Puna polja mrtvih ptica kod Kikinde: „Okolnosti ukazuju na masovno trovanje“

Vesti 04. mar 202415:34 9 komentara
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbIje

Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pronašli su više od 800 mrtvih ptica na oranicama kod kikindskog sela Nakovo. Među njima je bilo najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu, navodi se u saopštenju.

Kako navode, sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, što treba da bude potvrđeno laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu. Ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica nastao usled trovanja u ovom delu Evrope.

„Ove ptice iz porodice vrana hranile su se na plodnim poljima u blizini sela gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve, te semena biljaka. Upravo tu su najverovatnije pronašle i zatrovane mamke koji su im postali poslednji obrok“, navodi se u saopštenju.

Kikinđanin Stefan Prekajski, biolog u Društva, bio je prisutan tokom potrage i uklanjanja leševa.

„Gačci, sive vrane i svrake ekstremno su važan deo prirode u našim atarima budući da oni prave gnezda i za sebe, ali i za sove i vetruške koje su glavni kontrolori brojnosti glodara. Kada stradaju vrane, ptice grabljivice ostaju bez gnezda i napuštaju staništa, a ubrzo potom eksplodiraju brojnosti voluharica, miševa i pacova koji napadaju useve. Verujem da javnost svakog dana treba podsećati da je region Vojvodine najobešumljeniji predeo Evrope gde je retkost videti drvorede i šumarke, a često nema ni pojedinačnih stabala. To su osnovni razlozi koji su doveli do prenamnoženja glodara i velikih šteta na usevima prošle i ove godine. Očekujem i da će naredne zime u Kikindi biti daleko manje sova utina, što će dovesti do razočarenja velikog broja turista“, kaže Prekajski.

Kako navode iz Društva, mrtve ptica kod Nakova vrh su ledenog brega problema sa kojim se suočava moderna vojvođanska poljoprivreda.

„U stalnoj trci za profitom paori su preorali sve što je moglo da se preore, meštani posekli drveće, a poljoprivredni otrovi desetkovali su populacije divljih životinja. U ovakvim uslovima bezbednost i zdravlje ljudi takođe su ugroženi jer je održavanje nekakvog veštačkog balansa moguće samo uz korišćenje dodatnih količina hemijskih preparata, koji hteli mi to ili ne, na kraju završe na našoj trpezi“, zaključuju.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare