Rad na određeno vreme: Izuzetak koji je postao pravilo na jugu Srbije

"Svetsko, a naše", kažu na jugu, gde su neke fabrike zatvorene, druge broje u hiljadama ljudi tehnološki višak, kao da je po nama proglašeno da je 6. oktobar - Svetski dan nesigurnog posla.

Reporterka N1 pitala je sociologa Nemanju Krstića kako bi završio rečenicu: "U Srbiji, radnik je.."

"Radnik u Srbiji je marginalizovan, ugrožen, nepoštovan", opisuje Krstić.

I nesiguran, dodaje Nišlijka Aleksandra Bogosavljević. Ima 39 godina, a imala je jedan ugovor na neodređeno, u fabrici Džonson. Sedam godina sigurnosti, a onda je proglašena tehnološkim viškom.

"Bukvalno, istorija se ponavlja sa svakom fabrikom. Jednostavno, 500 nas je na Birou rada. Koleginice sa kojima se i dan danas čujem teško se snalaze sa poslom, isto kao i ja. Sve na po mesec dana, pa ne daju ni ugovor i tako", objašnjava Aleksandra.

Na birou im se ove godine pridružilo više stotina konduktera iz niškog javnog prevoza, ukupno 1.900 radnika iz fabrike "Leoni" u Malošištu do kraja godine ostaće bez posla, a u hiljadama se broje i Nišlije iz zatvorene fabrike "Beneton".

Nesigurnost u privatnom i sigurnost u državnom sektoru, smatralo se da je to pravilnost života radnika u Srbiji, ali iz Sindikata sudske vlasti Zorana Ilić objašnjava da to više nije pravilo.

"Nažalost, to više nije privilegija kakva je nekada bila", kaže Ilić.

Jer sve je češća praksa rada na određeno, kao i ugovora na po mesec dana. Prema važećem zakonodavstvu u Srbiji rad na određeno je izuzetak, ali je u praksi postao pravilo.

"Tim statusom radnika na određeno vreme održava se nesigurnost i strah kada je u pitanju borba za radnička prava", objašnjava Ilić.

Borba za prava radnika, tj. sindikalno organizovanje, naravno, u Srbiji nije zabranjeno. Naprotiv, zakonom je garantovano.

Sindikalno organizovanje postoji i na to ukazuju sa različitih fakulteta. Po broju članova koji im se pridružuju, u svojim su kolektivima najbrojniji. Članstvo imaju, ali ne i potpis ministarke, tvrdi iz Nezavisnog sindikata Fakulteta umetnosti u Nišu Vladimir Stanimirović.

"Jednostavno neće da potpiše rešenje o registraciji sindikata. Ovo je, jednostavno, zabrana početka sindikalnog delovanja. Čak četiri fakulteta u Novom Sadu imaju isti problem i na isti način pokušavaju da se bore", kaže Stanimirović.

A pokušava da se bori i Nišlijka Aleksandra koja je otpuštena iz fabrike "Džonson".

"Jednostavno, sama sam se borila sa svaki posao. Grad i država ništa. Da odem na Biro rada, staviće me tamo, nisu mi nikada nudili ništa sa mojom profesijom. Samo tu čučim, godinama sam čučala", zaključuje Aleksandra.

Ova Nišlijka traži bilo kakav, ali naglašava, pošten posao, pa makar i nesiguran.