom društvu. Smešno je to što je najveći broj njih završio kao kontrolor u gradskom saobraćaju, ali opet, mogli su da pomažu u domovima zdravlja, vrtićima… Nedavno sam slušala jednog pukovnika u penziji koji prvi izražava skepticizam prema ovome. Mislim da ne pričamo šta jedno muško dete od 18 godina može da nauči za 75 dana, nego gde će oni biti smešteni. Ne znamo da li je to rad sa oružjem ili ono na čemu se potencira da vojska zaista treba da bude jaka da bi pomagala društvu“, objašnjava.
Marković smatra i da je odnos prema autoritetu kod generacije Zed drugačiji u odnosu na prethodne generacije.
„U mojoj generaciji autoritet je bio pukovnik, general, otac, stric, doktor, razredni. Danas su autoriteti potpuno drugačiji. Najčešće se autoritet stiče vašom sposobnošću da brinete o osećanjima te dece. Ko će brinuti o osećanjima te dece? Pričamo o jednoj dosta emocionalno osetljivoj kategoriji. Generacija Zed je preosetljiva. Ne kažem to u pežorativnom smislu. Mislim da su emocije kod njih malo izraženije. Ko će brinuti o njihovom mentalnom zdravlju“, pita se Marković.
Kako kaže, svuda u svetu raste nacionalistički duh.
„Mislim da deca, mladi romantizuju vojsku. Pošto oni nisu odrastali sa svešću da tamo moraju da idu, a slušali su neke razne vojne priče od deda i svojih tata koji su tamo bili. Igraju igrice sa vojnom strategijom i imaju u glavi neku ideju kako bi to moglo da izgleda. Za početak, ne znam kako će to u praksi izgledati. Ne znam gde su nama kasarne. I ako sad moramo da gradimo kasarne, zašto ne gradimo škole i bolnice“, navodi.
Pročitajte i:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare