Radak i Tešić: Manje istraživačkih priča nego što bi trebalo, jake priče vode većoj demokratiji

Nezavisno udruženje novinara Srbije uručilo je pre par dana nagrade za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“. Prve tri nagrade dobili su novinar BIRN-a Aleksa Tešić, novinari KRIK-a Stevan Dojčinović i Bojana Jovanović, i Saša Dragojlo iz BIRN-a.

Specijalne nagrade dodeljene su novinarima Nove ekonomije Filipu Rudiću i Aleksandri Nenadović, i novinaru Forbes Srbija Ivanu Radaku.

U obrazloženju NUNS-a piše između ostalog da "društvo koje može da proizvede takve priče i takve novinare ne može biti bez nade u budućnost”.

“Rekao bih da jaki mediji vode jakim pričama, a jake priče vode većoj demokratiji društva”, rekao je u emisiji Newsnight Aleksa Tešić.

Ivan Radak je ocenio da "ne fali priča, nego ljudi".

“Mislim da nam su nam, u odnosu na pre više od 20 godina kada sam ja počinjao, danas mnogo više na raspolaganju baze podataka i alati da istražujemo, ali mi se čini da je manje priča nego što bi trebalo da bude. Zato je važno što postoje BIRN, KRIK i CINS, pre svega, ali i mi koji smo u dnevnom novinarstvu i da istrajavamo u tome da istražujemo, jer su teme koje su ove godine nagrađene zaista veoma važne”, rekao je Ivan Radak.

Aleksa Tešić je objasnio da dnevni mediji za istraživačke novinare predstavljaju, kako je rekao “prvi lid”.

“Mi u dnevnim medijima vidimo potencijalnu u priču, pa onda kopamo dalje. Dnevni novinari često nemaju vremena da se time bave dublje. Zato smo mi tu, jer imamo taj luksuz da možemo da posvetimo nekoj priči mesece, možda i godine”, rekao je Tešić.

Ivan Radak je kazao da je tokom rada na tekstu “Kod koga je policija pronašla originalni projekat za stanicu: Projektanti su od prvog dana mogli da imaju ovaj važan dokument” prvi put došao u situaciju da ima previše dokumenata koje mora da pregleda.

“Zaista je bila obimna dokumentacija koju je trebalo pregledati. Ali, sa druge strane, kada krenete i kada načnete priču i kada idete u pravom smeru, pojavljuju se ljudi koji imaju svest i savest da vam pomognu i ukažu na pravce u kojima treba istraživati ili vam pomognu u vidu nekog dokumenta ili informnacije. Tako da, kad krenete u pravom smeru, priča zaista krene da se razvija i zaista se otvaraju neke stvari”, naveo je Radak.

Kazao je da bi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogao da bude bolji, ali da ipak, kako je rekao, funkcioniše.

“Do sada sam imao veoma malo negativnih iskustava, da se institucije čak i o zakon ogluše. Dakle, dobijete informacije. Najbitnije je samo tragati i tragati”, naglasio je Radak.

Šta sve mogu alati za otključavanje telefona?

Tešić je, govoreći o svojoj seriji tekstova pod nazivom “Dokazano: BIA hakuje telefone aktivista”, rekao da pomoću alata za otključavanje telefona, policija ili BIA mogu da dobiju podatke koje korisnici nisu ni svesni da njihov telefona čuva.

“To su sve one aplikacije za koje ne znate šta vam sve uzimaju od podataka. Dosta toga ostaje na telefonu. To nije pristupačno običnom korisniku, jer mi vidimo samo interface. Ono što se skladišti u njemu je mnogo veće od onoga što mi vidimo kao obični korisnici. Za to je potrebno “hakovanje telefona, što ovi alati mogu”, rekao je Tešić

Radak je naglasio da je siguran da nije objavljena celokupna dokumentacija u vezi sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

“Pogotovo u delu finansijske dokumentacije vidimo da neki ugovori i ponude izvođača i podizvođača nisu objavljeni. Tako da sigurno fali dokumentacija. Najmanje znamo o tom finansijskom delu i tu se oslanjamo na Tužilaštvo za organizovani kriminial jer oni to istražuju i oni su ti koji mogu da dođu bukvalno do svakog dokumenta”, objasnio je Radak.

Rekao je da je projektanti koji su projektovali rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, trebalo da od investitora dobiju arhivski projekat.

“Kada sam došao do svedočenja gospođe koja je bila arhitekta na tom projektu, ona je rekla da ne samo da ga nisu dobili, nego da investitor nije ni odgovorio da li ima arhivski projekat. Ona je onda sama tražila, po arhivima, muzejima, a ispalo je da je projekat sve vreme bio kod investitora. Druga stvar je ona priča koju smo otkrili, da je predsednik ubrzavao rokove za završetak tog projekta i treći je to da su ljudi pušteni u stanicu bez adekvatnog tehničkog pregleda i prijema kako za zakon propisuje. Meni su ta tri momenta najvažnija da razumemo kako ova država funkcionoiše”, rekao je glavni i odgovorni urednik Forbesa Ivan Radak.